Deo vernika smatra da su govori patrijarha srpskog Irineja kada je u pitanju Kosovo umereni i "na mestu", kakvi i dolikuju verskom poglavaru. S druge strane, "tvrđa struja" mu zamera na višku diplomatije, ocenjujući njegove poruke kao preterano pomirljive i nedovoljno oštre. Verovatno da im, naviknute na zapaljive i takoreći ratničke govore pojedinih crkvenih velikodostojnika, smeta odmereni ton prvog među jednakima
„Najvažniji zadatak naše crkve i naroda je pomoć državi da sačuva naše sveto mučeničko Kosovo od svih koji bi da ga prigrabe. Kosovo je naša sveta zemlja i moramo biti spremni na svaku žrtvu da bismo ga sačuvali, makar ona zahtevala stradanja. Ako mi zaboravimo Kosovo, zaboraviće i ono nas“, kazao je patrijarh Irinej na dan kada je ustoličen, dodajući da bez svetinja na Kosovu Srbija ostaje „bez uma i duše“.
Šest meseci kasnije, u četvrtak 22. jula, u 16.55 oglasila su se zvona na svim pravoslavnim hramovima. Tačno u pet, u crkvama i manastirima SPC-a počeo je moleban, služen za povoljno rešenje statusa Kosova i Metohije. (Savetodavna) odluka Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu već je u tom trenutku bila poznata. Otud verovatno i ne čudi što molebanu u Hramu svetog Save u Beogradu nije prisustvovalo više od 150 ljudi.
Poziv da dođu na moleban vernicima je uputio patrijarh Irinej u svom govoru pred odluku MSP-a. Na početku govora, održanog u Patrijaršiji, pozvao je srpski narod da ostane sabran i da slogom doprinese miroljubivoj odbrani Kosova i Metohije. Naglasio je pritom da Srbija vodi jednu od najvećih bitaka u svojoj istoriji da sačuva svoju dušu i svoju Svetu zemlju.
No, za razliku od svetovnih lica koja su se poslednjih nedelja i meseci obraćala građanima s puno optimizma, patrijarh Irinej je bio oprezniji. „Znamo da nas čeka još teških dana i da ovo iskušenje nije poslednje“, poručio je, dodajući da šta god da bude odlučeno „mi se moramo izboriti da se pregovorima dođe do najcelishodnijeg rešenja koje će biti prihvatljivo za Srbe i Albance, da bi zajedno živeli u miru i blagostanju i imali bezbednu budućnost“. Nekoliko dana pre toga, na proslavi gradske slave u Prokuplju, kazao je da očekuje mudru odluku MSP-a i da se moli da ona bude trajno rešenje za oba naroda. Patrijarh srpski Irinej koristio je svaku priliku da govori o patnjama Srba na Kosovu, ali naglašavajući da se Kosovo mora braniti istorijom, kulturom i ljubavlju prema njemu, kao i da je neophodan suživot Srba i Albanaca.
Govori patrijarha tumačeni su različito. Deo vernika smatra njegova obraćanja narodu odmerena i „na mestu“, onakva kakva i dolikuju verskom poglavaru. S druge strane, „tvrđa struja“ zamera mu na višku diplomatije, procenjujući njegove poruke kao preterano pomirljive i nedovoljno oštre kada je u pitanju „odbrana Svete zemlje“. Verovatno da delu vernika, naviknutog na zapaljive i takoreći ratničke govore pojedinih crkvenih velikodostojnika, smeta ton prvog među jednakima. Pogotovo što se situacija sa bivšim episkopom raško-prizrenskim Artemijem još nije smirila, a odbegli monasi sa Kosova i Metohije uporno odbijaju da se vrate u svoje manastire. Njihov duhovni otac, penzionisani vladika Artemije, veoma omiljen među delom vernika, poznat je po (pre)jakim rečima, pogotovo kada je reč o očuvanju Kosova u okviru Srbije.
Kao „svedoka“ da Crkva više ne brani dovoljno odlučno Kosovo i Metohiju, pojedini su navodili Pitera Fejta, šefa Misije EU na KiM. Naime, u govoru održanom pred Evropskim parlamentom pre oko mesec dana, Fejt je pomenuo i promene u pristupu SPC-a prema Kosovu. Rečenica koja je dospela u medije glasila je da je „tranzicija SPC-a prema umerenijem pristupu po pitanju Kosova takođe još jedan pozitivan pomak“. Međutim, ubrzo su Sveti arhijerejski sinod i patrijarh srpski zatražili ispravku prevoda i izvinjenje od Evropske unije.
Naime, original je glasio da je „tranzicija SPC-a prema umerenijem pristupu na Kosovu takođe još jedan pozitivan pomak“.
„Razlika između ‘umerenijeg pristupa (ponašanja) na Kosovu’ i ‘umerenijeg pristupa po pitanju Kosova’ (da li po pitanju statusa?) veoma je velika i predstavlja grubu grešku za koju je Njegova svetost tražio javnu ispravku i izvinjenje od strane kancelarije EU“, navedeno je tada u saopštenju za javnost SPC-a, uz rečenicu da Crkva niti menja niti namerava da menja svoj stav o pitanju koje je jasno regulisano Ustavom i voljom građana. Međutim, sam pomen umerenijeg pristupa od strane stranog zvaničnika, ma na šta da se odnosio, imao je loš odjek kod dela vernika koji su to shvatili kao popuštanje u borbi.
„Nama ostaje da budemo mirni i spokojni, da se koristimo svim sredstvima ljudskog morala da dođemo do cilja i dokažemo pravo na našu najsvetiju zemlju. Mogu da donesu bilo kakvu odluku, ali je srpski narod nikad neće prihvatiti, jer znamo da se ono što je nepravedno uzeto mora na kraju i vratiti“, kazao je u svojoj besedi, nakon održanog molebana, patrijarh Irinej.
Prilikom obraćanja poglavar SPC-a poručio je vernicima da ne gube nadu, dajući primer Jevreje koji su na svoju državu čekali dva milenijuma.
Ostalo je nejasno zašto je moleban zakazan za pet posle podne, kada se znalo da će do tada odluka već biti donesena.
Moleban je služen i na Kosovu, a u crkvi manastira Gračanica služili su administrator Eparhije raško-prizrenske mitropolit Amfilohije i vladika lipljanski Teodosije. Tamošnju besedu održao je mitropolit Amfilohije, kazujući da je mišljenje MSP-a „nastavak bezakonja“ i „nasilja“.
„Mi se nalazimo na svetom mestu, raspetom više od 600 godina. Kosovsko raspeće 1389. godine traje neprekidno do naših vremena. To raspeće se i danas nastavlja. I 1999. godine kada su moćnici ovog sveta nastavili delo tiranina Murata sultana bombardujući svetu kosovsku zemlju ponovo ugrožavajući dušu i biće ovog svetosavskog naroda“, govorio je mitropolit Amfilohije, poredeći sudije MSP-a sa Pontijem Pilatom.
U nedelju, 25. jula, u obnovljenom Vladičanskom dvoru u Prizrenu održana je sednica Eparhijskog saveta, prva posle 1999. godine. Kao dokaz, kazali su, da se Crkva ne odriče svojih svetinja i vekovnog sedišta Eparhije.
Ako se istraga koristi kao političko sredstvo, ako se zaključci iznose pre nego što su činjenice utvrđene i ako se institucije stavljaju u službu narativa, pitanje je šta je sledeće. Ne radi se više samo o tome šta se desilo u Rektoratu ili na Filozofskom fakultetu. Pitanje je šta čeka društvo, šta mu sledi iz ovakvih obrazaca i koliko dugo to može da funkcioniše. Ali, vidimo i da ima ko da se suprotstavi svemu tome
Dok čekamo da se REM probudi, mediji svesno, bez ikakvog straha od sankcija, krše zakone i Kodeks novinara. To podrazumeva guranje narativa da su “blokaderi” krivi za sve loše u društvu, nekritičko prenošenje poruka da “su na kraju i ubili devojku”, kao i da policija ima pravo da studente “bije i da ih ubije”
Da li je moguć poraz Viktora Orbana i, ako se desi, hoće li ga on prihvatiti? Šta mađarski premijer nudi biračima, a šta oni traže? Zašto je prema anktama u prednosti njegov rival njegov Piter Mađar? Zbog čega je pod Fidesom procvetala sistemska korupcija, a razorene vladavina prava i autonimija univerziteta? Na koji način su ova stranka i njen lider na izborima radili sveo ono šta u Srbiji radi SNS, izuzev premlaćivanja građana? I kakve veze sa svime ovim ima predsednik Srbije
Erik Beket Viver smatra da, ako opozicija pobedi, prvo što će uslediti biće veliki prelet: “Hiljade i hiljade njih će menjati stranu, tvrditi da nikad nisu bili za Fides.” Zatim očekuje da mnogo ljudi na nižim pozicijama počne da govori šta se zaista dešavalo. “Svašta će isplivati, ne bih se iznenadio ni da se pojave informacije o političkim ubistvima.” A Ako Orban ipak pobedi? “Osveta, osveta, osveta. Odlazak iz EU. I zatim, poslednji privid vladavine prava biće odbačen”
Ove godine obeležavamo tri “jubileja”: 20 godina od osnivanja Republike Srbije kao nezavisne države, 20 godina Dačića na vrhu SPS-a i 20 godina od smrti Miloševića. Ivica Dačić se vratio iz bolnice sa fanfarama, dok Branko Ružić poručuje da SPS treba sačuvati od dobrovoljne eutanazije
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
