Osnovni podaci: Zoran Janjušević je rođen u Sarajevu 22. avgusta 1960, gde je završio Elektrotehnički fakultet.
Po dolasku u Beograd 1993. godine, otvara firmu „Tangent“ koja se bavi prodajom mobilnih telefona i druge tehničke opreme, a u Republici Srpskoj se pojavljuje sa projektom „Cepter mobilne telefonije“.
Politička karijera: Tvrdi se da je zahvaljujući vezi sa Milanom Jankovićem Cepterom, koji je bio blizak prijatelj Zorana Đinđića, Janjušević postao prvo savetnik za privredu, a potom za bezbednost srpskog premijera.
„Zoran Đinđić me je pozvao da pomognem zato što je tada pri formiranju kabineta tražio sposobne ljude koji mogu da mu pomognu u rešavanju privrednih situacija. Potpuno slučajno, na poziv Đinđićeve sekretarice sam došao u Vladu, a upoznali smo se na jednoj slavi.“
Za stečajnog upravnika Brodogradilišta „Beograd“ postavljen je 2002, a već u novembru 2003. preduzeće prodaje firmi Filipa Ceptera.
Posle oružane pobune Jedinice za specijalne operacije postaje član Saveta za državnu bezbednost i održava vezu između BIA i Vlade Srbije.
Tokom prethodne decenije više puta je bio pod istragom.
Afera „Novi Popovac„: Bila je najpoznatija afera zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi sa privatizacijom fabrike cementa „Novi Popovac“ kod Paraćina. Tužilaštvo je tvrdilo da su se Nemanja Kolesar i Darko Križan dogovorili sa „Holcimom“ da njihovo preduzeće „Brajtenburger“ bude proglašeno za najpovoljnijeg kupca. A da je švajcarska kompanija kao protivuslugu „u nekoliko navrata“ uplatila oko 2.000.000 dolara na račun firme „Majron Sejls limited“ sa Sejšelskih ostrva čiji je vlasnik Janjušević.
Međutim, posle više od šest godina istrage, 30. juna 2010. Više tužilaštvo u Beogradu odustalo je od krivičnog gonjenja Janjuševića i ostalih osumnjičenih zbog nedostatka dokaza.
Afera „Delimustafić„: U medijima je dovođen u vezu i sa aferom „Delimustafić“ zbog sumnji da je, kao stečajni upravnik beogradskog brodogradilišta, bivšem ministru policije BiH Aliji Delimustafiću neregularno izdao poslovni objekat u brodogradilištu.
Tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica je izjavio da se u Savetu za državnu bezbednost Vlade Srbije nalaze ljudi koji su na početku rata u BiH bili direktno podređeni Aliji Delimustafiću, dok je bio ministar policije BiH, i kao jednog od ljudi pomenuo Janjuševića. Janjušević je odbacio te navode: „Bio sam u sastavu srpskih snaga policije, a jedan od najvećih neprijatelja bio nam je upravo Delimustafić.“ U javnosti ima tvrdnji da je u to vreme bio vozač Dragana Kijca, šefa DB-a, Istočno Sarajevo, gde ga je zaposlio stariji brat, kako bi ga oslobodio odlaska na front, a posao u DB-u platio je „audijem 80“.
Afera „prisluškivanja„: DSS je optužio Janjuševića, iz Biroa za komunikacije, da je bio glavni akter u operaciji prisluškivanja tadašnjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice. Na sumnjama je i ostalo jer dokaza nije bilo.
Bivši potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać je 2003. izjavio da je Janjušević „u najvećoj tajnosti, da za to nije znala ni policija, već samo mali broj ljudi, prisluškivao razgovore kriminalaca“, a u javnosti se spekulisalo da se Janjušević bavio i formiranjem dosijea „neposlušnih“ članova Vlade Srbije.
Presuda: Janjušević je 3. marta 2007. prvostepenom presudom osuđen na uslovnu kaznu od godinu dana i osam meseci zatvora, zbog utaje poreza na prihode u iznosu od 7.702.665 dinara. Pored toga, Janjuševiću je izrečena i novčana kazna od 800.000 dinara. Tada je rekao da je protiv njega doneta „politička presuda u političkom procesu“.
Osumnjičen: Policija je 1. novembra uhapsila direktora preduzeća „Kargo logistički centar brodogradilišta Beograd“ Pavla Miljkovića i specijalnog savetnika i osnivača tog preduzeća Zorana Janjuševića. Oni se sumnjiče da su oštetili ovo preduzeće za 800.000 evra.
Po rečima premijera Srbije i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, Janjušević je osumnjičen da je podstrekivao Miljkovića da iskoristi službeni položaj tako što je davao naloge i odobravao plaćanja na teret ovog preduzeća za radove na Janjuševićevoj kući na Dedinju.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
