predsednik Opštine Sopot
Osnovni podaci: Živorad Milosavljević rođen je 1956. na obroncima Kosmaja, u selu Rogača u opštini Sopot. Završio je Pravni fakultet u Beogradu sa 23 godine, i započeo karijeru u trgovačkom preduzeću „Ropočevo“. Od 1982. do 1986. godine radio je kao sudija za prekršaje, a naredne tri godine bio je sekretar SO Sopot. Prvi put je izabran za predsednika Opštine 1989. godine i od tada je na toj funkciji. Gradski odbornik bio je od 1989. do 2004, a republički poslanik od 1997. do 2000. godine.
I pored rukovođenja opštinom, Milosavljević nije napustio poljoprivredu – obrađuje oko 10 hektara imanja, a za sebe kaže da je samo poljoprivrednik na privremenom radu na čelu opštine. „Kada kažu da sam ja brend, odgovorim im da je Sopot sam po sebi brend, a da sam ja samo kockica u mozaiku, koja se dobro uklapa.“
Oženjen je, otac dvoje dece, sin Bojan i ćerka Marija studiraju na Pravnom fakultetu.
Recept za četvrtvekovni mandat: Živorad Milosavljević je „čovek za sva vremena“, na mestu predsednika Opštine Sopot Milosavljević je od novembra 1989, kada je izabran kao član Saveza komunista Jugoslavije, i neprekidno vlada 19 godina, pobedio je na sedam izbora. I po uspostavljanju višepartijskog sistema, kao jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije ostaje na vlasti. Narod mu poverenje ukazuje i nakon isključenja iz SPS-a, a i na nedavno održanim lokalnim izborima odnosi pobedu kao kandidat grupe građana. Na tim izborima GG „Živorad Žika Milosavljević“ borio se pod sloganom „Znamo se“ i osvojio je 13 odbornika, SRS – devet, DS – pet, četiri odbornika je uzela Grupa građana „Vladan Lukić“ (bivši fudbaler Zvezde) i Grupa građana „Predrag Maksimović Maksa“ – dva odbornika. Sopot je prva beogradska opština koja je konstituisana posle izbora 11. maja i na vlasti su dve grupe građana. Tajnu uspeha Milosavljević vidi u neposrednom komšijskom odnosu. „Recept je komunikacija s narodom. Oni hoće predsednika kod koga mogu da dođu u bilo koje vreme, popričaju i izlože svoj problem.“ Žika pruža pomoć komšijama i u poljoprivrednim poslovima. Otkako je on na vlasti, skoro svaka kuća u opštini dobila je telefon, mali je broj neasfaltiranih ulica, a vodosnabdevanje ne predstavlja problem ni u sušnim letnjim mesecima. Opština Sopot jedna je od retkih gde je svaka mesna zajednica dobila priključke na gas.
Najteži trenuci: „To je bilo 2000. godine, kad je rađena ‘operacija bez anestezije’. Preživeo sam 2000. kao jedini socijalista u Beogradu koji je pobedio. Zaista, ta presija je na meni i mojim saradnicima ostavila dubok trag.“
Bivši socijalista: Milosavljević smatra da je razlog isključenja iz SPS-a 2000. godine njegovo zalaganje za reforme stranke. „Smatrao sam da partija treba da se reformiše i postane moderna stranka levice. Pridružio sam se Banetu Ivkoviću.“ Od tad nije član nijedne stranke. „Iako sam jedan od osnivača SPS-a, samo su me faksom obavestili da sam isključen iz stranke. Na izborima na kojima je partija doživela krah, ja sam pobedio. Nisu mi oprostili uspeh.“
Kult Tita: Na zidu kancelarije okačene su slike sa kosmajskim motivima i veliki portret Josipa Broza, u pozlaćenom ramu. „Pre 10 ili 12 godina, pronašli smo u nekom magacinu ovu veliku sliku. Tada su svi bacali njegove portrete i biste, ali ja sam uzeo ovu sliku i lično je okačio na zid, da me posmatra s komandnog položaja. Vladao je 35 godina, stvorio stabilnu državu i malo mu je falilo da nas potpuno dovede u red. Nije džabe toliko pričao o bratstvu i jedinstvu. Da smo čuli nešto od njegovih priča, ne bi nam se dogodili ovi ratovi.“ Milosavljević ne krije da je bio i ostao levičar: „U Titovo vreme smo bili ozbiljna zemlja, čiji je pasoš bilo prestiž imati. Bez obzira na optužbe o njegovom poreklu i delima, tada smo lepo živeli. Ostao sam dosledan svojim političkim uverenjima, pa je i Broz ostao na zidu. Ne mogu ja kao neki da nosim prvo jedan pa drugi stranački bedž. Jedino kod srpskih političara, monarhista preko noći postane republikanac.“
Ne planira penziju: „Znate, kada uđete u neki posao, pogotovo u politiku – i, ako hoćete da odete, to ne možete lako da uradite jer politički protivnici traže vašu glavu. Umesto da se borimo za ekonomske programe, ovde još uvek vlada politička ostrašćenost. Mnogima sam trn u oku, a ja im poručujem da nisam dobio ovoliko glasova, to bi mi bio znak da treba da se povučem.“
Moto: „Iza svega što postoji, neko stoji.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
