1964-2002.
U svojoj trideset osmoj godini zauvek nas je napustio Uroš.
Pisao je o kriminalu, izveštavao sa ratišta, pratio sve demonstracije, mitinge i izborne kampanje u toku poslednje decenije, bavio se savesno i temeljno sportom, medijima, socijalnim pitanjima, raznim političkim i ekonomskim aferama, ljudskim pravima, položajem nacionalnih manjina, supkulturom i kulturnom baštinom, a svako njegovo „Vreme uživanja“ bilo je remek-delo.
Pod stalnom senkom bolesti stigao je i da napiše knjigu Umreti u Beogradu i da bude stalni izveštač RFI-ja za vreme NATO bombardovanja, Petog oktobra…
Život je prema Urošu bio nepravedan kao prema retko kome, a on sam kao retko ko bio hrabar, pošten, pravedan i nesebičan. Surovi profesionalac u najboljem smislu reči i jedan od najboljih stilista savremenog srpskog novinarstva, proveravao je pedantno i najsitniji detalj i vodio računa o svakom zarezu i pasusu. Nije priznavao tabu teme i nedodirljive ličnosti: o svemu je pisao argumentovano i otvoreno bez obzira na pretnje, konformističku većinu i moguće posledice svake vrste.
Darovit i duhovit pripovedač, vešt i pronicljiv posmatrač, Uroš je znao neuobičajeno mnogo o najrazličitijim stvarima i ljudima. Imao je visoke moralne standarde: on sam ih je apsolutno poštovao, ali i tražio isto od drugih. Za kompromise nije znao. Međutim, kada je trebalo bilo kome pomoći, on je uvek – bez ikakvih uslova – bio tu, uvek prvi i uvek najdragoceniji. Svoje probleme držao je isključivo u sebi, a o budućnosti prijatelja, kolega i „Vremena“ starao se više nego o sopstvenoj.
Uroš je umro na dan kada su novine izašle. Nikada više neće s cigaretom u uglu usana i šoljom kafe u ruci raspravljati na hodniku, zapisivati telefonske brojeve na marginama dnevnih novina, koriti urednike zbog kompromisa i slovnih grešaka, igrati tetris s telefonskom slušalicom na ramenu, kibicovati partiju preferansa, a zauvek će ostati sa nama.
Redakcija zahvaljuje svim čitaocima i institucijama koji su nam povodom prerane smrti novinara Uroša Komlenovića uputili telegrame i poruke saučešća.
„Nedostajaće mi njegovo briljantno štivo u vašem listu i komentari na francuskom radiju. Sve ove godine bile su mi lakše uz njegovu hrabru i predivnu reč i misao.“
Vladislav Komluški, Kikinda
„Uroša Komlenovića nisam poznavala, ali i meni će mnogo nedostajati. Čitala sam u ‘Vremenu’ sve što on potpiše, i ‘hvatala beleške’ slušajući njegove lucidne i duhovite komentare na RFI-ju (zato u svom računaru imam fajl ‘Komlenović’), a da on nije tako pisao, verovatno nikad ništa ne bih čitala o fudbalu.
Koliki je ovo gubitak za vas, novinarstvo i čitaoce, ‘pametni znaju, a
tukcu ionako ne možeš objasnit’ (kako je napisao ‘Feral’ kada je umro
Miljenko Smoje).“
Dragica Jakovljević, Novi Beograd
„Plačem zbog prijatelja Uroša Komlenovića kojeg nikad nisam srela, a koji je deset godina s radošću jednom nedeljno dolazio u naš dom donoseći nam nadu, britku misao i mogućnost da dostojanstveno mislimo o sebi.“
Ivana Dulić Marković, Čačak
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
