Trenutnu situaciju na Učiteljskom fakultetu neki označavaju kao "skandal", neki kao pojavu "dve struje profesora koje svojataju studente", a neki kao "pokušaj sprečavanja haosa"
Ono što se naziva različitim imenima u najkraćem izgleda ovako: suspenzija jednog profesora, Savet fakulteta koji deo tog Saveta ne priznaje kao legalan, protesti studentskih organizacija, nemogućnost održavanja sednice Nastavno naučnog veća i samim tim nemogućnost normalnog funkcionisanja fakulteta. Za sve gorenavedeno kriva je, po običaju, rupa u zakonu tj. prelazak sa starog („Šešeljevog“) Zakona o univerzitetu na novi, usvojen u maju 2001.
Prema članu 111 novog zakona Savet fakulteta, telo koje praktično upravlja institucijom, čini 14 predstavnika fakulteta i po četiri predstavnika studentskih organizacija i osnivača (tj. republičke vlade). Predstavnike studenata trebalo bi da imenuje Studentski parlament, ali kako taj organ još ne postoji, resorno ministarstvo naložilo je da studente delegiraju studentske organizacije, a izglasava Nastavno naučno veće (NNV). I tu otprilike počinje cela priča. Uz obrazloženje da lista kandidata koju je predložila Studentska unija ima malu podršku studenata (navodno, samo 50 glasova), na sednici NNV-a održanoj 17. juna nekoliko predavača predlaže svoju listu kandidata zaboravljajući pri tom da studenti koje su oni predložili nemaju podršku nijednog studentskog organa i da NNV nije ovlašćen da predlaže, već samo da prihvata ili odbija kandidate. Tesnom većinom – 27:26 glasova – pobeđuje upravo „profesorska lista“ i Savetu u tom trenutku preostaje samo da se zvanično konstituiše.
Studentska unija protestuje kod nadležnog ministarstva i najavljuje da će tražiti promenu ovakve odluke, ali se stvari zahuktavaju pre nego što su njihovi prigovori na bilo koji način razmotreni. Pozivajući se na pravo najstarijeg člana Saveta, profesor Radomir Matović 1. jula saziva sednicu Saveta za 3. juli – tu odluku obrazlaže zahtevima „više članova Saveta“, „potrebom da se ispoštuju rokovi koje je propisala Vlada“, a o svemu tome obaveštava i dekana Gordanu Stojanović. Pošto mu je obrazložila da dva dana nisu dovoljna za pripremu sednice, kao i da je i sama Vlada prekoračila rokove koje je postavila za formiranje Saveta (svoje članove imenovala je istog tog 1. jula), da se dakle takva sednica ne može održati, profesor Matović je kratko prokomentarisao: „Biće problema.“ U skladu sa sopstvenom najavom, Matović obaveštava članove Saveta o sednici, posle čega biva suspendovan. Obrazlažući razloge za suspenziju, dekan navodi da je bilo neophodno sprečavanje nelegitimnog načina konstituisanja Saveta, kao i da NNV mora da preispita odluku o studentskim predstavnicima – istovremeno, iz ministarstva stiže dopis po kome konstitutivnu sednicu Saveta saziva predsednik Upravnog odbora „budući da taj organ obavlja poslove iz svog delokruga do konstituisanja Saveta“. U skladu s tim dopisom, predsednik UO-a Nada Korać telefonom upozorava članove Saveta da je sednica koju je sazvao Matović nelegalna. Grupa nastavnika, saradnika i studenata ipak se odaziva Matovićevom pozivu i odlučuje da konstitutivnu sednicu održi u Rektoratu. Prorektor BU-a Ivan Juranić na ovu sednicu poziva i dekana, a ona opet profesorku Korać i prodekana za nastavu Svetlanu Bezdanov-Gostimir. Tokom razgovora sa dve, sad već jasno sukobljene struje, Juranić kaže samo da je nezadovoljan izrečenom merom suspenzije, pokušava da ubedi profesorku Stojanović da odluku povuče, dok ostali ostaju u zgradi Rektorata i održavaju skup koji proglašavaju konstitutivnom sednicom Saveta. Posle tog 3. jula svi pokušaji da se situacija makar definiše ostaju bez uspeha: predsednik tog i takvog Saveta Nenad Kecmanović na početku sednica 6. i 8. jula pokušava da ospori legitimitet NNV-a, sednice potom ostaju bez kvoruma i završavaju se pre nego što su počele.
UZROCI I POSLEDICE: Obe strane u ovom slučaju pozivaju se na legalitet. „Izricanjem nepopularne mere suspenzije želela sam da zaštitim instituciju od bruke jer, iako to nije nimalo prijatno, nisam mogla olako da pređem preko svega. Savet je ovlašćen da donosi sve najvažnije odluke o radu fakulteta, u njemu moraju da sede legalno izabrani ljudi, a sednice moraju da se zakazuju na propisan način“, kaže dekan Gordana Stojanović napominjući da je buka oko studenata samo posledica situacije u kojoj struja bivšeg dekana Mladena Vilotijevića pokušava da sačuva svoju „biračku mašinu“ i tako nastavi dugogodišnju praksu beneficija i poslova o kojima trenutno ne postoji nikakva dokumentacija (vidi okvir). S druge strane, predsednik (neki kažu samozvanog) Saveta Nenad Kecmanović u razgovoru za „Vreme“ napominje da je na konstitutivnoj sednici Saveta postojao kvorum, da je to telo samim tim legitimno i da je u ovom trenutku „starije“ čak i od same institucije dekana. Na pitanje o kandidovanju studenata, Kecmanović odgovara opaskom da su i profesorska i studentska lista prošle glasanje na NNV-u i da „ko gubi nema pravo da se ljuti“: „Stvari koje sam čuo o ranijem poslovanju fakulteta, kakve god bile, nisu razlog za nelegalno delovanje aktuelnog rukovodstva. Ko je i kakve beneficije ranije imao ja ne znam, ali moj osnovni motiv jeste poštovanje zakonskih odredbi.“
Ukratko, prema tvrdnjama jedne struje, grupa zaposlenih hoće da spreči otvaranje Pandorine kutije, dok druga ističe nelegalnost suspenzije, procedure, sastava NNV-a itd. Resorno ministarstvo se ne oglašava ničim izuzev preporukama i pomirljivim tonovima, a u ovoj situaciji to mu je izgleda i najbezbolnije jer Savet fakulteta donosi Statut, prema tom Statutu formira se i NNV i imenuje dekan: kako je Savet konstituisan na (recimo) čudan način, postavlja se logično pitanje ko će i da li će uopšte priznavati njegove odluke. „Fakultet ne može da funkcioniše bez sazivanja Veća, bez Saveta i Statuta, a pred nama su bitne odluke u vezi s novom školskom godinom“, objašnjava profesorka Stojanović, dok profesor Kecmanović tvrdi da dekan „svojim postupcima samo pokazuje da nije dorasla funkciji koju ima“.
NEKA FINA DECA: Solomonsko rešenje za sada nije ni na vidiku, ali, osim funkcionisanja fakulteta, resorno ministarstvo (ili ko god da je zadužen za te stvari) trebalo bi da se zamisli nad nekoliko detalja koji su tokom ove „afere“ izašli na videlo i koji možda najjasnije ilustruju situaciju. Jedan od studenata koje su predložili profesori i koji je sada član Saveta jeste izvesni Andreja Janković, poznat kao predsednik nekadašnjeg zloglasnog Saveza studenata – asistentkinja Jadranka Buzut predložila ga je kao „finog momka koji joj je pomogao oko organizovanja priredbe“. Ostali studenti predloženi su, opet, konstatacijom da je reč o „finoj deci“. Problem je, međutim, što upravo ta fina deca – ili aktivisti nekadašnjih režimskih studentskih organizacija – treba da učestvuju u donošenju odluka od životne važnosti za fakultet, ne dobijajući pri tom odobrenje od bilo kog studentskog organa. Osim toga, tek sada je jasno da su zloupotrebe „biračkog tela“ postojale i ranije: asistentkinja Nataša Vujisić-Živković kaže da je još od maja ove godine izložena pritiscima i ucenama jednog profesora koji od nje traži da javno saopšti kako je glasala na sednicama UO-a. „Ucenjivana sam radnim mestom, odnosno izborom u zvanje. Kada mi je saopšten spisak kandidata za Savet za koji treba da glasam i kada sam odbila da se povinujem zahtevima, od mene je traženo da ne dođem na sednicu NNV-a i da ne učestvujem u glasanju. Posle toga dobila sam još bezobzirnije pretnje.“
Zahvaljujući prilično rastegljivoj zakonskoj regulativi, ovog puta suvišno je razmatranje ko je i kada tačno prekršio koje pravilo. Ono što, međutim, ne bi trebalo da bude sporno jeste činjenica da je pretnja kažnjiva po zakonima ustanovljenim mnogo pre Zakona o univerzitetu, a da je osnovno pravilo demokratije da narodnog/studentskog predstavnika bira upravo narod/studenti. Na pitanja ko je i zašto pretio zaposlenima da glasaju na određeni način, kome je i zašto bilo bitno da u Savetu ima neke „svoje“ studente, ko je i zašto uklonio dokumente o svom finansijskom i kadrovskom rukovođenju, odgovor bi trebalo da daju organi koji su za to plaćeni. Ili bi i malo zdrave logike moglo da posluži?
Prema nalazima finansijske inspekcije, tokom 2000. godine na ime autorskog honorara saradnicima fakulteta isplaćeno je 5.716.307,14 dinara – poređenja radi, zarade zaposlenima za tu godinu iznosile su ukupno 2.347.993 dinara. Jednom profesoru iste godine isplaćeno je 273.475 dinara – godišnja plata redovnog profesora u to vreme bila je 42.576 dinara, što znači da je honorar bio pet puta veći od godišnje plate predavača! Pomenuti profesor je navedeni iznos dobio za dva naučna rada, a jedan (za koji je dobio oko 180.000 dinara), prema cenovniku naučnih radova, trebalo bi da ima 2057 stranica. Do danas ovo naučno delo niko na fakultetu nije video niti zna da li je ono uopšte objavljeno. Istu sudbinu doživeo je i „obrazovni paket za praćenje studenata“ (šta god to bilo) za čiju je izradu fakultet platio 76.800 dinara.
Po stupanju na dužnost dekana, dr Gordana Stojanović ustanovila je da arhiva Učiteljskog fakulteta praktično ne postoji, odnosno da ono što se u njoj nalazi ne odgovara dokumentima koji se nalaze u delovodniku. Zbog toga nisu poznati podaci o tome kako su postavljani predavači ni kako su zapravo vođene finansije. Tadašnji tehnički sekretar fakulteta Suzana Buha odbila je da dâ izjavu o stanju koje ostavlja, a 7. juna 2002. otišla je na bolovanje. Zahvaljujući svemu tome, nije poznato od kojih para i zašto je u dvorištu fakulteta podignuto nekoliko „apartmana za gostujuće profesore“ (koje niko nikada nije koristio), od kojih para i zašto je kupljena štamparska mašina koju niko nije uključio, kao ni zašto je i od kojih para fakultet „stalno dograđivan i pregrađivan“. Osim toga, nije poznato ni kako se u kasi fakulteta, koji je za vakta Mladena Vilotijevića važio za domaći Harvard, posle primopredaje dužnosti našlo svega 200.000 dinara.
Suspendovani profesor dr Radovan Matović izabran je za vanrednog profesora 30. maja 1997. da bi mu od 1998. do 2000. godine staž mirovao – u tom periodu bio je sekretar SMIP-a. U maju 2001. protiv njega je podneta krivična prijava, a osumnjičen je da je Milošu Lončaru, direktoru DIPOS-a, štamparskog preduzeća koje je osnovalo ministarastvo naložio da plaća troškove adaptacije vile u Čakorskoj ulici koja je već bila vlasništvo tadašnjeg ministra Živadina Jovanovića. Na taj način je Jovanoviću, kako se navodi, „pribavio korist veću od osam miliona dinara, a na štetu imovine SRJ“.
Biografije ostalih članova struje koja se označava kao struja bivšeg dekana manje su zanimljive, ali tu se između ostalih nalaze asistent koji je redovno primao honorar za predavanja u Novom Pazaru a tamo nikada nije predavao, profesor koji je zvanično radio na dva učiteljska fakulteta a u stvari nije predavao ni na jednom ili npr. predavač koji je uspeo da od 1995. do 1998. pređe put od docenta, preko vanrednog profesora do prodekana za nastavu (i sve to kao čovek u ranim tridesetim). Pomenutoj „struji“ pripada i predavač koji je istovremeno zaposlen na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, na Akademiji za primenjene umetnosti, u Višoj ugostiteljskoj školi, na fakultetu u Jagodini i na muzičkoj akademiji na Palama! Isto društvo čine i profesor koji na postdiplomskim studijama ispituje sopstvenu ćerku i to bez prisustva ostalih članova komisije, kao i profesor koji je mentor sopstvenoj supruzi.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
