Žestoko ćemo se boriti za prava Vojvodine

Odluka Ustavnog suda Srbije (USS) kojom se 22 odredbe Zakona o nadležnostima AP Vojvodine proglašavaju neustavnim izazvala je oprečne reakcije na političkoj sceni Republike. Dok neke političke partije, poput Demokratske stranke Srbije, „pozdravljaju odluku suda kojom je obezvređena namera donosioca takvog zakona i statuta koja je vodila stvaranju države u državi“, pokrajinska vlast oštro odgovara.

„Ta odluka je u velikom broju segmenata problematična, a indikativan je i sam tajming u kome je ona doneta“, kaže Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke. „Ona demonstrira činjenicu da u našem društvu, a pogotovo u nekim najvažnijim institucijama, nije zaživeo evropski duh i opredeljenje koje evropske vrednosti nameću. Uostalom, prva odredba koja je osporena u samom zakonu o prenosu nadležnosti jeste odredba koja se odnosi na kvalifikaciju da se u Pokrajini Vojvodini neguju evropske vrednosti. To nije odredba koja bi smela biti predmet analize USS-a, utoliko što je reč o odredbi koja je pre svega načelno politička, a ne normativna.

Pored toga, USS je doneo jedan presedan u našu pravnu praksu, koji je suštinski suprotan ne samo međunarodnim konvencijama nego i našem unutrašnjem pravnom sistemu, pošto konvencije koje je ratifikovala naša zemlja imaju primat u odnosu na norme našeg zakonodavstva. Tu, pre svega, mislim na činjenicu da je USS uslovno rečeno proširio nadležnosti Pokrajine oduzimanjem prava da se na nacionalne savete nacionalnih zajednica prenesu te nadležnosti, i time suštinski suzio nivo stečenih prava nacionalnih manjina na teritoriji Pokrajine. To je ono što je neprihvatljivo politički, ali je neprihvatljivo i pravno, jer stečena prava manjina jesu zaštićena svim međunarodnim konvencijama koje se bave ljudskim i manjinskim pravima. Mi smo kao pokrajina preneli osnivačko pravo na dvadesetak različitih medija na jezicima nacionalnih manjina, na nacionalne savete, na predstavnike tih nacionalnih zajednica, jer je jedino logično i prirodno da tim medijima upravljaju oni ljudi na koje se te publikacije odnose i za koje se prave, koji su egzistencijalno zainteresovani da se njihov identitet očuva i koji najbolje znaju kako da taj identitet očuvaju. Međutim, USS je ukinuo tu mogućnost, odnosno proglasio je protivustavnom, što će tek predstavljati problem u narednom periodu, i to međunarodni problem za ovu zemlju.“

„VREME„: Kada kažete da USS nije slučajno doneo odluku u ovom trenutku, zašto mislite da se to baš sada desilo?

BOJAN PAJTIĆ: Ako se neki predmet obrađuje tri godine, skoro da je i statistički nemoguće da se takva odluka donese, odnosno objavi, na dan kada je potpisana nova koalicija za republičku vladu, dan uoči konstituisanja nove pokrajinske vlade, a da to bude slučajno.

Da li mislite da je neko uticao na to?

Ja čak nemam utisak da se u ovom trenutku time bilo ko od političara bavio, jer vidimo da se proces konstituisanja republičke vlade razvukao preko svake mere, da očito postoje poteškoće, makar u onom tehničkom delu, koje se odnose na konstituisanje te važne institucije. U tom smislu mislim da je odluka USS-a posledica i rezultat ambijenta koji je u Srbiji nastao posle 20. maja, ambijenta koji je dao krila svima onima koji su devedesetih godina u ovom društvu diktirali i političke i ekonomske i sve druge prilike.

Šta će dalje preduzeti Vlada Vojvodine povodom odluke USS–a?

Odluke USS-a u našem pravnom sistemu su pravosnažne, konačne i izvršne, dobijanjem odluke one posle određenog vremena dovode do prestanka postojanja određenih normi u našem zakonodavstvu. Kada govorimo o onim normama koje se odnose na neke vrednosne kvalifikacije, te odluke, odnosno ti segmenti odluke, donose samo gorak ukus u ustima.

Kada je reč o ovim praktičnim odredbama, i one mahom nisu takve da sa sobom iziskuju neke korake koji će za tim normama slediti u formalnom smislu te reči, ali suštinski su problematične utoliko što se, recimo, proglašava protivustavnim pomoć porodicama koje su dobile prvo dete. Mi smo prva administracija u regionu koja je davala 30.000 dinara za prvorođeno dete zbog toga što je demografski problem u Vojvodini još veći i izraženiji nego u drugim delovima Srbije, a znamo da je Srbija jedan od neslavnih rekordera po niskoj stopi nataliteta. Praktično nam se uskraćuje pravo da se, recimo, bavimo strateškim razvojem poljoprivrede u Pokrajini, što je takođe veoma loše, zato što je poljoprivreda najvažnija izvozna grana u zemlji, a Vojvodina je prednjačila i nosila gro izvoza poljoprivrednih proizvoda. Ostajemo bez nekih mehanizama koji su, pre svega, u interesu građana Vojvodine. Ova odluka je mnogo više oštetila neposredno same građane nego bilo koga u pokrajinskoj administraciji.

nastavak

Da li to znači da mislite da je u nekim privrednim granama, poput poljoprivrede, Vojvodina ranije bila ili tek postaje zapostavljena?

Ova odluka Ustavnog suda svakako jeste doneta sa ciljem da autonomija Vojvodine bude redukovana. Isto tako je doneta bez ikakve svesti o tome šta redukovanje potencijala Vojvodine sa sobom nosi. Ukoliko Vojvodini bude uskraćen razvoj, a Vojvodina je skoro trideset odsto teritorije i stanovništva ove zemlje, i skoro četrdeset odsto ekonomskog potencijala ove zemlje, teško da to Srbiji može biti dobro ili korisno.

Kada kažete uskraćen razvoj, na šta konkretno mislite?

Ukoliko se nastavi sa takvom politikom da se Vojvodini onemogućava da, recimo, strateški promišlja poljoprivredu, ili ima svoje predstavnike u Briselu koji će omogućavati da kroz evropske fondove građani Vojvodine bolje žive, da se unapređuju standardi obrazovanja, ulaganja u mala i srednja preduzeća, industrijske zone, to je ono na šta mislim i što je za nas potpuno neprihvatljivo. Odlukom USS-a osporeno je pravo Vojvodine da ima svoje predstavništvo u Briselu, a takva predstavništva imaju regije svih članica i kandidata za članice EU . Ima preko 300 takvih predstavništava u Briselu, takva predstavništva imaju istovremeno gradovi Niš i Kragujevac. Mi ćemo, naravno, imati i dalje svoje predstavnike u Briselu koji će obezbeđivati sredstva iz fondova za građane Vojvodine, za privredu Vojvodine. A ukoliko nam to pravo bude i dalje osporavano, to je ono na šta, između ostalog, mislim kada kažem da nećemo dozvoliti da pravo građana Vojvodine na dalji razvoj bilo na koji način bude redukovano.

Još 2006. godine, kada je donet Ustav, mogla su se čuti pojedina mišljenja da u tom ustavu praktično nema mesta za bilo kakvu autonomiju Vojvodine. Da li možda unutar DS–a u Vojvodini postoji mišljenje da se treba pridružiti inicijativi za promenu Ustava?

S obzirom na konstelaciju snaga i političkih odnosa u ovom trenutku, ja čak nisam siguran da je moguće ishodovati Ustav koji bi bio bolji, kvalitetniji, evropskiji od ovog koji sada imamo, a koji je inače manjkav i problematičan. Nisam siguran da je u ovoj političkoj konstelaciji moguće nadati se nečem boljem od postojećeg ustava, plašim se da bi novi ustav nosio sa sobom samo još veće probleme.

Kako komentarišete izjavu Nenada Čanka da bi trebalo internacionalizovati pitanje Vojvodine?

Kada se u državi donese strateško opredeljenje da se ide u pravcu EU, u pravcu integracija u evropsku porodicu naroda, tada se ona suštinski odriče dela suvereniteta i ostaje vrlo malo pitanja koja su isključivo u njenoj nadležnosti. Sasvim je sigurno da brisanje evropskih vrednosti iz Zakona o prenosu nadležnosti jeste nešto što samo po sebi ne dotiče samo Srbiju. Osporavanje stečenih prava nacionalnih manjina takođe je nešto što je sasvim sigurno i međunarodni problem za Srbiju. Nažalost, ti problemi su već otvoreni sami po sebi i međunarodne konsekvence ove odluke će se tek osetiti.

Što se tiče formiranja vlasti u Vojvodini, posle prvog kruga izbora bilo je rečeno da će se Vlada Vojvodine formirati u koaliciji sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS). Zašto je kasnije odlučeno da se sa SPS–om ne uđe u koaliciju?

U Vojvodini su i u prvom krugu parlamentarnih, predsedničkih, pokrajinskih, lokalnih izbora suvereno pobedili kandidati liste DS-a, takvi rezultati su se ponovili i u drugom krugu, i kada su naši pokrajinski kandidati u pitanju i kada je u pitanju Boris Tadić kao predsednički kandidat. Politička volja Vojvođana je takva da ne treba da se vraćamo u prošlost, nego da idemo u budućnost. Nije prihvatljivo za građane Vojvodine vraćanje na politički pijedestal one konstelacije političkih snaga gde neće postojati korektivni faktor koji će garantovati proces pridruživanja EU. U tom smislu, ta koalicija neće sadržati u sebi relevantnu političku opciju za koju možemo nedvosmisleno da tvrdimo da je opredeljena za proces evropske integracije, reforme, demokratizaciju društva. SPS je prešao Rubikon i opredelio se da napravi koaliciju koja će suštinski odudarati od onoga što je bila volja građana Vojvodine i nemamo politički konsekventno opravdanje da i dalje, u formalnom smislu, budemo u koaliciji sa tom strankom na pokrajinskom nivou.

Da li može da se desi da zbog toga što ta koalicija neće postojati u Vojvodini bude srušena i koalicija koja postoji u Beogradu?

Treba razlikovati lokalni nivo od onoga što je nacionalni ili regionalni nivo. Lokalni nivo je, pre svega, nivo tehničkog karaktera, tu nema ni mnogo politike, taj nivo je prevashodno koncentrisan na to da se vodi računa o vodovodnoj, kanalizacionoj, putnoj mreži, i taj nivo bi trebalo da bude minimalno opterećen takozvanom višom politikom. Lokalni nivo jeste nivo koji u tehničkom smislu obezbeđuje funkcionisanje komunalnog sistema, a ne nivo u kome se strateški donose političke odluke ili strateški promišlja i definiše budućnost zemlje.

Beograd je ipak specifičan zbog svoje simboličke težine, a osim toga je i neka vrste finansijskog centra čitave zemlje. Da li mislite da se onda na Beograd može primeniti to što ste pomenuli, da je to pitanje samo lokalnog nivoa?

Koliko god je volja građana Vojvodine bila da DS u Vojvodini preuzme odgovornost za upravljanje sistemom, tako je i volja građana Beograda bila da DS preuzme rukovođenje glavnim gradom. Kao što ne dozvoljavamo da se bilo ko igra sa voljom građana Vojvodine, tako sigurno ne dozvoljavamo da se bilo ko igra sa voljom građana Beograda, i verujem da se niko neće sa njom igrati.

Ivica Dačić je najavio da će SPS, s obzirom na nepostojanje koalicija na nivou Pokrajine, ići na rušenje već dogovorenih koalicija na lokalnom nivou. Šta se dešava na lokalnom nivou u Vojvodini, sa koalicijom u Bečeju, Zrenjaninu, Pančevu, Somboru…?

Koalicija je, na primer, u Pančevu potpisana i dogovorena nakon što smo mi izneli politički stav da pokrajinska administracija treba da bude formirana onako kao što smo je u političkom smislu i formirali pre nekoliko dana. Nezavisno od toga je koalicija u Pančevu napravljena, ali je potom izigrana, i umesto da bude napravljena sa pobednicom izbora, gospođom Latinović iz DS-a, napravljena je drugačija koalicija. Sporazum je zaključen nakon naše izjave, ali je i srušen neposredno nakon što je to učinjeno. Što se tiče Zrenjanina, tamo je uz pomoć takozvanih prebega, takozvane trgovine poslaničkim mandatima, napravljena većina. Nije bilo moguće napraviti je bez te trgovine mandatima. Utoliko je situacija gora, ali takav način formiranja koalicija je, pre svega, veoma štetan za one koji te koalicije prave. Nama kao stranci je važnije da ostanemo čistog obraza, da ne obrukamo građane Vojvodine koji su tako uverljivo glasali za nas, nego da budemo po svaku cenu većina u bilo kojoj lokalnoj samoupravi. Uzgred rečeno, u Bečeju je situacija još bizarnija, tamo je suvereno pobedio DS, SPS ne postoji, ali su LDP, SPO i deo odbornika Saveza vojvođanskih Mađara napravili koaliciju sa SNS-om, koji je bio treća ili četvrta plasirana stranka na lokalnom nivou.

Sve o čemu pričamo je posledica jedne stvari, poraza DS–a na izborima. Zašto je DS izgubio ove izbore?

DS je suštinski izgubio predsedničke izbore. Kada preuzmete odgovornost, tada ste odgovorni i za potpuno objektivne okolnosti kao što su poplave i elementarne nepogode, i tada vas građani okrivljuju i smatraju odgovornim. Vaša objektivna odgovornost jeste i svetska kriza, građani za posledice onoga što se dešava na Vol stritu optužuju svoju vladu pre svega. Svakako jedan od razloga jeste činjenica da smo imali najteže ekonomske okolnosti u Evropi i svetu posle Drugog svetskog rata, i da su praktično sve administracije izgubile izbore, odnosno nisu bile u poziciji da širom Evrope obnove svoje mandate.

A svakako je bilo i ljudi iz DS-a koji nisu na odgovoran i ozbiljan način obavljali svoje dužnosti. Toga je bilo na različitim nivoima i mi smo toga sasvim svesni. Treći razlog zašto smo 20. maja izgubili predsedničke izbore jeste i činjenica da se kampanja vodila tako da je Boris Tadić siguran pobednik izbora. Takva kampanja je dovela do uljuljkivanja jednog broja birača koji prosto nisu izašli na izbore jer su smatrali da su ti izbori već unapred rešeni. Izbori nikad nisu unapred rešeni i to se videlo 20. maja.

Vi ste 20. maja uveče, kada su rezultati objavljeni, rekli da su demokrate u Vojvodini uradile svoj posao, što se vidi po rezultatima, ali da zato mnogi drugi nisu, što se takođe vidi. Šta su to demokrate u Vojvodini uradile?

U organizacionom smislu svakoj vrsti izbora prilazimo maksimalno odgovorno. Pritom negujemo odnos sa svojim biračima, mi se ne setimo birača samo pre izbora kao što ih se većina stranaka seti. Svake godine bar dva puta obilazimo birače, akcija od vrata do vrata, razgovara se, molimo za sugestije, primedbe, i uvažavamo one od kojih očekujemo da nam sutra daju svoj glas. Bahat odnos i odnos koji podrazumeva da neko treba da glasa za nas zato što smo lepi i pametni i da ništa ne treba da učinimo da bi zaslužili taj glas, dovodi do toga da birači jednostavno ostanu kod kuće u trenutku kada su nam najpotrebniji. Mi smo na svim vanrednim lokalnim izborima u Vojvodini u periodu između 2008. i 2012. imali suverene pobednike i to baš u sredinama koje tradicionalno nisu bile sklone DS-u, kao što su Odžaci, Vrbas, Ruma, Kovin, Žabalj, i tu smo pokazali da su nama izbori važni nezavisno od toga na kom nivou se dešavaju.

Šta onda drugi nisu uradili?

Očito nije bilo dovoljno angažmana stranke i nije bilo dovoljno interesa, odnosno zainteresovanosti članova stranke da se na tim izborima pobedi, što ne pripisujem rđavoj nameri, naprotiv. Pripisujem to jednom komoditetu, pretpostavci da će Boris Tadić pobediti nezavisno od toga na koji način se ponaša DS, nezavisno od toga da li se kampanja uradi na valjan način ili ne.

Kada ste rekli da postoji objektivna odgovornost ljudi na različitim nivoima, na koga ste konkretno mislili?

Ja nikako nisam pristalica personalnog prozivanja u medijima. To je nešto što je tema za stranku i unutar stranke. Ja sam vrlo oštar, prvo prema sebi, onda prema svima drugima, a prozivanje kroz medije je proces koji vrlo teško prestaje i na kraju nanosi štetu svakoj političkoj organizaciji, i stvara mnogo lošiju sliku o toj organizaciji nego što ona zaista jeste. Mi imamo obavezu i kao stranka da čuvamo sopstveni potencijal, i ne smemo da osudimo građane Srbije na to da naredne godine provedu bez alternative, sa vladom koja je satkana od stranaka koje baštine nasleđe devedesetih godina.

Mnogo se govori o izborima u DS–u. Da li na osnovu onoga što se dešava unutar stranke vidite protivkandidata Borisu Tadiću, nekoga ko ističe kandidaturu?

Ne bi bilo neobično da se pojavi neki protivkandidat Borisu Tadiću zato što mi jesmo demokratska stranka i stranka koja je i te kako viđala i rivalstva i političke utakmice u svojoj istoriji. Postojanje protivkandidata svakom kandidatu može da bude blagorodno, naravno, ukoliko se utakmica odvija fer i u skladu sa demokratskim procedurama. U tom smislu, moguće je da će i predsednik Tadić imati protivkandidata na toj stranačkoj skupštini.

Video sam da gospodin Zoran Živković ističe u medijima svoju kandidaturu, ne znam da li će on biti jedini protivkandidat ili će ih biti još. Legitimno je isticanje kandidature za svaku poziciju, pa i za poziciju predsednika stranke.

Da li činjenica da je DS uspeo u Vojvodini da dobije lavovsku podršku na svim izborima, dok to u ostatku Srbije nije bio slučaj, stavlja Demokratsku stranku u Vojvodini u drugačiji položaj, postoji li tenzija zbog toga između Vojvodine, Beograda i ostatka Srbije?

Unutar stranke ne postoji takva vrsta tenzije. Ako postoji tenzija, postoji između radnika i neradnika, onih koji su bili odgovorni i onih koji nisu bili odgovorni u obavljanju različitih dužnosti. To nije tenzija između različitih delova organizacije, to je tenzija između DS-a i pojedinaca koji nisu valjano odradili svoj deo posla.

Kako vidite DS u budućnosti?

DS je stranka racionalnih ljudi koja je nailazila na još veće izazove nego što je ovaj danas. Mi smo 2003. godine, nakon ubistva Zorana Đinđića, imali mnogo težu situaciju, i iz teških situacija smo crpli snagu i energiju da nastavimo da radimo dalje. Bez DS-a je teško zamisliti i reformisanje društva i preokret društva prema onome što su evropski standardi u obrazovanju, izgradnji političkih institucija, ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava… U krajnjoj liniji, DS je uspeo da u potpunosti promeni političku scenu Srbije. Ne pričamo danas ništa drugo od onoga što smo pričali pre dvadeset i nešto godina kada je DS osnovana, a naši politički protivnici su ti koji su promenili svoju ideologiju i prilagodili je onome što je sve vreme ideja DS-a. Evropeizacija društva, demokratizacija, reformisanje društva danas su platforme koje zastupaju i SPS i nekadašnji radikali, a sadašnji naprednjaci, ali videćemo da li će oni uspeti da budu bolji od sebe i da li će biti dovoljno snažni da se zaista ponašaju u skladu sa onim što izgovaraju.

Više puta ste u ovom razgovoru pomenuli da su to ipak snage koje baštine nasleđe devedesetih godina. Kako će onda izgledati saradnja sa novom koalicijom na republičkom nivou kada bude formirana Vlada?

Politički stav ljudi iz pokrajinske vlade je jedno, a obaveza prema građanima je nešto drugo. Mi možemo da se politički ne slažemo, i ne slažemo se politički sa strankama koje će formirati republičku vladu, ali istovremeno naša odgovornost prema građanima iziskuje da mi sa tom vladom sarađujemo upravo u interesu građana i zbog tih građana, tako da će sama ta saradnja biti formatirana u odnosu na ono što su naše zakonske nadležnosti, obaveze, u odnosu na ono što je naša odgovornost prema građanima Vojvodine. Ta odgovornost će biti koncentrisana na to da se borimo zajednički protiv krize, za stvaranje boljeg ambijenta, otvaranje radnih mesta, razvoj privrede. Ja sam parafrazirao Zorana Đinđića prilikom izlaganja ekspozea u Skupštini Vojvodine i rekao sam da se svi zajedno sa republičkom vladom nalazimo u brodu koji je prepun vode, i da tu vodu moramo zajedno izbacivati i ploviti u istom pravcu. Videćemo da li će to biti opredeljenje i republičke administracije

Neke od ideja koje se čuju iz usta nosilaca nove vlasti, poput štampanja novca i trošenja deviznih rezervi, podsećaju na devedesete. Da li ste na to mislili kada ste pomenuli nasleđe devedesetih?

Ja sam mislio, pre svega, na činjenicu da bi stalna konfrontacija između pokrajinske vlade i republičke administracije sa sobom nosila ne samo nestabilnost zemlje, već kao posledicu te nestabilnosti i odbijanje stranih investitora, onemogućavanje da Srbija u nekom doglednom periodu postane deo evropske porodice naroda. Svakako da ćemo o svim idejama diskutovati, ali svakako da nemamo nameru ni da prihvatimo ideje koje bi bile razarajuće za zemlju. Nemamo ni pravo ni nameru da prihvatimo ideje koje bi na bilo koji način osporile pravo građana Vojvodine na dalji razvoj, koje bi osporile mogućnost građana Vojvodine da se razvijaju u okviru onoga što su ustavno zakonski okviri i evropski standardi.

Ako dođe do daljeg ukidanja decentralizacije, da li mislite da će biti isplaćeni dugovi koji se pominju od strane republičkih vlasti prema vojvođanskim fondovima, da li će biti problema oko sedam odsto dela republičkog budžeta koji pripada Vojvodini i pitanja „od čega se sastoji i na kojoj osnovi se računa“ taj deo?

Žestoko ćemo se boriti za ono što su prava Vojvodine i ono što sam nazvao pravom Vojvođana na razvoj na način na koji je to primereno civilizovanim zemljama. Da bi ova zemlja zaista postala prava evropska država, svi moraju ozbiljno shvatiti i proces decentralizacije i potrebu da se poštuje svako, nezavisno od toga kakvo je njegovo političko opredeljenja i da li je glasao za njega ili nije. Građani Vojvodine očigledno nisu glasali za republičku vladu kakva će se oformiti, videćemo da li će na nivou republičke administracije postojati dovoljno zrelosti i odgovornosti za jedan mudar odnos prema Vojvodini i građanima Vojvodine. Trebaće nam mnogo snage i energije da prebrodimo institucionalnu krizu. Mi smo kao pokrajinska administracija spremni da damo podršku republičkoj administraciji u uspostavljanju demokratskih institucija u ovoj zemlji, ali spremni smo da budemo i korektivni faktor i žestok kritičar ukoliko do uspostavljanja takvih institucija ne bude došlo ili ukoliko se nastavi erodiranje budućnosti zemlje.

Po medijima se uveliko spekuliše da se sprema smena guvernera Narodne banke Dejana Šoškića. Da li bi ta smena, ukoliko do nje dođe, značila krah predizbornih obećanja da politika neće uticati na institucije bitne za funkcionisanje zemlje?

Prosto ne mogu da verujem da bi neko ušao u potez kojim bi se zbilja demonstrirala nespremnost da se prihvati to da postoje institucije koje ne smeju biti meta dnevne politike ili koje se ne mogu oblikovati prema onome što je trenutna matematika u republičkoj skupštini. U Mađarskoj se dogodio sličan proces kada je u pitanju centralna banka i reakcije EU bile su strahovito negativne. Pritom je Mađarska članica EU i u mnogo je solidnijoj političkoj poziciji nego Srbija, koja je tek kandidat za članstvo, a nema čak ni termin za početak pregovora. Ja ne tvrdim da ovde postoji takva ideja, u krajnjoj liniji vi ste to postavili kroz pitanje. Ali ukoliko bi se dogodile ovakve akcije, ako bi postojale takve ideje, to bi bilo veoma loše, pre svega za evropsku budućnost Srbije.