U Srbiji virtuelna realnost tek treba da se uvede u škole jer je fokus na opremanju škola primarnom IT infrastrukturom, to jest računarima i internetom. Srbija je razumela da je ovo naša razvojna šansa i primetni su krupni koraci koji su napravljeni, ali oni nisu dovoljni jer druge zemlje nastavljaju da rade, ne čekajući nikoga
Unicef ima dugu istoriju inoviranja – u tom kontekstu je stvoren unicef-ov Inovacioni fond, koji ima za cilj da ulaže u napredne tehnologije otvorenog koda. Iz fonda od nekoliko miliona dolara već je investirano u timove širom sveta koji razvijaju inovativna rešenja koja kroz UNICEF-ovu globalnu mrežu stižu do krajnjih korisnika – dece.
Važno je dotaći se pitanja digitalnog jaza (digital divide) – odnosno realnosti da u najvećem broju slučajeva isključivo najobrazovaniji i najbogatiji slojevi društva imaju pristup naprednim tehnologijama i koristi od primene tih tehnologija. Deca u nerazvijenim zemljama sveta i deca koja su se našla usred globalnih katastrofa kao što su oružani sukobi, prirodne nepogode ili ekstremno siromaštvo gotovo nikada nemaju priliku da osete pozitivne efekte tehnoloških rešenja u svojim životima. UNICEF aktivno radi da promeni tu situaciju i da tehnologiju i njene pozitivne efekte učini dostupnim baš svoj deci sveta i tako im obezbedi mogućnosti za obrazovanje i napredovanje u životu.
Zato smo početkom septembra otvorili još jedan globalni poziv za startape širom sveta – UNICEF-ov Inovacioni fond obezbeđuje do 100.000 dolara investicije, po jednom timu, za rano finansiranje tehnološkim startap kompanijama. UNICEF ne uzima vlasnički udeo u kompaniji, ali očekujemo da se kompletno rešenje objavi pod nekom od licenci otvorenog koda (open–source).
Do sada je bilo nekoliko ovakvih poziva, ali je njihova vidljivost u Srbiji bila minimalna. Sada želimo da Srbiju i region Zapadnog Balkana stavimo u fokus i pružimo priliku inovativnim timovima iz ovog regiona da svojim znanjem obezbede investiciju koja će im omogućiti da razviju svoj proizvod i lansiraju ga kroz UNICEF-ovu mrežu. Ovaj konkurs stavlja u fokus Srbiju i naš region, a na konkursu nemaju pravo da učestvuju tehnološki najnaprednije zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Velika Britanija ili Izrael. Činjenica je da u Srbiji ima puno kreativnih ljudi koji imaju potencijal, znanje i iskustvo da odgovore na globalne izazove.
UNICEF-ov poziv im pruža mogućnost da se za njih čuje na globalnoj sceni i da uz podršku UNICEF-a kreiraju rešenja koja prevazilaze granice jedne zemlje. Radeći sa UNICEF-ovim Inovacionom fondom, naši timovi dobijaju stručnu podršku, mrežu partnera i svetska iskustva koja mogu da primene u svom radu.
Tehnologije kao što su virtuelna i proširena stvarnost, mašinsko učenje i veštačka inteligencija menjaju svet. U Africi deca u improvizovanim školama bez krova i tekuće vode koriste VR da bolje razumeju koncepte geometrije i funkcionisanja ljudskog tela – odnosno primenjuju ono što se u svetu inovacija zove leapfrogging, tj. preskakanje nekoliko tehnoloških nivoa, kako bi se uhvatio priključak sa svetom i odmah prešlo na najnoviju tehnologiju. U Srbiji virtuelna realnost tek treba da se uvede u škole, jer je fokus na opremanju škola primarnom IT infrastrukturom, to jest računarima i internetom. Srbija je razumela da je ovo naša razvojna šansa i primetni su krupni koraci koji su napravljeni, ali oni nisu dovoljni jer druge zemlje nastavljaju da rade, ne čekajući nikoga.
Kao što u meteorologiji predviđamo kretanja uragana i njihove efekte na infrastrukturu i stanovništvo, UNICEF koristi mašinsko učenje da modeluje i predvidi širenje epidemija zaraznih bolesti. U Kolumbiji smo modelovali širenje denga virusa korišćenjem podataka zdravstvenih ustanova o registrovanim slučajevima virusa i informacija o mobilnosti stanovništva koje smo dobili od operatera mobilne telefonije. Jedan od timova iz portfolija UNICEF-ovog Inovacionog fonda je razvio rešenje koje primenom mašinskog učenja sa visokim procentom sigurnosti detektuje da li je dete neuhranjeno – jednostavnim fotografisanjem lica. Ovakav pristup ubrzava snimanje situacije na terenu na ugroženim područjima i snižava troškove operacija, obezbeđujući da pomoć pravovremeno stigne najugroženijoj deci.
Ukoliko ste vlasnik startap kompanije koja se bavi mašinskim učenjem (ML), veštačkom inteligencijom (AI), blokčejn tehnologijama ili proširenom stvarnošću (VR/AR) u jednoj od zemalja uključenih u UNICEF-ove programe, i posedujete funkcionalni prototip otvorenog koda (ili ste voljni da otvorite pristup kodu) koji daje obećavajuće rezultate, UNICEF-ov Inovacioni fond traži upravo vas. Možda ćete dati rešenja za evidenciju broja dece koja su vakcinisana, broja dece koja su upisana u vrtiće ili kako da jednim klikom utvrdimo koji broj prvaka se već bavi sportom, koliko prvaka govori jedan strani jezik, a koliko njih ima umetnički talenat. To su sve podaci koji olakšavaju učenje i razvijanje veština kod dece.
U ovom konkretnom pozivu tražimo timove koji korišćenjem pomenutih tehnologija rešavaju izazove učenja i rada na daljinu, digitalnog povezivanja i dopunskog obrazovanja. Otvoreni smo za rešenja koja se mogu primeniti u Srbiji, ali posebno želimo ona koja se mogu skalirati kroz našu mrežu na globalnom nivou. Srbija je u nedavnom Startup Genome istraživanju ocenjena kao jedna od zemalja sa velikim blokčejn potencijalom. Veliki broj naših blokčejn programera radi na projektima inostranih kompanija, bez previše mogućnosti da utiču na pravac i način razvoja rešenja. Verujemo da je ovaj poziv odlična prilika da oni stečeno znanje upotrebe za postizanje univerzalno dobrih ciljeva i kreiraju sopstveni proizvod koji mogu da oblikuju onako kako smatraju da je najbolje. I što je najvažnije, da pozitivan uticaj na kvalitet života dece bude i veći i suštinskiji. Kada kažem kvalitet života dece, mislim na svu decu na planeti, jer ovaj konkurs nije vezan za nacionalne granice, već nas sve zajedno motiviše da razmišljamo globalno.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
