Zagrizi metak

Nevoljama Karle del Ponte kao da nema kraja. Prvo je zbog naprasne smrti Slobodana Miloševića glavna tužiteljica haškog suda ostala bez krunskog dragulja u svojoj karijeri; zatim je Brisel, rukovodeći se višim političkim razlozima, Srbiji po drugi put produžio rok za hvatanje i isporuku odbeglog generala Ratka Mladića; a sada je, sasvim iznenada i bez suvislog objašnjenja, ostala bez Florans Artman, svoje dugogodišnje portparolke i bliske saradnice.

Vest da je Artman smenjena pojavila se sredinom prošle nedelje u vidu glasine, da bi dan-dva kasnije bila zvanično potvrđena saopštenjem o imenovanju ruskog diplomate i savetnika Karle del Ponte Antona Nikiforova na njeno mesto.

SPEKULACIJE I GLASINE: Nikakvo obrazloženje nije dato, izuzev kratke informacije da će se Artman ubuduće baviti „specijalnim projektima“, te da će biti svedok u procesu protiv Veselina Šljivančanina, kome se, uz još dvojicu bivših oficira JNA, sudi zbog masakra na poljoprivrednom dobru Ovčara. Zadatak da ovo prenese javnosti zapao je nesrećnom Nikiforovu, dok su Del Ponte i bivša portparolka ostale nedostupne. Igrom slučaja, sve se desilo istog dana kada je u zagrebačkom nedeljniku „Globus“ izašao ranije napravljen intervju sa Artmanovom, pod naslovom „Više sam s Karlom nego sa svojom djecom.“

Način na koji je ovo izvedeno smesta je izazvao spekulacije diljem bivše Jugoslavije: tabloidi i teoretičari zavere namirisali su krv. Neki su videli razlog u pomenutom intervjuu „Globusu“, nalazeći između redova nekakvu kritiku na račun tužiteljice. Maštoviti beogradski tabloidi tvrdili su da je Artman od novinara skrivala „istinu“ o ubistvu Miloševića, dok su drugi pisali da je razotkrivena kao agent hrvatskih tajnih službi. „Politika“ je u tekstu pod naslovom „Odlazak omraženog portparola“ tvrdila da je bila u ratu sa „rekordnim brojem novinara, ne samo sa izveštačima iz zemalja regiona već i sa vodećim zapadnim novinarima.“: „Haški izveštači su se na njeno ponašanje često žalili zvaničnicima suda, ali bi najčešće dobijali odgovor da se Artmanova tako ponaša i prema kolegama u Tužilaštvu.“ Mada ovakva tvrdnja nije potkrepljena nijednim konkretnim primerom, isti list ju je, takođe bez argumentacije, optužio da je „borcima za ljudska prava u Beogradu dostavljala materijale o osumnjičenim ratnim zločincima, a potom se, kad bi ti materijali došli do javnosti, upinjala da objasni da oni nemaju veze s Tužilaštvom“. I konačno, „Politika“ tvrdi da je glavni arhitekta smene bio upravo novi portparol Nikiforov.

PUCNJI SPREDA I OTPOZADI: U pokušaju da proniknemo u zaplet iza ove rokade nismo uspeli da potkrepimo „Politikinu“ tezu o univerzalnoj omraženosti Florans Artman među novinarima i osobljem. Naprotiv, Artman je kao dugogodišnja dopisnica „Monda“ bila poznato i uglavnom omiljeno lice među kolegama, bar onima koji nisu bili naklonjeni Miloševiću (1994. je, zajedno sa još trinaest uglednih stranih izveštača među kojima je bila i Lora Silber, autorka knjige i serije Smrt Jugoslavije, ostala bez dozvole za rad u Srbiji). Potpisnik ovog teksta, koji je sa Florans često imao posla u obe faze njene karijere, nikada nije u njenom ponašanju primetio ni zrno arogancije. Posao portparola, uostalom, nužno uključuje izvesnu tenziju u komunikaciji sa novinarima, ali sporadična prepucavanja teško mogu da budu razlog za smenu.

Izvor iz Tužilaštva blisko upoznat sa razlozima smene, koji insistira na anonimnosti, kaže za „Vreme“ da nešto više istine ima u tvrdnji da je Artman bila neomiljena među nekim funkcionerima Tribunala, među koje ubraja i Nikiforova. „Nisu je voleli zato što je bila veoma bliska sa Karlom i što nije bila ničiji pion“, kaže on. Isti izvor navodi da je Artman nakon halabuke koja se digla oko Miloševićeve smrti uzela kraći odmor, koji su njeni neprijatelji iskoristili da pripreme njen odstrel uz pomoć „jedne naduvane afere“. Izvor tvrdi da se Artman neće baviti nikakvim „specijalni projektima“, već da se prosto čeka da joj istekne ugovor sa Tribunalom koji važi do oktobra. „Ona je u stvari otpuštena bez obrazloženja“, kaže naš sagovornik. „Mogla je da se da se nosi sa onima koji su, napadajući Tužilaštvo, na nju pucali spreda, ali nije bila spremna na metak u leđa.“ Više detalja nismo uspeli da dobijemo, a Anton Nikiforov je u razgovoru za „Vreme“ odlučno demantovao da ima ikakve veze sa aferom, dok je navode iz „Politike“ kvalifikovao kao „zloupotrebu.“

Trvenja i spletke unutar kuće nisu ništa neobično, pogotovo ako je reč o velikoj međunarodnoj organizaciji koja je mnogima trn u oku, ali ova afera predstavlja loš predznak za Tribunal. Smrt Miloševića osokolila je neke moćne protivnike Tribunala, od kojih ga jedni smatraju za pretnju nacionalnim interesima, a drugi za propali propagandni poduhvat. Ova potonja primedba sve češće se čuje iz Sjedinjenih Američkih Država, koje su dugo bile glavni sponzor suda, a sada počinju da preispituju njegovu svrsishodnost. Nije tajna da Tribunal u poslednje vreme ima teških problema sa finansiranjem i da je sve češće prinuđen da pravi teške kompromise na raznim stranama. Gledajući u tom kontekstu, odlazak Artmanove predstavlja udarac najpre za Karlu del Ponte, koja je izgubila ne samo blisku saradnicu već i živi štit koji je pet i po godina stajao između nje i uglavnom neprijateljski raspoložene javnosti. Tužioci su retko omiljeni, a Karla del Ponte je svojim stavom često doprinosila svom imidžu oštrokonđe. I njoj samoj za neki mesec ističe mandat, pa se ne treba iznenaditi ako joj umesto produžetka bude ponuđeno da radi na nekom „specijalnom projektu“.