Udario junak na junaka

Sto dana Vlade Srbije, prva zgodna prilika da se podvuče crta i odmere rezultati, ovih dana prolazi u senci sukoba između potpredsednika te Vlade Aleksandra Vučića i vlasnika „Delta holdinga“ Miroslava Miškovića. Tinjajući sukob relativno niskog intenziteta za kratko vreme je prerastao u okršaj oko kog se lome politički, ekonomski i razni drugi uticaji, a nije daleko od pameti ni da bi čitava stvar mogla da ugrozi stabilnost Vlade. Paradoks je u tome što se, iako je tema narasla do razmera najvažnijeg političkog pitanja u Srbiji, ništa konkretno još nije dogodilo. Za sada je sve na nivou pretpostavki, spekulacija i prepucavanja preko medija.

Jedini konkretan događaj jeste to što je Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, ministar odbrane, generalni sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost i koordinator bezbednosnih službi, izašao u javnost sa tvrdnjama da mu najbogatiji čovek u Srbiji radi o glavi. Vučić je vlasnika „Delte“ optužio da želi da ga ukloni iz Vlade iz straha da borba protiv korupcije ne bi došla i do njegovog imena. „Vidim da on ima želju da mene i SNS izbaci iz vlasti po svaku cenu, ali videćemo ko će da pobedi. On želi da se formira većina u kojoj bi bio deo bivšeg režima i neki naši današnji partneri“, rekao je Vučić gostujući na Televiziji B92 u ponedeljak 29. oktobra. Vučić je rekao da je među 24 predmeta na kojima se u ovom trenutku radi u okviru borbe protiv kriminala i korupcije i predmet kompanije „Delreal“, i da se u okviru njega pominje i Miškovićevo ime. „U mom domenu interesovanja nije niko pojedinačno, zato što nemam lični odnos i mržnju ni prema kome, ja nisam najmoćniji čovek u državi, ali nisam ni neko koga mogu da uplaše, niti neko koga će moći da kupe novcem“, rekao je Vučić.

nastavak

Iako je gostujući na B92 Vučić, u suštini, samo ponovio ono što već nekoliko dana tvrdi, u ponedeljak se prvi put tim povodom oglasila kompanija „Delta holding“. „Srbiji je neophodan nastavak reformi i ekonomskih promena, i u tome kompanija ‘Delta holding’ potpuno podržava Vladu Srbije“, saopšteno je iz kompanije Miroslava Miškovića.

Šta se tačno valja iza brda teško je reći, jer ni Vučić nije naročito konkretan u izjavama. Ipak, geneza sukoba koji traje već nekoliko dana možda može da pruži neke od odgovora.

Do prve ozbiljne eskalacije došlo je 25. oktobra, kada je dnevni list „Press“ objavio da Srpska napredna stranka (SNS) trguje mestima u diplomatiji i lokalnoj samoupravi. U analizi situacije u desetak gradova u Srbiji, između ostalog stoji i da je gradonačelniku Požarevca iz Socijalističke partije Srbije SNS ponudio mesto konzula u Solunu, ako napusti ovu funkciju. SNS je saopštio da su navodi „Pressa“ o trgovini te stranke mestima u diplomatiji i lokalnoj samoupravi potpuno neistiniti i za to optužio Miroslava Miškovića i Dragana Đilasa, za koje tvrdi da su stvarni vlasnici tih novina. U saopštenju SNS-a stoji i pitanje „kada, gde i kome je Aleksandar Vučić ponudio bilo kakvu funkciju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije“ i zašto Mišković i Đilas prikrivaju svoje vlasništvo u dnevnom listu „Press“.

Narednog dana, 26. oktobra, na ovo se osvrnuo i Aleksandar Vučić u intervjuu „Kuriru“: „Nešto njima smeta, očigledno. Smeta im i SNS. Nisam iznenađen zbog toga. Ovo nije prvi put da oni zajednički deluju. Ako je ovo bio pokušaj da me upozore i da pokažu koliko su moćni i jaki, moj odgovor je da se nisam uplašio, da ću nastaviti da radim svoj posao i da me ne interesuje šta će njihove novine da objavljuju“, rekao je Vučić.

Kada se izrečeno 25. i 26. oktobra sabere sa onim što je Vučić izjavio za B92, o navodnoj Miškovićevoj želji da „izgura“ SNS iz vlade i u nju vrati „delove bivšeg režima“, jedan zaključak se nameće sam od sebe. Saopštenje SNS-a u kom su prvi put apostrofirani Mišković i Đilas koincidira sa odlukom Demokratske stranke da odloži izbornu skupštinu za 25. novembar. Razlog je ponuda koju je 25. oktobra Boris Tadić uputio protivkandidatu Draganu Đilasu. Tadić nudi da se sam povuče iz trke za predsednika stranke, ukoliko Đilas pristane na određene uslove. S obzirom na glasove koji su tim povodom stigli iz dela DS-a naklonjenog Đilasu, ova ponuda će najverovatnije biti prihvaćena. Time je, po za sada raspoloživim informacijama, Đilasov dolazak na čelo DS-a postao gotovo izvestan. Tvrdnje o Đilasovoj povezanosti sa Miškovićem postojale su i ranije. Za razliku od Tadića, koji je u finišu predizborne kampanje rešio da se distancira od predstavnika krupnog kapitala, Đilas je – kako se spekuliše – za predstavnike krupnog kapitala svakako poželjnije rešenje.

Ali, koliko je realno da, kako Vučić tvrdi, zbog toga dođe do rušenja ili rekonstrukcije Vlade Srbije? Osim što je dovođen u vezu sa Draganom Đilasom, Miroslav Mišković se često pominje kao neko ko ima uticaja i na Ujedinjene regione Srbije i SPS, odnosno njihove partijske vrhove. Kao što mu se pripisuju zasluge za to što je pre četiri godine Ivica Dačić odlučio da uđe u vladu sa DS-om, a ne sa Srpskom radikalnom strankom, tako postoji i škola mišljenja po kojoj je Dačića i Dinkića gurnuo u zagrljaj naprednjacima. Kako ni sam Vučić nije naveo nijedan konkretan primer iz kog se vidi da Mišković pokušava da utiče na promene u sastavu Vlade, za sada je sve na čisto spekulativnom nivou. Tu ne treba isključiti ni mogućnost da Vučić, istupima u javnosti, pokušava da predupredi tek jedan od mogućih scenarija, koji ne mora nužno da ima uporište u realnosti, ali nije ni isključeno da ga ima. Pri tome, stabilnost ove Vlade se stalno nalazi pod lupom, što pokazuje situacija od pre desetak dana, kada su, tek nakon zajedničkog sastanka Vučića, Dačića i Dinkića, izglađeni nesporazumi u vladajućoj koaliciji zbog razmirica u lokalnim samoupravama. Povodom Vučićevih poslednjih tvrdnji, od koalicionih partnera oglasio se samo Mlađan Dinkić, kratkom izjavom da niko od tajkuna ne može da utiče na Vladu.

Ivica Dačić i SPS se nisu oglasili, a ne treba zanemariti ni to da se iz medijskih nastupa često može osetiti i borba za dominaciju unutar Vlade između premijera Dačića i potpredsednika Vučića. Nakon prošlonedeljnog susreta Dačića sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem, Vučiću je sukob sa Miškovićem dobro došao da Dačiću „ukrade šou“ i u očima javnosti ponovo postane centralna figura Vlade Srbije.

Razmimoilaženja na liniji Vučić–Dačić, oko odnosa vlasti prema borbi protiv korupcije, pojedini tabloidi su još polovinom oktobra tumačili kao najavu sukoba Vučić–Mišković. Ali, iako se o tom sukobu već relativno dugo govori, činjenica je da se, za sada, on svodi na jednostrano ispaljivanje vatre potpredsednika Vlade. Zato ne treba zanemariti ni mogućnost da je čitava stvar samo vešt politički manevar Aleksandra Vučića, koji je svestan da stodnevni „medeni mesec“ sa biračima ističe i da bi neispunjavanje predizbornih obećanja moglo da ga košta. Odlučne predizborne tvrdnje da će se konačno obračunati sa korupcijom, Vučić je za sada uglavnom zamenio samo još odlučnijim postizbornim tvrdnjama. Ali, pošto su izbori dobijeni upravo na borbi protiv korupcije, verovatno je i Vučić svestan da javnost očekuje krupnije zalogaje nego što je Oliver Dulić. U tom smislu, Mišković je, kao neomiljena figura široke javnosti, prilično laka meta, pa iz ugla političkog marketinga napad na njega ne može da škodi, makar se sve svelo samo na prazne pretnje preko medija. Iako je na B92 rekao da se Miškovićevo ime pominje u nekoliko spornih privatizacija, Vučić je dodao i da se time ne bavi on, nego nadležni organi i da ne želi ništa da prejudicira.

Koliko je Vučić odlučan da u slučaju pravog sukoba ide do kraja, zavisi i od toga šta ima da kaže Tomislav Nikolić, kom se pripisuje znatno mekši stav prema krupnom kapitalu nego što je Vučićev. Miroslav Mišković bio je na njegovoj predsedničkoj inauguraciji, a krajem juna Nikolić je na prijemu Poslovnog kluba „Privrednik“ održao govor u kom je privrednicima poručio da nema ništa protiv onih koji su pošteno stekli bogatstvo i apelovao da ne sele kapital iz Srbije.

Dalji razvoj događaja, ako ga uopšte bude, nije lako prognozirati, ali na stolu je nekoliko scenarija, koji nisu svi podjednako mogući. Ako Dragan Đilas zaista postane predsednik DS-a, neki navode da će u očima pojedinaca sa uticajem postati poželjna figura u Vladi Srbije, ali realizacija takvog plana u ovom trenutku izgleda kao suviše komplikovan posao. Takav plan zahtevao bi da Đilas uđe u Vladu u kojoj je premijer Ivica Dačić, a ministar Mlađan Dinkić, što je u postizbornim kombinacijama bio razlog da DS odbije da učestvuje u formiranju Vlade. Kroz ovu priču provlači se još jedna, krajnje nategnuta spekulacija o mogućnosti da se Boris Tadić ne povuče, ostane predsednik DS-a, koji bi onda sa SNS-om mogao da napravi novu skupštinsku većinu. Međutim, takva koalicija je malo verovatna, jer teško da bi mogla da bude elementarno održiva, kamoli stabilna, a izvesno bi i jedne i druge koštala znatnog broja birača.

Pažljivo čitanje između redova za sada upućuje na to da će čitava stvar naprosto utihnuti i nestati sa stranica tabloida na kojima je i počela, onog trenutka kad Aleksandar Vučić nađe novi manevarski prostor na kom bi mogao da zadrži ili poveća podršku birača. Zapravo, kakav god rasplet da bude, biće povoljan po Vučića, jer će iz njega izaći ili kao onaj ko je krenuo u konačni obračun sa korupcijom ili kao tragični heroj koji je to hteo, ali mu nisu dali. U tom smislu, njegovi istupi u javnosti predstavljaju prilično dobro rešenje, iz ugla političke veštine. Mana je što to rešenje može da deluje samo na kraći ili srednji rok.

…i Miroslav Mišković foto: tanjug

PROZVAN: Dragan Đilas foto: tanjug

foto: miloš rafailović