"Moje su ambicije kao fatamorgana – taman mislim da sam dostigla cilj, a on se pomeri...", kaže vlasnica Exotice
Pod imenom Exotica deluju dva preduzeća: starija Exotica export-import, koje se bavi uvozom, veleprodajom i maloprodajom zrnastih proizvoda i sušenog voća, i Exotica Plus, koje prerađuje i za maloprodaju pakuje pod svojim imenom iste proizvode. „Dve firme su formalno potpuno odvojene iz tehničkih razloga, ali ja ih lično doživljavam kao jedno preduzeće“, kaže gospođa Milica Rašić, vlasnica oba preduzeća.
Milicu Rašić odlikuje izraziti preduzetnički duh. Po okončanju desetogodišnje karijere stjuardese otvorila je fotografsku radnju u Beogradu. Na samom početku ratnog perioda u bivšoj SFRJ odlučuje da sa porodicom napusti zemlju, privremeno, dok ratne godine ne prođu, i odlazi u Šri Lanku. Tamo, koristeći stečeno iskustvo, prvo započinje isti biznis kao u Beogradu, drži fotografske radnje i uglavnom pruža usluge stranim turistima po luksuznim hotelima. Vrlo brzo shvata da je taj posao prevazišla i počinje sa pravljenjem sladoleda od soje. Prvo ručno, tj. bukvalno svojeručno, a vremenom proizvodnja prerasta u malu industriju sa mašinama za proizvodnju sladoleda uvezenim iz Italije. Kako se posao dobro razvijao, uskoro se pojavila i konkurencija u vidu velikih svetskih proizvođača sladoleda i Milica Rašić napušta ovaj posao. Koristeći u međuvremenu stečeni poslovni ugled i svoje poreklo, ona uspeva da od borda za čaj Šri Lanke dobije licencu za ekskluzivni izvoz cejlonskog čaja na područje Balkana. Glavno tržište – Kosovo. Proširuje asortiman i na kokosovo brašno.
Procenivši da su ratovi na Balkanu gotovi, vraća se u Beograd početkom 2000. Osniva Exoticu sa namerom da uvozi kokosovo brašno. Povoljna okolnost u tom trenutku bila je da u tom poslu gotovo da nije bilo konkurencije (pre svega zbog sankcija) i da u suštini nastavlja isti posao koji je radila sa Šri Lanke. S druge strane, opšta klima u zemlji bila je nepovoljna za biznis: „Prvo sam bila u čudu, ništa nisam znala od ovoga ovde, na primer šta je to šticovanje, pa onda sva ta papirologija, kontingenti za uvoz… Ispada da je Šri Lanka bila, u poređenju sa ovim ovde, jedna maksimalno uređena zemlja. Međutim, brzo sam ušla u tokove“, priča Milica Rašić. Što zbog velikih nenaplaćenih potraživanja iz prethodne godine usled rata na Kosovu, što iz privatnih razloga (u to vreme šalje sina na školovanje u Švajcarsku), Exoticu osniva sa malim početnim kapitalom. Novca je bilo dovoljno tek za osnivanje preduzeća, najam jedne kancelarije od 15 kvadrata bez prozora i uvoz jednog kontejnera kokosovog brašna. Ipak, malo po malo, uz mukotrpan rad i racionalno ponašanje, preduzeće sa troje zaposlenih je napredovalo – procena da će veleprodaja uvezenog kokosovog brašna dobro ići zbog slabe konkurencije bila je ispravna.
Posao sa uvozom i veleprodajom kokosovog brašna bio je dobra odskočna daska za ovo preduzeće. Postepeno se asortiman proširuje, jedna po jedna nova vrsta robe se uvozi ili se njom samo trguje na veliko. Exotica se preseljava u dvosoban stan u centru grada. U uvozu zrnaste robe postaje poznato ime i lider na našem tržištu. U veleprodaji snabdeva konditorsku industriju („Soko Štark“ i Pionir), prodavnice zdrave hrane… Dolazi vreme za sledeći korak: početak prerade i pakovanja. Kupuju se domaće mašine za pečenje i italijanske za pakovanje zrna. „Kada nas je Metro pozvao na razgovor, mi još nismo bili spremni za pakovanje robe na malo, niti smo imali definisan brend. Ipak, odreagovali smo veoma brzo, napravili sve potrebne promene i Metro nas je odabrao za jednog od svojih snabdevača. To je bio veoma značajan korak za rađanje firme Exotica Plus“, priča Milica Rašić. Exotica počinje pakovanje pod sopstvenim imenom i razvijanje brenda za plasman u maloprodaji. Prodaja prerađene i na malo pakovane robe hipermarketima i supermarketima počinje sa Metroom, posle dolazi i Mercator… Exotica kupuje zgradu koja obuhvata poslovne prostorije, magacin i prerađivački pogon, ukupno oko 1700 kvadratnih metara na 40 ari placa. Nabavljaju hladnjače i vozni park. Danas u svom asortimanu imaju pored kokosovog brašna, kikiriki, indijski orah, brazilski orah, badem, lešnik, pistaće, mak, susam, leblebije, orah, sočivo, suve kajsije, suve smokve i suvo grožđe. Preduzeće ima 40 zaposlenih.
Proširenje asortimana je oduvek bilo u planu, ali baš ovakav razvoj nije bio precizno planiran od samog početka. Usput su se otvarale šanse za proširenje posla: „Ako ne prepoznaš trenutak, gotovo je, trenutak je prošao i više se neće ponoviti. Kad se nalazite u jednom poslu, vi naravno slušate i gledate na sve strane gde i šta fali, gde možete da uskočite, pravite kalkulacije koje vam govore o mogućoj razlici u ceni. Pa se jedno po jedno dodaje. Nekako je normalno, iako je dug put, da se pređe sa uvoza i veleprodaje u rinfuzi na preradu, pakovanje i snabdevanje maloprodaje. Pored toga, kada dostignete određeni nivo, a mi smo dostigli vrh u veleprodaji i najpoznatiji smo u zemlji, to vam daje podstrek da idete dalje, da istražujete, i da preduzmete nešto novo. Tako smo, eto, počeli sa preradom i pakovanjem robe iz našeg asortimana. Naš sledeći projekat, koji smo već počeli da realizujemo, jeste zastupanje stranih firmi za neke proizvode. Moje su ambicije kao fatamorgana – taman mislim da sam dostigla cilj, a on se pomeri…“, kaže vlasnica Exotice.
Odeljenje američke ambasade za poljoprivredu izabralo je Exoticu među tri uspešna preduzeća iz te oblasti za plaćeno tronedeljno studijsko putovanje u Sjedinjene Američke Države u martu sledeće godine. Od ponuđenih oblasti za usavršavanje Exotica je odabrala oblast marketinga, sa posebnom željom da poseti srodna preduzeća a naročito njihove proizvodne pogone.
Kao najveći problem vlasnica Exotice ističe nelojalnu konkurenciju. Ona razlikuje dve vrste konkurencije: pravu konkurenciju, tj. ozbiljna preduzeća koja dobro rade na duge staze i nelojalnu konkurenciju koja se bavi nelegalnom trgovinom: „Mi plaćamo ogromne poreze, nijedno zrno ne izađe a da na to nije plaćen porez, a s druge strane, roba se prodaje bez poreza, bez carine…“
Od samog početka Exotica zapošljava samo „nepoznate“ ljude, nikad po preporuci, već isključivo preko oglasa. Visoko vrednuju stručnu spremu i znanje jezika, ali ne zanemaruju ni ljudske kvalitete ni lojalnost firmi pa ih radnici retko napuštaju. Smatraju da radnike solidno plaćaju, svakako znatno iznad državnog proseka. Milica Rašić se ipak čudi kako ponekad nije lako naći radnike i pored velike nezaposlenosti u zemlji – tenutno ima problem da nađe mašinistu.
Sve mašine Exotica je nabavila na petogodišnji lizing, a prvi kredit je uzela 2004. godine za kupovinu zgrade, sa rokom otplate od takođe samo pet godina, a kao jedina garancija poslužila je hipoteka. Milica Rašić tvrdi da preduzeća koja dobro posluju, likvidna preduzeća koja zarađuju, nemaju problema da dobiju kredit od banke. Što se procedure za dobijanje lizinga i kredita tiče, ističe da sve ide dosta brzo, potrebno je podneti bilans stanja, bilans uspeha – što već svako preduzeće ima – i biznis plan. „U vezi sa biznis planom, banke ne očekuju od vas da budete stručnjak za njegovo pravljenje. Vi treba da napišete kako mislite da će vam, na primer, neka mašina doneti novac, koliko ona košta, koliko ove godine planirate da proizvedete, kolika je razlika u ceni… Treba prosto da imate zdravu logiku i da zaista znate šta ćete zaraditi na novoj mašini, jer ako vi to dobro znate onda i banka vrlo lako shvati da vi to znate. Samo je pitanje uslova oko kojih se sa bankom dogovorite, jer i za kredite se dâ cenkati, i to je slobodno tržište na kome ugovarate cenu novca. Naravno da su kamate velike, ali i to je bolje nego da mogućnosti za kreditiranje uopšte nemamo, kao što ih nismo imali. Ja da sam imala priliku da dobijem bilo kakav kredit 2000. godine Exotica bi sada bila pet puta veća firma. To se dosta promenilo“, navodi Milica Rašić. Za već uzeti kredit, zbog kratkog roka otplate, ne isključuje u budućnosti mogućnost refinansiranja od strane neke druge banke, ukoliko bude uslova za dobijanje grejs perioda (početni period bez plaćanja rata kredita) ili za produženje roka otplate.
„Sve što sam kupila, zgradu, mašine, vozni park, kupila sam na ime preduzeća zato što želim da moje preduzeće postane snažno, da raste, da traje, da ostane iza mene kao moja zadužbina mom potomstvu. U Exotici uskoro očekujemo da moj sin po završetku studija dođe i donese nam novi zamah, blistave ideje i mnogo mladalačkog poleta“, naglašava vlasnica Exotice.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
