Vučićev Rubikon

Ako bi se ovoj vladi za šest meseci koliko postoji mogla pripisati jedna neupitna doslednost, koja je pritom i njen najveći prtljag u 2013. onda je to lakoća u prizivanju novih izbora. Aleksandar Vučić, prvi naprednjak i prvi potpredsednik vlade, onaj koji se više puta za ovih pola godine pozivao na volju naroda, ni na Badnji dan nije mogao da se zakune da će vlada potrajati. Koordinatoru svih tajnih službi i ministru vojnom, koji je još letos kad je vlada formirana zgrabio izbornu računaljku, u odluci hoće li ili neće biti izbora ove godine pomažu mediji, koji javljaju da je trenutno najpopularniji čovek u Srbiji prelomio da izbora bude. Samo još datum nije precizan – april ili septembar?

A što da ne? Otkako je Ipsos Stratedžik marketing izmerio SNS-u 41,3 odsto podrške građana Srbije, a njihovom šefu po rezultatima istog istraživanja dodelio titulu „najcenjenijeg“ političara o kojem 48 odsto građana Srbije misli pozitivno, prevashodno zbog borbe protiv korupcije i hapšenja Miroslava Miškovića, oni se više ničega ne boje. A najmanje novih izbora. Otud je naprednjacima stalo da svaku priliku iskoriste da ukažu na razlike sa koalicionim partnerima, a ne na zajedništvo. Pa je potpredsednica naprednjaka Zorana Mihajlović posle Dinkićeve izjave da nikada ne bi za pomoćnika ministra uzeo estradnog menadžera Sašu Mirkovića, zatražila hitnu sednicu predsedništva SNS-a, da bi se valjda dogovorili o „merama“ na koje treba da stave koalicionog partnera. Gospođa Mihajlović nije propustila da Dinkića upozori da su među njegovim kadrovima mnogi iz bivše vlasti, „upleteni u afere“. Pa nek se misli. A Dinkić, čiji bi URS prema pomenutom istraživanju ostao ispod cenzusa sa 2,5 odsto, smirio je strasti rekavši da ne treba njegovo lično mišljenje o menadžeru Mirkoviću prenositi na međupartijski nivo.

Sem s premerenim rejtinzima pred kraj 2012, s kakvim prtljagom aktuelni vlastodršci u Srbiji ulaze u 2013? Hoće li biti prevremenih izbora i, ako ih bude – kad će?

MANGUPI U NAPREDNJAČKIM REDOVIMA: Aleksandar Vučić bi, baš zbog velike popularnosti koju je postigao među građanima Srbije zahvaljujući svojim naporima u borbi protiv korupcije i posebno hapšenju Miškovića, oca i sina, trebalo da razmisli o nekoliko stvari ako su mu na pameti novi izbori. Prvo, Srbija je velika tajna. Istraživanja su jedno, a izborni rezultati drugo, vazda je bilo. Drugo, bilo je onih koji su slepo verovali rejtinzima pa se nisu baš dobro proveli. Popularnost je varljiva, a ume da bude i kratkotrajna, rejtinzi ćudljivi, čas ovako, čas onako, posebno kad je reč o poslovima „na dugom štapu“, što borba protiv korupcije sa našim pravosudnim sistemom i jeste.

U razgovoru za „Vreme“ dr Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija, reče da je Vučić nesumnjivo povukao nekoliko dobrih poteza, ali jedan čovek bez institucija ne može da uradi mnogo: „Bez institucija to lično angažovanje biće pravljenje rupa u vodi. Institucije se ne mogu stvoriti za nekoliko meseci. Pravosudni sistem je najslabija karika u borbi protiv korupcije i neophodno je njegovo ozdravljenje. A potrebne su dve generacije da se taj sistem uspostavi. Vučić bi morao da bar otpočne proces institucionalne izgradnje, jer to je posao ne za jedan nego za više mandata. Bez toga, ovaj njegov napor će biti jednokratan, uz to reverzibilan. Bez takvih napora nema borbe protiv korupcije.“ Borba protiv korupcije Vučiću jeste donela veliku popularnost, ali može biti i prevelik teret ukoliko sve ostane na tabloidnim hapšenjima i tviter presudama. Bar nešto od 26 privatizacija u 2013. godini valjalo bi da doživi nekakav poluepilog u sudskim procesima sa optužnicama podignutim na čvrstom temelju.

Sociolog Srećko Mihailović koji nimalo ne potcenjuje dosadašnje Vučićeve rezultate u borbi protiv korupcije, kaže da današnji rejting naprednjaka potiče ne samo iz „narodne percepcije“ njihove uspešne borbe protiv korupcije i kriminala, nego i iz „naknadne pameti“ birača: „Odjednom, neki birači koji su glasači nekih drugih stranaka, kao i neki među izbornim apstinentima, tvrde da su pristalice pobedničke stranke. Valjda se bolje osećaju među pobednicima, nego među izbornim gubitnicima!“ Zato Mihailović upozorava da je uvek „pitanje trajanja ovako stečene podrške“. Još je jedno pitanje, da li naprednjaci mogu da se nadaju da bi, posle eventualnih izbora, sami formirali vladu.

Pored Vučićeve borbe protiv korupcije i dileme „vanredni izbori da ili ne, i ako da – kad?“ Srećko Mihailović spominje još jedan kofer s kojim naprednjaci ulaze u 2013. godinu. On veruje da će kao i uvek do sada u slučaju drugih srpskih partija, naprednjake „srediti“ mangupi iz njihovih redova: „Bilo oni koje je povukao dvojac Nikolić–Vućić kada je napuštao svog kormilara (Šešelj), bilo oni koji su se odmah priključili novim radikalima, bilo ovi koji su im se prišljamčili po osvajanju vlasti; najverovatnije, sinergijom sve tri grupe mangupa iz njihovih redova. Da dodam i činjenicu da su naprednjaci preuzeli kadrovske kapacitete radikala, a sa njima se ne može daleko, a i mnogi među novim kadrovima imaju radikalski profil i domete. Srećom po njih ‘preletači’ donekle stišavaju radikalnu ljubav prema vlasti. Katastrofalna kadrovska politika vladajuće stranke neutrališe ono što ona postiže na drugim planovima, pa i onom na kojem se bori protiv korupcionaša.“

DAČIĆEV SALTO MORTALE: Šefu socijalista i premijeru Srbije bi, za početak, u 2013. valjao jedan savetnik koji bi ga ubedio da ne valja da se svaki dan pojavljuje u medijima i ima mišljenje o svemu. Ministar policije, što sve češće zaboravljamo, u stvari deluje vrlo dezorijentisano, jer u 2013. ulazi s povelikim kosovskim teretom, koji je sam sebi bacio na leđa. Nije tako računao kad je letos ucenjivao i demokrate i naprednjake premijerskim mestom na koje se nameračio, a koje mu Vučić ipak nikad nije oprostio. Po istraživanjima, SPS bi mogao da zauzme drugo mesto na listi najvećih političkih stranaka (u decembru 15 odsto podrške), ali čini se pre zbog značajnog pada DS-a (sa 20 odsto u novembru na 16 odsto u decembru, Stratedžik), nego zbog Dačićevih napora u pregovorima s Tačijem u Briselu. Sreću mu kvare i Vučić i Nikolić.

Prvi – svojom borbom protiv kriminala i korupcije, te spektakularnim hapšenjima. Drugi koji kao predsednik Srbije, ali i bivši predsednik SNS-a, vodi svoju kosovsku politiku, s pozicije na kojoj ne može da naudi SNS-u na njihovom proevropskom putu, a istovremeno uverava biračko telo da se naprednjaci nisu promenili. Zato je Dačiću sve teže da nosi kosovski teret, pa pokušava, da koliko god može vrati u igru svoju funkciju ministra policije koja mu je donela onoliki uspeh u prethodnoj vladi. Otud i njegova nedavna izjava da je siguran da se sve više steže obruč oko Darka Šarića i da je sledeći korak njegovo hapšenje. Istina je i da je Dačić, kaže Goati, za razliku od prethodnih vlasti koje to nisu činile valjda iz pedagoških razloga, rekao sasvim otvoreno i jasno sa čim se, kada je o Kosovu reč, Srbija suočava: „A to nikad ne donosi poene.“ Sociolog Mihailović, s druge strane, kaže ovako: „Sve će biti drukčije ukoliko Dačić barem delom otkloni istorijski loše konsekvence po Srbiju koje je kreirao njegov svojevremeno duhovni otac, Slobodan Milošević. Ali, budimo korektni, nije Milošević zabrljao na Kosovu, on je to samo ubrzao ono što su svi srpski vladari (naziv glavne ulice glavnog grada, još uvek?) činili/brljali skoro čitav jedan vek. Bilo kako bilo, nekako je i red da Socijalistička partija Srbije bude ključna u rešavanju kosovskog problema, barem onoliko koliko je bila ključna u njegovom razbuktavanju.“

Kako bilo, posle zauzimanja posve pragmatičnog, nećemo preterati ako kažemo „čedističkog“ stava o Kosovu, u eventualnoj predizbornoj kampanji čini se da bi se Dačić teško mogao vratiti na svoju nacionalističku retoriku s kojom je nastupao pred Đurđevdan prošle godine. I to jeste nezgodno, ali ne i nemoguće. Bio bi to opasan, razume se, ali za Dačića ne i neizvodljiv salto mortale, jer je takvih, u svojoj političkoj karijeri napravio više puta. I izlazio jači. Pitanje je samo njegova procena, da li bi mu se i ovog puta to isplatilo.

ROBIJAŠKA KOŠULJA ZA RUČAK: Mada je mnoge iznenadio svojim ličnim stavom – kad mu vreme nije – o menadžeru Saši Mirkoviću, novom pomoćniku ministra saobraćaja, i tako izazvao varničenja s naprednjacima u vladi, što može da ima daleko ozbiljnije posledice od višemesečnih prepucavanja onog istog Mirkovića sa Boškom Ničićem (URS) u Zaječaru, Dinkić je ostao dosledan sebi. Istraživanja pokazuju da je ministar finansija daleko od popularnosti u zemlji u kojoj kao u onoj Koraksovoj karikaturi, Vučić narodu za ručak deli sad već podgrejanog Miškovića u robijaškom odelu. U slučaju prevremenih izbora, po decembarskom istraživanju Ipsos Stratedžik marketinga, URS bi dobio 2,5 odsto podrške građana i ostao ispod cenzusa. Ali Dinkić je poznat po trčanju u susret problemu i rušenju vlada bez obzira na loše rejtinge. Pitanje je, kao i u slučaju Dačića, njegove procene da li bi mu se to i ovog puta isplatilo. Jer ako bi izbora bilo, Vučić tek sad, kao osvedočeni borac protiv korupcije i kriminala ne bi propustio da se ponovo razmaše robijaškom košuljom za Dinkića. Jer to je onaj isti Vučić koji je za Dinkića, kako sad podsećaju sajtovi koji vole da skupljaju citate, još pre pet godina tvrdio ovako: „Vi ste, gospodine Dinkiću, ne mogu da tvrdim sa sigurnošću da ste najveći, ali jedan od najvećih pljačkaša u savremenoj istoriji Srbije, i u to nema nikakve sumnje.“

Građani najviše strahuju od gubitka posla, inflacije, još dubljeg pada životnog standarda, ekonomske krize što bi sve trebalo da stigne na adresu Mlađana Dinkića u novoj konfederalizovanoj vlasti, u kojoj svako iz trijumvirata brine o svojoj baštici bez uplitanja u tuđe. Kosovske i evropske brige građane muče neuporedivo manje (26 odsto građana strahuje od daljeg pada životnog standarda, 11 odsto od definitivnog gubitka Kosova, šest odsto od nedobijanja datuma pregovora sa EU, Faktor plus za list „Politika“, decembar 2012). Po ovom istraživanju, ako bi izbora bilo 2013. godine, URS bi prešao cenzus (5,1 odsto), ali Dinkićev učinak u vladi je najlošije ocenjen. Građani su kudikamo uvereniji da je država sposobna da uspešno reši najkrupnije slučajeve korupcije (38 odsto), kosovsku politiku vlade Srbije podržava njih 26 odsto, ali je samo 16 odsto građana zadovoljno efektima ekonomske politike vlade.

Zato Dinkić uopšte ne računa na izbore: „Mogućnost raspisivanja izbora u ovoj godini manja je od jednog promila. Budžet koji smo doneli i koji treba da prepolovi budžetski deficit, sve je – samo ne predizborni.“ I da on, razume se, smatra da bi izbori u ovoj godini svakako bili „kontraproduktivni za ekonomiju“, da smo u prethodnoj izbornoj godini jedva izbegli dužničku krizu i bankrot te da sad treba da se misli o poboljšanju standarda građana pa će biti vremena i za nove izbore.

I pored permanentnog prizivanja izbora, što medijskog što stranačkog, sagovornici „Vremena“ misle da su prevremeni izbori u Srbiji 2013. – malo verovatni. Sociolog Srećko Mihailović kaže da su izbori u ovom trenutku retko kome zaista potrebni: „Nisu potrebni čak ni naprednjacima koji jašu na podršci građana većoj nego ikada ranije (uključiv i vreme kad su bili radikali), a verujem i veću nego što će je ikada u budućnosti imati. Bolje je imati fiktivnu opoziciju kao sada, nego minornu koja bi se uspostavila posle eventualnih novih đurđevdanskih izbora.“ Vladimir Goati pak veruje da, ako bi izbora i bilo 2013, izglednije je da budu u prvoj polovini godine nego kasnije. Dakle, Goatiju je verovatniji april nego septembar: „Tehnički, naprednjaci mogu da se rukovode nekim svojim racionalnim interesima, da kapitalizuju momentalnu prednost. Partije jesu organizacije koje uvek hoće više vlasti i to je racionalno. Ali verovatnije je da to može da se dogodi u prvoj polovini 2013. nego kasnije u septembru–oktobru, jer, ekonomska kriza nagriza i entuzijazam i poverenje, pa bi ovi koji su sad na vlasti imali manje šanse da naprave bolji rezultat.“

Do zaključenja ovog broja „Vremena“ (utorak, 8. januar) Aleksandar Vučić nije demantovao da je odlučio da se na vanredne izbore ide ove godine i da se još jedino pregovara o datumu. Jadranka Joksimović, članica SNS-a, kazala je da ne veruje u izbore ove godine. Kako „Blic“ javlja, datum eventualnih izbora u Srbiji zavisi od toga da li će nam Brisel dati datum za početak pregovora o članstvu što bi uskoro trebalo da se zna. Ako datum od Brisela ne dobijemo, bio bi to april. Ako pak datum dobijemo, onda septembar. Opet sve zavisi od Kosova, pa bi možda i Dačić valjalo da se presabere i razmisli šta mu je činiti, ako je Vučić već smislio da mu otme premijersku fotelju.

Izbori zavise od Kosova, ali i od toga koliko će Vučiću potrajati ovako dobar rejting.

Tomina računica

Ukoliko državna platforma o Kosovu ne bude imala adekvatan učinak, a sva je prilika da ga neće biti, i ukoliko pravosudne institucije ne uspeju da uhvate korak sa Vučićevim sprintom, može se lako dogoditi da rejting SNS–a bude, prvi put od izbora, ozbiljno zaljuljan

Podrška naprednjacima nije sporna i oni zaista na prvom merenju prolaznog vremena na šest meseci deluju najbrže i najsvežije. Međutim, valja imati na umu da naprednjaci preko Tomislava Nikolića participiraju i u rešavanju kosovskog pitanja. Vučić o Kosovu ćuti, ali Nikolić o Kosovu govori. Da samo govori. Piše platformu koja je, kako reče, njegovo životno delo. Mada je predsednik Nikolić revidirao svoj stav pod pritiskom premijera Dačića da se odustane od ideje iz platforme „da ništa nije dogovoreno dok ne bude sve dogovoreno“ sa Prištinom, u svojim je izjavama otkako mu nije dozvoljeno da Božić provede sa Srbima na Kosmetu, ipak najavljivao tvrđi stav. Valjda iz principa.

Objasnio je da će odbijanje evropske zajednice da mu obezbedi nesmetanu posetu Kosovu za Božić biti osnov za dalje pregovore kao i da je platforma o Kosovu ono „iznad čega se ne može, a ispod čega se ne sme ako imamo čast i dostojanstvo“. A kad Nikolić spomene „čast i dostojanstvo“, neki je belaj na pomolu, pa su tu možda nastali tehnički razlozi zbog kojih sednica vlade o KiM na kojoj je trebalo da bude i Nikolić nije održana u utorak, 8. januara, kako je najavio premijer Dačić. Na toj sednici trebalo je da bude usvojena rezolucija o KiM koja bi sadržavala principe iz platforme predsednika Nikolića i služila kao vodič pregovaračkom timu Srbije u dijalogu s Prištinom u Briselu. Tako je najavljeno. Potom je sednica odložena za dan posle, sredu, 9. januar. I počelo je da se spekuliše o dva dokumenta. Jedan je rezolucija, a drugi zaključak o daljem nastavku pregovora sa Prištinom. Dačić je očigledno želeo da se osigura pred 17. januar kada će otići u Brisel. Usvojena rezolucija trebalo bi da stigne pred poslanike u petak, 11. januara, kada ovaj broj „Vremena“ bude bio na kioscima.

Sasvim je verovatno i da je Dačić pročitao u novinama da je njegov prvi potpredsednik odlučio da bude izbora pa odlučio da se sabere kako će i šta će. On da rešava Kosovo, Nikolić da ga namamljuje na tanak led pozivanjem na čast i dostojanstvo, a naprednjaci naveliko u predizbornoj kampanji. I onako mu se 17. januar približava, nastavak pregovora sa Prištinom, ali i datum do kojeg je odredio da će spomenik pripadnicima OVPBM u Preševu biti uklonjen „milom ili silom“. Dotle bi, opominju dobronamerni savetnici, trebalo da vidi s Vučićem, da li ovaj stvarno planira da ruši vladu, ili su to samo medijska spinovanja. Ako planira, onda da se na vreme pripremi za onaj svoj salto mortale i sruši taj spomenik u Preševu. Mada uvek ima opciju da se izvini svojim biračima i kaže da kao tehnički premijer nije ovlašćen da to učini, mada je stvarno hteo, pa nek ruši novi premijer ako mu spomenik smeta.

U tom smislu, Kosovo ostaje kao jedna od ključnih tema koje mogu dovesti do prevremenih izbora. Pa se Nikolićevo uporno pozicioniranje s platformom i zabadanje Dačiću klipova u točkove može tumačiti i kao potreba da se obrati biračkom telu SNS-a malo dezorijentisanom upadljivim Vučićevim ćutanjem o kosovskoj temi. Neki od pažljivijih posmatrača dešavanja u SNS-u tvrde da tako Nikolić štiti Vučića, s jedne strane od gneva Brisela (Berlina i Vašingtona) i priprema ga za novog premijera, a s druge strane od razočarenja najradikalnijih pristalica SNS-a kojima je Vučićeva probriselska retorika i više nego strana.

Odnosno, ukoliko državna platforma o Kosovu ne bude imala adekvatan učinak, a sva je prilika da ga neće biti, i ukoliko se dogodi da pravosudne institucije ne uspeju da uhvate korak sa Vučićevim sprintom, može se lako dogoditi da rejting SNS-a bude prvi put od izbora ozbiljno zaljuljan.

foto: srđan ilić / tanjug

Đilasova Rubikova kocka

Posmatrači Demokratske stranke tvrde da je još uvek najjača opoziciona stranka spremna za eventualne izbore onoliko koliko je u mogućnosti da ubedi svoje nekadašnje birače, danas neopredeljene, da može biti alternativa sadašnjoj vlasti. A to je težak posao

Pre samo godinu dana Demokratska stranka je uživala podršku 23,6 odsto građana Srbije, a danas je podržava 16,1 odsto ispitanika u istraživanju „Ipsos Stratedžik marketinga“. To je 7,5 odsto manje nego pre godinu dana, i četiri odsto manje od novembra do decembra (u novembru je DS uživao podršku 20 odsto birača). Sada su demokrate još uvek na drugom mestu po popularnosti u Srbiji, iza naprednjaka, ali samo sa nešto jačim jednim procentom prednosti u odnosu na Dačićeve socijaliste.

Za razliku od lidera vladajuće koalicije Vučića, Dačića i Nikolića, kojima je popularnost znatno porasla u odnosu na prethodnu godinu, novi lider još uvek najjače opozicione stranke u Srbiji i gradonačelnik Beograda, ne može se pohvaliti dobrim ličnim rejtingom. Po ovom istraživanju, o Draganu Đilasu 45 odsto ispitanih ima negativno mišljenje, a pozitivno ga ocenjuje 19 procenata, što je manje nego pre godinu dana, kada je o njemu pozitivno mislilo 22 odsto građana.

Koliko je opadanje popularnosti demokrata po istraživanjima vezano za njihove unutarstranačke borbe koje ne jenjavaju ni nakon imenovanja Đilasa za predsednika, a koliko za nedostatak nove politike koja bi bila alternativa vladajućoj za koju bi građani mogli da se opredele? Ili je reč o starom, već viđenom modelu da kad nisi na vlasti, odmah gubiš popularnost?

Sociolog Srećko Mihailović uveren je da su demokrate izgubile svoje socijalno utemeljenje, da ni danas nemaju svoju ciljnu grupu: „Politička stranka koja nije socijalno utemeljena ne može imati ni svoju ideologiju, ni program, ni vrednosni sistem… Demokrate nisu mogle da odole navali mangupa u njihove redove, a zna se šta čine mangupi u svakoj partiji. Demokrate su podupirale proces dezintelektualizacije stranke, a nekako su se pogubile u sve većem jazu između radničke i srednje klase.

Još čekamo odgovor na pitanje da li je Demokratska stranka odigrala svoju istorijsku ulogu i sada u rasulu odlazi sa političke scene, ili smo svedoci kratkotrajne stanke i pregrupisavanja snaga. Odgovoru možemo biti bliži čim naslutimo kako će Đilas izaći (ako tako nešto uopšte i pokušava) iz trijade koju čine vođenje velikog biznisa, vođenje velikog grada, vođenje još uvek velike stranke. Svaki od tih poslova traži celog čoveka, a barem dva to i zaslužuju! Da su naprednjaci pametni i ako im je stalo do dugotrajnije vlasti, ostavili bi Đilasa na mestu gradonačelnika Beograda.“

Time što je na kraju prošle godine pristao da se umesto izbora primopredaja vlasti u DS-u obavi dogovorom a ne izborima, Đilas je na sebe natovario ozbiljan teret. „Ni sama stranka ni njeni posmatrači nisu baš najsigurniji ko je tu pobednik a ko gubitnik. Postoji izvesna percepcija dualiteta u samom vrhu stranke i Dragan Đilas će imati velike teškoće sa tim dualitetom“, kaže Vladimir Goati.

I bez hajke dva Vučićeva „službena glasnika“ koji najavljuju raspad „stranke tajkuna“, lider demokrata ima ozbiljne unutarstranačke potrese. Poslednji ga je svojom „neposlušnošću“ iznenadio Dušan Petrović. Uoči praznika je odbio da vrati poslanički mandat a na Glavnom odboru DS-a je najavio svoju novu politiku o centralnoj Srbiji koja treba da bude ravnopravna sa Beogradom i Vojvodinom. Spekuliše se da je spreman da osnuje i novu stranku, bude li isključen iz DS-a. Zvala bi se „Zapadna Srbija“. Ipak, čini se da se lider demokrata još nije odlučio hoće li ga isključiti iz stranke, ali je više puta ponovio da je DS jedna stranka sa jednom politikom, i da će je reformisati, a neće čekati da stranka reformiše njega.

foto: srđan ilić / tanjug

foto: tanjug

JAK DO BOLA: Vladimir Goati… foto: tanjug

…i Srećko Mihajlović foto: tanjug

REJTING: Hapšenje Miroslava Miškovića foto: reuters

BOGOMOLJAC: Ivica Dačić foto: srđan ilić / tanjug