Zborci, zborkinje i ostali građani

Pucnjem iz zvučnog topa, ili “eksperimentalnog akustičnog oružja”, kako zvanično kažu izvestitelji UN, odsviran je kraj prvog i označen početak drugog poluvremena u borbi koju su pokrenuli studenti u novembru prošle godine.

Studentski protesti su se nizali, a marševi koji su im prethodili generisali su ogromnu vidljivost njihovih aktivnosti. Prva Slavija, Autokomanda, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Novi Pazar i nebrojeno mnogo većih lokalnih protesta pokazali su da studenti imaju podršku, ali su i građani želeli neki vid boljeg organizovanja od pukih ad hoc donacija i “donošenja kiflica na proteste”. U vreme pred 15. mart studenti su izašli skromno sa idejom “šta je za studente plenum, to je za narod zbor” i mnogima koji su već mesecima srcem i dušom bili uz studente to je bila prilika da okuse čari neposredne demokratije koju studenti sprovode na svoj način iza zatvorenih vrata. Nekoliko dana kasnije, 20. marta, FON je izašao i sa svojevrsnim vodičem za organizovanje zborova. Zborovi su buknuli kao pečurke posle kiše i u samo dve nedelje u martu sazvano je više od 100 zborova širom Srbije.

PRVI TESTOVI

Prvi ozbiljan test zborovi su doživeli tačno mesec dana posle 15. marta, tokom blokade RTS-a, na dve lokacije gde je pored čuvene zgrade u Takovskoj blokiran i studio na Košutnjaku. Kako ova druga lokacija nije tako poznata – sa svih je strana okružena šumom, postoji veliki broj ulaza – bio je potreban i veliki broj ljudi na terenu kako bi se sve to pokrilo. Zborovi su odgovorili na poziv i dok su se studenti još vraćali sa protesta u Pazaru, a usput svratili i do Kraljeva, zborovi su održali blokade. Posebno je bio dobar primer zbora iz Kragujevca koji je organizovao dežurstva u tri smene na Košutnjaku, gde su ljudi svakodnevno vozili iz Kragujevca i nazad, a u vreme kada ih nije bilo dovoljno za “preklapanje”, domaći (beogradski) zborovi su im čuvali punkt.

Neki manji događaji, blokade i akcije prikupljanja donacija dodatno su gradili infrastrukture zborova. Tako je, recimo, blokada Ustaničke ulice kod Dušanovačke pošte 25. maja, na koju je pozvao zbor naselja Braće Jerković, dovela do toga da se zborovi opreme prostranim paviljonima i da svaki zbor ima svoj “štand” na nekom događaju.

Blokada raskrsnice kod Vlade Srbije na koju je pozvao Pobunjeni univerzitet a koja je počela 9. juna pokazala je nivo organizovanosti zborova i do kog nivoa je podignuta infrastruktura. Na primer, zborci sa Voždovca u jednom trenutku doneli su devet šatora i zbunili organizatore. Baš ovaj protest koji je trajao više od dve nedelje pokazao je koliko su važni zborovi koji su učestvovali na blokadi i koji su “održali” momentum protesta, a svojim aktivnostima na štandovima doprineli raznovrsnosti dešavanja.

ZELENO SVETLO

Studentski protest na Vidovdan dao je građanima “zeleno svetlo”. Ovo je bio svojevrstan odgovor na sve zamerke studentima da im nisu bile “odrešene ruke” 15. maja i da su građani želeli više, ali nisu želeli svojim istupanjem da ugroze studentsku borbu. Tada su zborovi, ovog puta sa studentima kao građanima u svojim redovima, krenuli u akcije građanske neposlušnosti.

Prvi je “povukao nogu” zbor iz Zemuna blokiravši raskrsnicu u Glavnoj ulici. Da se ne bi sva sila represije fokusirala samo na Zemun, buknule su blokade po celom Beogradu, tako da je bio blokiran i Zeleni venac, Bulevar kod Pravnog, Gazela, Autokomanda i druge lokacije. Upravo će blokada Autokomande biti razlog za neverovatnu reakciju policije u ranim jutarnjim satima, kada su se na demonstrante sjurila četiri policijska kombija (marice) niz ulicu Vojvode Stepe, a pripadnici policijske brigade izletali iz kombija i pendrečili prisutne.

Leto kada smo naučili da se bunimo za nas je počelo. Drugoj strani je počelo “leto kad smo ponovo počeli da mlatimo”. Sedam meseci kasnije od trenutka kada su nam studenti rekli da se pametan organizuje, podeljeni su utisci o efektu koji su doneli zborovi. Neki su se posvađali, neki rade sa većim ili manjim rezultatima. Donacije studentima su nastavljene i u trenucima kada su neki isterani iz blokada, a zborci su često u prvim redovima u protestima ili činovima građanske neposlušnosti, te pljušte prijave što prekršajne što krivične. Ako je suditi po jednostavnom principu “ako nervira predsednika, a ne dolazi od njegovih saradnika – znači da je dobro”, od prvog trenutka kada su zborovi nastali, postali su trn u oku predsedniku svih građana, što znači da su bili delotvorni. S druge strane, građani kojima je ogađena politika tokom poslednje decenije postali su politički svesni i uzeli su aktivnu ulogu u političkim procesima koji ih okružuju. Kritičari će zameriti da je brojnost još uvek upitna, ali taman ta brojnost, kolika god da je, omogućila je da se plamen studentskog bunta ne ugasi. Zborovi nisu ni u jednom trenutku pretendovali da preuzmu primat, ali su svojim aktivnostima doprineli da se popuni prazan prostor i da se bunt ne stiša, što se nekako uvek dešavalo protestima prethodnih godina.

GREŠKE

Bilo je i grešaka, jedna od čestih je zaletanje mnogih da formiraju zborove na višim nivoima, tako da smo dobili opštinske, gradske zborove, zborove većih krajeva grada, nekoliko blokova zajedno i slično. Srž i snaga zborova bi bila još veća da je svaka mesna zajednica formirala svoj zbor, pa da je postojalo udruživanje u koordinaciona tela na višim nivoima. Mnogo je teže da se u ove najmanje zborove, u kojima se komšije dobro poznaju, inflitriraju saradnici režima. Druga greška je fokus. Istovremeno i fokus i odsustvo fokusa. Mnoge je udaljilo od ideje zborova to što su neki želeli da se bave čišćenjem svog komšiluka, neki žele promenu vlasti, neki žele da skupljaju donacije za studente, neki žele da protestuju ispred skupštine opštine, neki žele da kontrolišu izbore. To preplitanje različitih inicijativa ljudima koji nisu navikli na proces direktne demokratije delovalo je kao gubljenje vremena. S druge strane, fokus nekih zborova samo na jedan segment je ljudima koji nisu zainteresovani za taj segment ozbiljno ograničio polje delovanja, a sami nisu imali dovoljno snage i inicijative da ono što sami žele kroz zbor i realizuju.

IZBORI

Izbori su neminovnost. Jedina nepoznanica je kada će biti. Sigurno je da će građani organizovani kroz zborove proći proces selekcije i pripreme za kontrolu izbornog procesa. Do tada zborovi treba da grade svoju infrastrukturu, da grade zajedništvo i da proširuju svoje članstvo. Zborovi na višem nivou trebalo bi da se trude da pomognu razvoj zborova na svim svojim mesnim zajednicama, da se ne zadovoljavaju grupnim članstvom na većem nivou. S druge strane, trebalo bi otvoriti građanima mogućnost za različita delovanja. Ponovo: podrška studentima kroz donacije, podrška na protestima i organizovanje sopstvenih protesta, rešavanje lokalnih komunalnih problema i čišćenja sopstvenog kraja, pritisak na institucije u vidu dopisa i zahteva za informacije od javnog značaja, evidencija i obuka svih zainteresovanih za kontrolu izbornog procesa. Pored toga potrebno je organizovati i druge aktivnosti koje bi omogućile druženje i aktiviranje šire zajednice, kao što je zbor u “Stepi” organizovao turnir u fudbalu i kreativne radionice za decu koje su omogućile da broj ljudi u zboru poraste a da se aktivni članovi bolje upoznaju.

Postoji ona izreka da je najbolje vreme da se zasadi drvo bilo pre 20 godina, a da je drugo najbolje vreme sad. Isto je i sa zborovima – možda je najbolje vreme da se pridružite ili da formirate svoj zbor bilo pre sedam meseci, a drugo najbolje vreme je sad.

Otpor

U Domu omladine 17. februara 2000. godine održan je kongres studentskog pokreta “Otpor”. Ovaj pokret je tražio način da uključi građane u širu društveno-političku borbu. Na kongresu je pokret preimenovan u “Narodni pokret Otpor” i otvorio je vrata i za građane koji su želeli da učestvuju u svakodnevnim akcijama. Osam meseci kasnije pao je Milošević.