"Između 300.000 i 600.000 zaposlenih su, po do sada važećim merilima, višak – idu na posao, ali ne rade i ne primaju platu. Kada se višak u privredi doda na broj zaista nezaposlenih, dobija se stopa malo viša od 30 odsto nezaposlenih"
Prema privremenim statističkim podacima, u Srbiji je u maju bilo 1.800.676 zaposlenih. U evidenciji Zavoda za tržište rada je 951.270 imena, a 540.228 prvi put traži zaposlenje. U odnosu na maj prošle godine, zvanično registrovana nezaposlenost povećana je za 16 odsto, s daljom tendencijom rasta.
„U početku svake tranzicije prisutni su negativni trendovi u oblasti zapošljavanja, pre svega zbog promene privredne strukture. Stopa nezaposlenosti koja je sada prisutna govori da se reforme zahuktavaju. Restrukturiranje privrede će, nažalost, i dalje uticati na rast stope nezaposlenosti“, objasnio je na početku razgovora za „Vreme“ Svetozar Krstić, direktor Republičkog zavoda za tržište rada. „Kad budemo dostigli vrhunac nezaposlenosti, a on se očekuje za godinu do godinu i po, moći ćemo da kažemo i da je tranzicija dostigla zenit i da dolaze bolji dani, pa i u oblasti zapošljavanja.“
„VREME„: Trenutna stopa nezaposlenosti je dostigla, pa i prestigla 30 odsto radno sposobnih. Šta znači „vrhunac nezaposlenosti„?
SVETOZAR KRSTIĆ: Ako bi se primenjivao metod izračunavanja stope nezaposlenosti kao u Evropi, taj procenat bi bio niži. U Nemačkoj, recimo, one koji posao nemaju, ali ga i ne traže aktivno, uopšte ne broje. Kod nas, naime, jedan deo nezaposlenih je u evidenciji više zbog nekih socijalnih prava koja se tako ostvaruju nego što zaista žele da rade. Naša iskustva govore da je reč, otprilike, o trećini zvanično evidentiranih. Doslednom primenom novih zakonskih rešenja oni se, verovatno, više neće voditi kao nezaposleni. S druge strane, opet je u pitanju procena, između 300.000 i 600.000 zaposlenih su, po do sada važećim merilima, višak – idu na posao, ali ne rade i ne primaju platu. Kada se višak u privredi doda na broj zaista nezaposlenih, dobija se stopa malo viša od 30 odsto nezaposlenih, računato po metodologiji koja se primenjuje u razvijenim zemljama. Milion nezaposlenih je broj na koji moramo da računamo i za očekivati je da taj vrhunac bude dostignut krajem 2005, kada bi nezaposleno moglo biti 35 odsto aktivnog stanovništva.
Šta znači „aktivno traženje posla“ i kako se ustanovljava ko jeste, a ko nije aktivan?
Suština je u promenama navika i stereotipa kad je reč o traženju posla. Uvreženo je mišljenje da je „prijavljivanje na biro“ sve što nezaposleni treba da uradi i da na posao „čeka“, a da će sve ostalo neko drugi za njega obaviti pa i naći mu odgovarajući posao. Pri tom je vreme provedeno u „čekanju“ posla bilo najvažniji kriterijum pri zapošljavanju a ne na primer to koji kandidat je kvalitetniji ili ima li uopšte volje da radi… Vremena su se promenila. Sada više niko ne može da naredi poslodavcu da nekoga zasposli, po bilo kom kriterijumu, i to više nije sporno: svi su shvatili da je poslodavac slobodan u odabiru radnika. Poslodavac, sledstveno toj slobodi, nije više ni obavezan da javno oglašava potrebu za radnicima. Suštinska razlika između nekad i sad jeste da nezaposleni moraju biti aktivni činioci u traganju za poslom: ako žele da rade, moraju da se nude, jer na tržištu rada deluje klasičan princip ponude i tražnje. Kako je ponuda manja od tražnje, radna snaga je jeftinija a poslodavci utoliko slobodniji da čine izbor, da primaju radnike na određeno vreme, pa i na crno. Kad je egzistencija ugrožena, prihvataju se uslovi koji u redovnim okolnostima ne bi bili prihvaćeni. Sve to čini neki nov ambijent na tržištu rada u kome je nezaposleni ključni akter. Novi zakon o zapošljavanju podrazumeva da je onaj ko nema posao spreman i da ga traži i da to potvrdi potpisom na ugovoru sa Zavodom. Taj ugovor obavezuje Nacionalnu službu za zapošljavanje, kako će se Zavod za tržište rada ubuduće zvati, da radi svoj posao, ali obavezuje i nezaposlenog da u tome aktivno učestvuje. Kad to budemo dosledno sprovodili, u dobroj meri očistićemo i ovu evidenciju, pa će u njoj biti samo oni koji žele da rade a trenutno nemaju zaposlenje.
Šta je konkretno posao Zavoda, odnosno Agencije?
Zavod za tržište rada je posrednik između poslodavaca i onih koji posao traže: prikuplja, obrađuje podatke i servisira poslodavce koji preko Zavoda oglašavaju potrebe za radnicima. Zavod kao dodatnu uslugu poslodavcima obavlja testiranje i selekciju kandidata a, ako je potrebno, obavlja i prethodnu obuku potencijalnih radnika.
To je dobro za poslodavce, a šta je s nezaposlenima?
Prvo što činimo je da one koji traže posao naučimo kako se to radi, i to kroz obuke za aktivno traženje posla koje se redovno organizuju u svim filijalama Zavoda u zemlji. U tim filijalama može se naučiti na primer kako se piše CV, kako se priprema za razgovor a kako za testiranje, ili šta obući za tu priliku… Ova obuka traje dan-dva i namenjena je prevashodno novim generacijama koje su tek završile školovanje. Kod nas, nažalost, na evidenciji ima dosta onih koji godinama ne uspevaju da nađu posao, ima ih i sa „stažom“ dužim od decenije. I za njih postoji obuka za aktivno traženje posla, ali ona traje duže i podrazumeva razgovore, razna testiranja, formiranja grupa i resocijalizaciju jer, posle toliko vremena provedenog u čekanju posla, nezaposleni se zatvaraju u sebe i gube volju da bilo šta učine da promene svoju situaciju. Kroz obuku oni se ohrabruju da se aktivno angažuju u rešavanju svog problema.
Tako se stiglo do sajmova zapošljavanja?
S obzirom na to da tržište rada postoji i da na njemu vladaju tržišni zakoni, ideja je bila da se obezbedi neposredan kontakt između poslodavaca i nezaposlenih. Sam početak je bio težak: nekima je bilo neprijatno da direktno daju ponudu, teško im je bilo izgovoriti: „Ja sam taj i taj, tražim posao, završio sam tu i tu školu“, da bi predstavio sebe. Verovatno su se smatrali povređenim, manje vrednim, ali mislim da smo to prevazišli. Strah i osećanje stida, koji su se sigurno javljali, prevladani su i danas je to jedna od naših aktivnosti koja ima najbolje rezultate. Zavod za tržište rada je samo medijator susreta koji ima podjednaku odgovornost i prema nezaposlenima i prema poslodavcima, koji se, takođe, nude na sajmovima. Jer, pored velike nezaposlenosti postoji i velika tražnja za radnicima.
To ne zvuči baš logično.
Ima logike. Kad pitate prosečnog nezaposlenog Srbina sa školom šta bi radio, najčešći odgovor je da bi radio kao „portir“ jer ne bi imao baš mnogo posla, telefon mu je pri ruci, može da gleda televiziju, pištolj mu je o boku i veći deo radnog vremena presedi. Kako ne mogu svi da budu portiri, ne mogu svi da rade u NIS-u ili Jugopetrolu, fakultetima ili državnim ustanovama, mnogo je i nezaposlenih. S druge strane, mnoga preduzeća koja kako-tako funkcionišu, ali se radi mada plate nisu velike, kubure s nedostatkom radne snage iako imaju perspektivu da opstanu. Takva preduzeća se predstavljaju na sajmovima i njihovi menadžeri ubeđuju ljude da se kod njih zaposle. Takav je bio slučaj, recimo, s Industrijom motora iz Rakovice, koja je imala stalno otvoren konkurs za pripravnike na koji se niko nije javljao. Ubuduće će više prostora biti posvećeno upravo predstavljanju poslodavaca. Da bi se kontakt poslodavac–nezaposleni ostvarivao i na druge načine, pokrenut je specijalizovani časopis „Poslovi“ o aktivnostima samog Zavoda, mogućnostima koje pruža zainteresovanima i s besplatnim oglasima poslodavaca i nezaposlenih. U planu su i televizijske emisije koje će se baviti ovom tematikom. Moramo podjednako voditi računa i o poslodavcima i o nezaposlenima.
Čime su poslodavci motivisani da bi preko Zavoda zapošljavali radnike?
Poslodavci će biti motivisani tek kada se uvere da Zavod radi to što radi sa dobrom verom: sada su u strahu da ćemo im poslati nekog ko najduže čeka, a ne nekog ko je najbolji izbor. Zato se trudimo da savetodavci dobro poznaju nezaposlene koji su na njih upućeni: njihove sposobnosti, socijalni status, motivisanost za rad… Kada se budu uverili u naše kriterijume, siguran sam da će se sve više obraćati.
Pored toga što ste direktor ovog Zavoda, vi ste i poslodavac. Da li se i vi obraćate Zavodu za tržište rada kad su vam potrebni radnici?
Moje prethodno iskustvo sa Zavodom bilo je loše. Sticajem okolnosti, nekoliko meseci pre nego što sam došao na mesto direktora Zavoda, mom preduzeću su bili potrebni tehnolozi. Obratili smo se Zavodu da nam da listu od 10-15 imena da bi se obavio razgovor i napravio odabir. To je potrajalo više od mesec dana bez rezultata. Dok smo čekali da u Zavodu naprave listu kandidata, obratili smo se omladinskoj zadruzi, s kojom smo se inače nalazili na istom spratu kao zakupci poslovnog prostora. Odmah smo dobili listu sa osam kandidata od kojih je dvoje dobilo posao. Sada kada znam šta sve Zavod može da uradi za poslodavca, sigurno bih se, uprkos lošem iskustvu, obratio na ovu adresu.
Ko bi, po vama, sada bio u prednosti po brzini reagovanja: Zavod ili omladinska zadruga?
Bojim se da još nismo dostigli njihovu efikasnost. Naša je prednost u pružanju usluga poslodavcima o kojima sam već govorio, samo što su oni o tome još nedovoljno informisani.
„Jedna od ključnih aktivnosti Zavoda jeste razvoj preduzetništva, koji je najveći resurs za novo zapošljavanje. Prema našim procenama, reč je o 600.000 novozaposlenih u periodu od pet do šest godina, do okončanja procesa tranzicije, u sektoru radnji i malih preduzeća. Polazeći od toga da je tranzicija promena strukture privrede, ali i svesti, radimo na tome da podstičemo preduzetništvo. Otvorili smo sedam preduzetničkih centara radi promovisanja preduzetništva i samozapošljavanja što je, u ovom trenutku u Srbiji, najizvesniji način da se nađe posao. Srbiji su potrebne male radnje i preduzeća. Na ovaj način one koji su spremni da rade, odnosno koji to tvrde, uvodimo u osnove preduzetničkog sistema, upoznajemo s pravilima, pravima i obavezama koje u tom sistemu vladaju… U sledećem koraku, one koji i dalje imaju ideju da budu preduzetnici testiramo da bismo se uverili u njihovu spremnost i posle ih uključujemo u obuku u trajanju od nekoliko nedelja. Najbolje među njima podržavamo prve tri godine kroz beneficirane cene knjigovodstvenih, pravnih i drugih usluga koje su preduzetnicima potrebne. Zavod pruža i jednokratnu novčanu pomoć od 36.000 dinara preduzetniku početniku. Ove godine osnovnu obuku prošlo je oko 1140 lica, a planom za celu godinu predviđeno je da se stvore uslovi za samozapošljavanje za njih 2255 uz pretpostavku da biznis plan ima ekonomsku opravdanost. Prednost imaju proizvodni programi i prerada poljoprivrednih proizvoda.“
„U okviru obrazovnih aktivnosti Zavod organizuje i finansira jezičke i informatičke kurseve. Kursevi engleskog jezika su osnovni i srednji a informatički je osnovni Majkrosoftov kurs za operativni sistem i ofis paket. Interesovanje je veliko, ali, nažalost, zbog tehničkih ograničenja ne može se svima izaći u susret. Kurseve vode lokalni izvođači ali smo, da bismo unificirali kvalitet obuke, izdali i udžbenik po kome se radi i u Subotici i u Preševu. Da bi zaista bio isti nivo usluga koje pružamo nezaposlenima, radi se na uvođenju sistema ISO 9000.“
„Gorući problem su nezaposleni sa fakultetskim diplomama. Polazeći od stava da je bolje raditi u dobrom preduzeću i obučavati se za rad u struci makar i besplatno nego sedeti kod kuće i ne raditi ništa, na inicijativu pokojnog premijera Zorana Đinđića formiran je centar za zapošljavanje mladih stručnjaka i dogovoreno je da se, uz pomoć donatora, finansira njihovo volontiranje u trajanju do godinu dana. Tako nezaposleni akademci imaju priliku da se prikažu poslodavcima sa svim svojim sposobnostima i da posle isteka volonterskog perioda ostanu i nastave da rade za platu. Ideja je u početku stidljivo prihvatana, a sada je već uzela maha i prevazišla donatorska sredstva. Od iduće godine volonterski rad će biti uvršten u redovan program Zavoda. U ovom trenutku je nešto više od tri hiljade ljudi angažovano u tom programu, a na kraju godine znaćemo kakvi su efekti, odnosno koliko će se volontera zaposliti za stalno.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
