"Na veliko zadovoljstvo nas iz Komesarijata, ljudi koji traže azil na teritoriji Srbije su za vreme poplava po prvi put predstavljeni kao neko ko u Srbiji čini dobro. Ja se nadam da će ovaj gest tražilaca azila doprineti da ih lokalno stanovništvo ne posmatra kao silovatelje i lopove jer oni to nikako nisu. Naprotiv"
Tražilaca azila nema mnogo u medijima kada prođu zimski dani. Ova godina je malo drugačija: tražioci azila su tokom majskih poplava učestvovali u odbrani gradova, a mediji su ih proglasili herojima.
O ovome, ali i o tome šta se dešava sa onoliko najavljivanim izmenama Zakona o azilu, o novom objektu za smeštaj i zimi koja dolazi, „Vreme“ je razgovaralo sa Ivanom Gerginovim, pomoćnikom komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije zaduženim za prihvat, zbrinjavanje, povratak i integraciju.
„VREME„: Na koji način su tražioci azila učestvovali u odbranama od poplava?
IVAN GERGINOV: Ljudi koji su rukovodili spasavanjem stanovništva u Obrenovcu su u prvom trenutku odlučili da taj hotel gde se nalazio privremeni centar za smeštaj tražilace azila bude upotrebljen kao nužni smeštaj za domicilno stanovništvo. Tražioci azila su pomagali narodu da unese stvari, pomagali nepokretnima i zaista su se ponašali kao pravi domaćini u hotelu. Par sati posle toga, procena ljudi koji su rukovodili odbranom bila je da se kompletan hotel dislocira u osnovnu školu u Bariču. Kada su stigli tamo, svi radno sposobni tražioci azila su, na sopstvenu inicijativu, prebačeni u Šabac gde su pomagali u odbrani grada od poplava. Pridružili su im se i komesar i još trojica kolega koji su se potrudili da tamo imaju sve što im je potrebno. Nakon završenog posla poslati su u Sjenicu i Tutin.
Paralelno s tim, napravljene su dobrovoljne brigade u centrima u Banji Koviljači i Bogovađi i one su nedelju dana bile u Krupnju, gde su radile na kopanju kanala kojima je Krupanj dobio vodu. Njihovo objašnjenje je bilo, videli ste po medijima, da žele da se oduže Srbiji za gostoprimstvo.
Mislite li da to može da doprinese promeni slike o tražiocima azila u Srbiji?
Na veliko zadovoljstvo nas iz Komesarijata za izbeglice i migracije, ljudi koji traže azil na teritoriji Republike Srbije su za vreme poplava po prvi put predstavljeni kao neko ko u Srbiji čini dobro. Ja se nadam da je će ovaj gest tražilaca azila doprineti da ih lokalno stanovništvo ne posmatra kao silovatelje i lopove jer oni to nikako nisu. Naprotiv.
Uglavnom, ovo je veliki napredak u odnosu na ranija vremena kada su baš svi mediji nalazili senzacionalizam u ovoj osetljivoj temi. To ni u kom slučaju nije dobro za posao kojim se mi bavimo. Naročito nije dobro u trenutku kada, kao država, pregovaramo oko poglavlja 23 i 24.
Hotel „Obrenovac“ se od poplava više ne koristi kao centar za smeštaj tražilaca azila?
Ne. Mi se jako trudimo da on opet bude u našoj upotrebi. U toku su pregovori sa Ministarstvom unutrašnjih poslova sa kojima Komesarijat deli ingerencije po pitanju tražilaca azila. Vanredna situacija u opštini Obrenovac je ukinuta i ja se nadam da ćemo se mi u najskorije vreme vratiti tamo, jer za nas je zima već počela.
Šta se tačno dešava sa hotelom „Obrenovac„?
Dešava se to da su tamo još uvek neki policajci i neke službe koje se bave posledicama poplava. Čekamo da oni izađu i da uradimo neke neophodne građevinske radove na infrastrukturi hotela. Hotel nam je neophodan i zato što centar u Tutinu u letnjim mesecima može da primi oko 150 ljudi, ali zimi, zbog lošeg sistema grejanja, može da primi duplo manje. Sjenica može da primi 150 ljudi. Bogovađa i Banja Koviljača rade uobičajeno. Hteo bih da napomenem da Komesarijat duguje veliku zahvalnost ljudima iz Sjenice i Tutina koji su na sjajan način prihvatili tražioce azila. Oni su zaista primer divnih primajućih sredina.
Dužan sam da kažem da je i Bogovađa takva. Bogovađa nikad nije imala incidente. Jesu Vračevići, ali sama Bogavađa nikad.
Da li ima napretka u pregovorima o novom objektu kojim bi se rešio problem manjka smeštaja?
Paralelno s tim, intenzivirali smo razgovore sa policijom i Ministarstvom vojnim u vezi sa odlukom Vlade Republike Srbije od pre dve i po godine o kasarni „Mala Vrbica“. Reći ću samo da se pregovori sada vode na drugačiji način nego ranije.
Ima li Komesarijat plan B za slučaj da ta kasarna do zime ne bude privedena nameni?
Ovoga puta smo bili vrlo jasni. Rekli smo da u nešto moramo da uđemo. Trendove priliva tražilaca azila niko ne može da proceni, a za prvih šest meseci ove godine imamo izraženih namera i registrovanih smeštaja koliko za celu prošlu godinu. To znači da ćemo opet imati novi rekordan broj ljudi, a svakako ne želimo da nas sneg dočeka nespremne.
Da li je nešto rađeno na planu poboljšanja sistema integracije osoba koje su dobile neku od izbegličkih zaštita?
Mi smo pisali nacrt strategije koristeći iskustva Slovenije i Hrvatske, ali suština u vezi sa integracijom je da Srbija, zaista, jeste tranzitna zemlja. Mi svakako moramo da imamo taj sistem, ali to sada nije prioritet.
Bivši državni sekretar MUP–a Vladimir Božović više se ne bavi azilnim pitanjem…
Od izbora… On je veoma pomogao u Obrenovcu i tada primitivizam prvi put nije pobedio Komesarijat za izbeglice. Sedeli smo 17 sati u snegu dok se on nije pojavio. On više nije zadužen za nas, a mi imamo klasičnu saradnju sa Upravom granične policije i dva državna sekretara su aktivno uključena u pregovore sa Ministarstvom odbrane.
ČEKAJUĆI MESTO U KAMPU: Bogovađa
Šta će se desiti sa obećavanim izmenama Zakona o azilu?
Koliko sam ja upoznat, u planu rada Ministarstva unutrašnjih poslova promena tog zakona planirana je za narednu godinu.
Da li se održavaju sastanci radnih grupa?
Ne. Od izbora naovamo nije ih bilo. MUP, koji ima veće nadležnosti po ovom pitanju, odlučio je da Srbija sledeće godine učestvuje u jednom tvining projektu finansiranom sredstvima Delegacije EU u Srbiji.
U stvari, sada ste me podsetili: održan je jedan sastanak između predstavnika MUP-a i nas gde je raspravljano upravo o tom tvining projektu.
Kakav je to projekat?
Neko od afirmisanih eksperata iz oblasti azila iz jedne od država članica Evropske unije biće nam konsultant u poslu poboljšanja našeg sistema azila. Taj ekspert je neko ko će nas pratiti, konsultovati, neko ko je već dolazio kod nas. Mi inače imamo dobre kontakte sa evropskim migracionim bordovima… Do tada se nadamo, ponavljam, vraćanju hotela „Obrenovac“, ali i još jednom objektu. Moramo da budemo veoma ozbiljni u tim nastojanjima jer porast broja tražilaca azila i dolazak zime ne slute na dobro.
Statistika
Broj tražilaca azila u Srbiji u 2014. godini premašiće sva očekivanja, kažu za „Vreme“ u Komesarijatu za izbeglice i migracije Republike Srbije. Za prvih šest meseci tekuće godine azilnu nameru je izrazilo 4300 tražilaca azila, a u centrima za azil do početka juna bilo je smešteno skoro 2900 osoba. Tokom cele 2013. godine izraženo je 5065 namera za azil, a u centrima su bila smeštena 3023 tražioca azila.
U 2012. godini u centrima za azil je bilo smešteno 1548 tražilaca azila, 2011. – 771, a 2010. – 434.
Kada je reč o zemlji porekla, u 2013. i 2014. godini najviše tražilaca azila koji su bili smešteni u nekom od centara dolazi iz Sirije, Eritreje, Somalije, Avganistana i Sudana.
Projekat „Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti“ finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program „Jačanje medijske slobode u Srbiji“. Objavljivanje ove publikacije omogućeno je uz finansijku pomoć Evropske unije. Sadržaj publikacije isključivo je odgovornost nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unije.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
