Milan Sarajlić je bogatstvo koje je bolo oči pravdao pred kolegama firmom za izradu posteljine. Naravno, na tuđe ime
Tek što je zagrejao fotelju u svom novom kabinetu, Milanu Sarajliću, prvom zameniku Republičkog državnog tužioca, u moderno opremljenu kancelariju 19. marta je iznenada upala policija, zabezeknutom zameniku stavila lisice na ruke i odvela ga u zatvor. Bilo je to prvi put za proteklu deceniju da se nekom tužiocu na bilo kom nivou, pogotovu visokom državnom činovniku, tako nešto dogodilo.
U praznom kabinetu na monitoru kompjutera sa kojim se Sarajlić upravo „upoznavao“ ostao je zanimljiv Wallpaper (pozadina na ekranu): „nema seksa pre braka“. Gledaoci TV emisije o Sarajlićevom hapšenju ostali su u uverenju da je reč o nekoj tajnoj šifri, što je, prema rečima njegovih poznanika, neka vrsta uobičajene Sarajlićeve „duhovitosti“.
Na objašnjenje zašto je Sarajlić uhapšen nije se dugo čekalo. Već sutradan popodne vlada Srbije izdala je saopštenje o rezultatima istrage vođene protiv Sarajlića i njegovom priznanju da je bio u vezi sa zemunskim klanom i bio njihov saučesnik. Pritisnut predočenim dokazima, tvrdi vlada, priznao je da je bio na platnom spisku Dušana Spasojevića Šiptara kod koga je odlazio i od njega, Milorada Ulemeka Legije i Mileta Lukovića Kuma, u Šilerovoj ulici u Zemunu, primao instrukcije, kao i da je od njih dobio 150 hiljada evra zato što im je otkrio prebivalište zaštićenog svedoka. Takođe je priznao da ga je kao prvog zamenika okružnog tužioca zemunski mafijaški klan zadužio da opstruiše sve istrage vođene posle 5. oktobra (ubistvo Slavka Ćuruvije, zločin na Ibarskoj magistrali, ubistvo Radovana Stojčića Badže, ubistvo direktora JAT-a Žike Petrovića i desetine drugih). Omogućio je puštanje na slobodu Dušana Spasojevića i njegove grupe uhapšene svojevremeno zbog otmice Miroslava Miškovića; pomogao je da se Dejan Milenković Bagzi pusti na slobodu; bio obavezan da zemunski klan obaveštava o detaljima u vezi s postavljanjem specijalnog tužioca; priznao je da je bio plaćen za sve informacije sa sastanaka tužilaštva, sudstva, policije i BIA sa predstavnicima vlade. U istrazi je takođe rekao da mu je zemunski klan obećao milion evra ukoliko on bude izabran za specijalnog tužioca i nastavi da sarađuje upozoravajući kriminalce na ono što im se sprema.
TUŽILAČKA MOĆ: Hapšenje Milana Sarajlića bilo je zapravo zaustavljanje mafijaške krtice da dopre u samu srž državnog poretka. Uporedo sa saopštenjem vlade, Kolegijum republičkog javnog tužilaštva podržao je državne organe u borbi protiv organizovanog kriminala i odluku da se Sarajlić ukloni sa dužnosti zamenika republičkog javnog tužioca. Za maler Kolegijuma istog dana je v. d. predsednika Srbije Nataša Mičić suspendovala sa dužnosti čelnika Kolegijuma republičkog javnog tužioca Sinišu Simića zbog „objektivne odgovornosti“, budući da sam nije podneo ostavku.
Zanimljiv je slalom Miloša Sarajlića vožen kroz tužilaštva u kome je bio petnaestak godina. Njegove kolege su još pre hapšenja govorile javno da on nije mnogo ni stručan ni radan. Sa mesta zamenika u Opštinskom napredovao je na istu funkciju u Beogradskom okružnom tužilaštvu. Nakon promena posle 5. oktobra okružni tužilac u Beogradu postao je Rade Terzić, dotadašnji zamenik tužioca u Drugom opštinskom sudu, što je bio presedan u napredovanju koji je bio prećutno objašnjen Terzićevim političkim angažmanom. On je za svog prvog zamenika odmah imenovao Milana Sarajlića, na opšte iznenađenje zaposlenih u tužilaštvu. I što je veoma bitno: Terzić određuje svoju „desnu ruku“, odnosno Sarajlića, da deli ostalim zamenicima pristigle predmete koje valja procesuirati. Budući da je među zamenicima tužioca uvek bilo spremnih na saradnju sa Sarajlićem, koji odustaju od krivičnog gonjenja nekih okrivljenih, naravno uz raznorazne nadoknade čija je visina zavisila od težine oproštenog krivičnog dela, lako se dolazilo do dobitne kombinacije za obe strane. To se može utvrditi uvidom u neke arhivirane predmete u kojima stoji i rešenje tužioca po kom nema elemenata krivičnog dela, te se odustaje od krivičnog gonjenja.
„Najzad je neko upro prst u tužilaštva koja su uvek bila zaobilažena, a sudstvo pljuvano za sve i svašta“, kažu sudije u beogradskoj Palati pravde. „Obični ljudi i ne slute kolika je moć tužilaca, tamo se odlučuje da li će neko biti optužen ili ne. Drugim rečima, o životu i smrti.“
„Muvanja u tužilaštvu bilo je i biće“, kaže jedan zamenik okružnog tužilaštva u Beogradu. „Javna je tajna da je, na primer, svojevremeno jedan tužilac nudio svom zameniku da odustane od krivičnog gonjenja nekog direktora, a kada je ovaj to odbio uprkos ponuđenoj nagradi od 50 hiljada maraka, tužilac je uzeo predmet, oformio komisiju sa još dvojicom njemu sličnih zamenika, potom su utroje obavili ‘kontrolu’ predmeta i našli da treba odustati od krivičnog gonjenja. S tim što su 150 hiljada maraka podelili na ravne časti i direktora ostavili na miru. Inače, reviziju predmeta može da obavi samo Više tužilaštvo. Formiranje neke komisije je novina koje uopšte nema u Zakonu o tužilaštvima. Kada je reč o aktuelnim događajima, Sinišu Simića, donedavno republičkog tužioca, valja pitati po kom kriterijumu je izabrao Milana Sarajlića za svog prvog zamenika i drugog čoveka u specijalnom tužilaštvu oformljenom za gonjenje organizovanog kriminala“.
ŠTA JE SA KARTONIMA: Zanimljivo je inače da se među tužiocima poodavno govorkalo da Sarajlićevi prsti nisu baš čisti. Jedino je on uvek imao para. Objašnjavao je taj fenomen činjenicom da ima firmu, ali ne na svoje ime. Firma se navodno bavi uvozom batista i šivenjem posteljine za hotele visoke kategorije u našoj zemlji. Njegove kolege kažu da je u Budvi kupio prostranu kuću i stan u Novom Beogradu. Vozi se u mercedesu i ima još dva automobila. Povodom mnogih polemika na temu korumpiranosti sudstva i tužilaštva u Beogradu, obični ljudi su govorili da je to veoma jednostavno utvrditi. Treba ući u garažu Palate pravde i videti šta ko od zaposlenih vozi. Milanče, kako su Sarajlića zvali njegovi prijatelji, voleo je da u boljim restoranima bude viđen u društvu uticajnih ljudi iz državnog aparata i novokomponovanih biznismena. Kako otkriti nosioce tužilačkih ili sudskih funkcija slične Sarajliću. Ništa lakše, kažu pravnici zaposleni u Palati pravde. Dovoljno je angažovati ekipu stručnjaka koja će ući u arhive tužilaštva i sudova sa zadatkom da pregleda sumnjive spise. Oni će odmah uočiti šta nije u redu i ko je i kako opstruirao krivična gonjenja ili bio podmićen. Bez opšte kontrole nekih sudskih spisa starih dve, tri godine nemoguće je otkriti korumpirane i prikrivene kako tužioce, tako i sudije. Međutim i ranije se mogla smanjiti korupcija u sudovima i tužilaštvima da je Ministarstvo pravde poštovalo odredbe Zakona o uređenju sudova i Zakona o javnom tužilaštvu koji su stupili na snagu 1. januara prošle godine.
Naime, tim zakonima bilo je predviđeno da se za svakog sudiju, sudiju porotnika, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i svakog drugog zaposlenog u tužilaštvu u Ministarstvu pravde vodi tzv. lični list sa velikim brojem podataka iz privatnog života kad je reč o sudijama, tužiocima i njihovim zamenicima. Ti kartoni najverovatnije nisu nikada otvarani. Neke sudije su burno reagovale na ovaj zakon smatrajući da Ministarstvo pravde, kao izvršni organ, ne bi trebalo da se meša u nezavisno sudstvo i da bi bilo logičnije da se lični list vodi u visokom Savetu pravosuđa. Čini se, ipak, da nije nigde vođen. Jer da jeste, Sarajlić ne bi mogao ni da zaviri u tužilaštvo, pogotovo ne i da bude postavljen za pomoćnika specijalnog tužioca. Bilo kako bilo, treba se nadati da će ministar pravde Vladan Batić održati svoje do sad najozbiljnije obećanje, odnosno da će posle hapšenja zamenika republičkog tužioca Milana Sarajlića istraga nad ljudima u tužilaštvu i sudstvu zbog bliskih veza sa organizovanim kriminalom biti nastavljena.
Vršilac dužnosti predsednika Okružnog suda u Beogradu oformio je Odeljenje specijalnog suda koji će suditi optuženima za organizovani kriminal. Reč je o dva krivična veća u kojima će biti po troje profesionalnih sudija, krivičara iz beogradskog Okružnog suda. Njihova imena su za sad službena tajna i biće poznata čim suđenja budu započeta. Pretresi će biti javni, izuzev kad zaštićeni svedoci budu govorili. Naredbu o formiranju Odeljenja potpisuje v.d. predsednika beogradskog Okružnog suda.
Izabrane sudije potpisale su saglasnost, određen je predsednik Odeljenja koje će imati ukupno šest sudija. Odeljenje će imati dvojicu istražnih sudija. Sedište Odeljenja biće u Masarikovoj ulici, gde će se nalaziti pisarnica, ostali službenici i kabinet sudija.
Međutim, pitanje je da li će ministar pravde prihvatiti te sudije, budući da u sudovima nije obavljena lustracija. Pogotovo što će policija pre stupanja na dužnost šestoro sudija obaviti proveru njihivog imovnog stanja, pre i posle završenog posla, odnosno obavljene funkcije sudija. Obaviće i proveru njihove lične bezbednosti tj. da li su u sadašnjim stanovima bezbedni. Inače, za sudije je predviđena trostruko veća plata od sadašnje (oko 1500 evra), a ostalim zaposlenim u Odeljenju dvostruko viša. Sudije će suditi optuženima za organizovani kriminal u celoj Srbiji, odnosno u beogradskoj Palati pravde, a predmete pripremati u Masarikovoj. Procesi će početi kad specijalno tužilaštvo bude podnelo optužnice sudu.
U Srbiji postoji 28 zatvorskih ustanova. Od toga su tri kaznenopopravna zavoda (KPZ) za izvršenje dugih kazni, preko jedne godine, u Sremskoj Mitrovici, Požarevacu i Nišu, jedna KPD bolnica za izvršavanje mera bezbednosti, čuvanje i lečenje, jedan KPZ za žene, jedan KPZ za izvršenje maloletničkog zatvora, četiri KPZ otvorenog tipa, u Somboru, Padinskoj Skeli, Šapcu i Ćupriji. Ostalo su okružni zatvori u kojima se izvršavaju kazne do jedne godine. Procena je da je do atentata na premijera u Srbiji ukupno bilo zatvoreno oko 4500 lica, a 1500 pritvoreno. Brojke se u poslednje dve nedelje dramatično menjaju.
Otkako je počela obimna akcija protiv organizovanog kriminala, u okviru potrage za ubicama premijera Srbije, nalogodavcima, podstrekačima, inspiratorima, finansijerima i jatacima, privedeno je oko 4000 lica. Svaki četrvrti je zadržan u pritvoru. Broj privedenih i uhapšenih svakodnevno raste i nezahvalno je procenjivati koliko će ih na kraju biti. Već iduće nedelje, najavljeno je, počeće se sa „procesuiranjem“.
Svi uhapšeni, dok traju istražne radnje, nalaze se u istražnim zatvorima. Za više od hiljadu njih određen je pritvor, većina je iz Beograda i smešteni su u beogradski Okružni zatvor, u narodu poznat kao centralni. Kapacitet ovog zatvora je oko hiljadu pritvorenika a uobičajena popunjenost je 30 do 40 odsto. Sada je dupke pun i ubrzano se radi na proširenju kapaciteta za još oko 200 kreveta. U novosadskom Okružnom zatvoru ima otprilike 500 mesta. Krajem prošle godine u njemu je boravilo 110 pritvorenika i 130 osuđenika. Niški Okružni zatvor može primiti oko 200 pritvorenika, isto koliko i svaki od dva vojna zatvora, u Beogradu i Nišu, koje je vojska velikodušno ustupila civilnim vlastima specijalno za ovu akciju.
Zatvori u Nišu i Sremskoj Mitrovici su sa „strogim“ a onaj u Zabeli, kraj Požarevca, pod „maksimalnim“ obezbeđenjem. Kapacitet sremskomitrovačkog zatvora je 1250 osuđenika a sredinom prošle godine u njemu je boravilo njih oko osam stotina. Niški zatvor je teorijskog kapaciteta od 1600 osuđenika ali, posle pobune zatvorenika pre dve i tri godine, u njemu se može smestiti najviše 1200 štićenika. Po poslednjim podacima, dakle prošlogodišnjim, kaznu je u ovom zatvoru izdržavalo oko 850 lica. Najveći zatvor u Srbiji je onaj u Zabeli. U njemu su smešteni najteži slučajevi, agresivci i psihopate. Da u pobunama nije oštećen, mogao bi da prihvati 2000 osuđenika. Sada se u ovaj zatvor može smestiti nešto više od 1700 osuđenika, prošlog septembra ovde ih je bilo oko 750. U jedinom zatvoru za žene, u Požarevcu, ima mesta za nešto više od 200 osuđenica. Po podacima iz prošle godine, zatvor je poluprazan: 110 krivično i 20 prekršajno osuđenih žena.
Generalno gledano, uslovi za boravak zatvorenika u zatvorima su dobri, ako u zatvoru išta dobro može biti. Posle dve pobune zatvorenika, tri najveća zatvora su renovirana ili je renoviranje u toku. Po prošlogodišnjoj izjavi Vladana Batića, ministra pravde i lokalne samouprave, za postignut visok nivo humanosti u ovim zavodima, Ministarstvu pravde Republike Srbije priznanje su odali i predstavnici Saveta Evrope i OEBS-a.
U okviru republičkog ministarstva pravde, Uprava za izvršenje zavodskih sankcija neposredno je zadužena za staranje o zatvorima. Direktor Uprave Dragan Vulić jedini je ovlašćen da saopšti podatke o kapacitetu, popunjenosti i stanju kazneno-popravnih zavoda, ali je, kao i svaki direktor, stalno na sastancima, tako da se do tačnih podataka teško može doći. Razlog za tajnovitost je, kako kažu zaposleni u Ministarstvu, vanredno stanje.
Zoran Majdin
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
