Iz pozdravne reči Lensa Klarka, stalnog predstavnika UNDP-a i stalnog koordinatora UN-a u SCG
Predstavlja mi veliko zadovoljstvo da vam u ime UNDP-a poželim dobrodošlicu na ovu konferenciju koja će nam, siguran sam, pomoći da krenemo napred u celom regionu u ključnim oblastima tranzicione pravde.
Veliko mi je zadovoljstvo da pozdravim: predstavnike vlada, ministarstava, pravosuđa i drugih agencija koje rade na pitanjima vladavine prava, međunarodne saradnje, na traženju istine i nestalih osoba; predstavnike pravosuđa, predsednike sudova, tužioce i odbranu, i direktore Centara za obuku u pravosuđu; predstavnike NVO-a, civilnog sektora i medija; međunarodnih organizacija i eksperte koji rade na pitanjima tranzicione pravde.
Želeo bih danas da govorim o tome zašto je tranziciona pravda posebno važna u našem regionu. Zatim želim da govorim o glavnim ciljevima konferencije i da vam predložim moguće dalje korake, za razmatranje tokom konferencije.
Zašto je tranziciona pravda važna za ovaj region?
Razvojni programi u regionu okrenuti su procesu integracija u Evropsku uniju. Istovremeno, nasleđe konflikata iz 90-ih godina još uvek je veoma prisutno, na primer: zastoj u procesima evropske integracije u Srbiji, izazvan neizručivanjem haškog optuženika Ratka Mladića Tribunalu u Hagu; rezolucija o finalnom statusu Kosova; pitanja naknade štete Crne Gore prema Hrvatskoj; planovi za nacionalne komisije za istinu u Bosni i Hercegovini; dalji koraci u vezi sa izveštajem Komisije za Srebrenicu u Republici Srpskoj; javna debata u Hrvatskoj o tome da li javno objaviti imena hrvatskih vojnika koji su poginuli u operaciji Bljesak 1995.
Rešenje ovih pitanja može biti umnogome olakšano sa određenim paketom postkonfliktnih pravnih i drugih mera koje podrazumevamo pod nazivom tranziciona pravda. Šta to znači? Kroz niz akcija kao što su: borba protiv nekažnjivosti za najteže zločine, kompenzacija žrtvama, obezbeđivanje nepristrasnih svedočanstava traumatičnih događaja, kao i reforma nadležnih institucija za ponovno uspostavljanje javnog poverenja, koncept tranzicione pravde postao je nezamenljivo sredstvo za postkonfliktna društva u našem regionu.
U ovom regionu snažno odjekuju i reči Martina Lutera Kinga: Nepravda bilo gde jeste pretnja pravdi svuda. Mi smo deo nezaobilazne mreže zajedništva, vezani jednom sudbinom.
U našem regionu, masovna kršenja ljudskih prava su samo jedan od rezultata odumiranja zajedničke političke zajednice, koja je postojala duže od sedam decenija. Ova realnost upućuje na snažnu regionalnu međuzavisnost u sagledavanju prošlih događaja, što nas razlikuje od drugih delova sveta koji su prošli kroz slične konflikte.
Priznajući potrebu za regionalnim pristupom, 2006. godine UNDP je počeo sa programom Tranziciona pravda. Ovaj program zajednički sprovode kancelarije UNDP-a u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, na Kosovu, u Srbiji i Crnoj Gori. Nastojimo da kroz rad ovih kancelarija podržimo sve zainteresovane strane i partnere i povežemo nastojanja vlada, civilnog društva i međunarodnih organizacija koji rade u regionu. Naš cilj je da zajedno sa našim partnerima identifikujemo potrebe i inicijative na lokalnom nivou, i podržimo razmenu znanja i iskustava, uključujući i najbolja iskustva iz međunarodne prakse.
Krajnji cilj programa Tranziciona pravda jeste da se suoči sa nasleđem nedavnih konflikata u oblastima: gonjenje izvršilaca i reparacije žrtvama, javna ocena i adekvatno predstavljanje prošlosti, potpuni oporavak društvenih i političkih institucija narušenih ratom, i ponovno kreiranje transnacionalnog građanskog društva u regionu, da bi se udruženo suočili sa zajedničkim nasleđem skore prošlosti kroz otvoreni proces pomirenja.
U ovom širem kontekstu, dozvolite mi da sublimiram za vas specifične ciljeve koje ćemo nadam se postići na ovonedeljnoj konferenciji. Stoga, ciljevi konferencije su: izvršavanje pregleda lokalnih, nacionalnih i regionalnih inicijativa u ovoj oblasti kroz široke konsultacije sa relevantnim činiocima i agencijama; identifikovanje održivih metoda za podržavanje postojećih i planiranih inicijativa; prezentovanje nalaza iz izveštaja o stanju tranzicione pravde u regionu, naručenog od UNDP-a, koji mogu biti korišćeni kao osnova za buduće inicijative; diskusija o mogućnostima jačanja postojećih i stvaranja novih partnerstava; prikupljanje korisnih sugestija od učesnika, kroz njihovo učešće u radnim grupama i kroz anketu koja će biti sprovedena tokom konferencije, koje će biti izdate nakon konferencije, i korišćenje ovog procesa konsultacija sa ključnim akterima u finaliziranju strategije i programskih smernica Programa UNDP-a iz tranzicione pravde.
Koji su sledeći koraci nakon konferencije?
Kada su u pitanju suđenja u domaćim sudovima, i kao što je zaključio izveštaj UNDP-a, drago nam je što možemo da odamo priznanje svim zemljama u regionu na velikom napretku postignutom u stvaranju povoljnih uslova za suđenja u domaćim sudovima. To je učinjeno kroz uvođenje novih zakonskih normi i kroz pružanje obuke i tehničke podrške za ova suđenja. Stoga, treba nastaviti podršku specijalizovanoj sudskoj obuci. Posebnu pažnju treba posvetiti delovima regiona koji očekuju osetan porast u broju slučajeva u skoroj budućnosti.
U oblasti traženja istine, moraju se ojačati postojeći kapaciteti domaćih sudova i drugih institucija u cilju većeg promovisanja u javnosti dometa ovih aktivnosti. Postoji i potreba da se pronađu i drugi metodi kao što su prikupljanje dokumenata, istraživanje i širi javni pristup informacijama. U ovom pogledu, ključno je odrediti stalno rešenje u regionu za smeštaj najbitnijeg dela arhive MKTJ-a, nakon njegovog zatvaranja, kao i stvaranje osećaja regionalnog vlasništva kada je u pitanju ta arhiva. Na taj način će rezultati ovog ključnog međunarodnog procesa simbolički biti „vraćeni kući“, što će omogućiti budućim generacijama da koriste ovaj impresivni izvor informacija.
Podrška traženju istine moguća je i kroz stvaranje odgovarajućih foruma za simboličke reparacije, uključujući zvanična izvinjenja, i kroz obeležavanje događaja i sećanja na žrtve. To može da podrazumeva i otvaranje nacionalnih debata o vrstama obeležavanja, kao i dugoročnom stvaranju regionalnih standarda u ovoj oblasti. Zajedno sa rešavanjem preostalih slučajeva nestalih lica, simboličke reparacije mogle bi da pruže veliki podstrek za postepen zajednički rad na otvorenim pitanjima iz skore prošlosti.
Najzad, razne inicijative u oblastima materijalnih reparacija i institucionalne reforme zahtevaju trajnu rešenost da se kritički sagledaju postojeći zakonski okviri i politika kroz konsultativni proces na nacionalnom nivou.
Ovonedeljna konferencija, kao i naš celokupan rad u oblasti tranzicione pravde, jeste ambiciozan i izazovan poduhvat. Međutim, za osobe predane radu o ovoj oblasti, ova lista jednostavno naglašava važnost daljeg rada na ovom polju.
U tom kontekstu, da parafraziram reči glavnog tužioca u Nirnbergu Roberta Džeksona, najvažnije sudije naših dela u okviru tranzicione pravde nećemo biti mi danas ovde prisutni. Te sudije će zapravo ići našim stopama. Oni koji nas budu pratili biće konačne sudije naših uspeha i neuspeha, jer nemaju drugog izbora nego da ih naslede. Ostavimo im najbolji svet koji možemo.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
