Glumica
Lik i delo
Tijana Kondić, glumica
Biografija: Rođena 26. maja 1984. godine u Beogradu, završila drugi razred V beogradske gimnazije, glumila u filmu „Nataša“ („Sinema dizajn“, producent i reditelj Ljubiša Samardžić) bez ikakvog glumačkog iskustva, ovog aprila završila snimanje filma „Bumerang“ (reditelj Dragan Marinković), upravo dobila „Zlatnu arenu“ u internacionalnoj selekciji Filmskog festivala u Puli.
Kako je počela: Slučajno. Video ju je u školskom dvorištu, na času fizičkog, „dečko Marko Đilas, on je tražio glumicu za lik Nataše, slikao me je onako raščupanu i uzeo podatke i adresu. Posle sam čula da je bilo 480 kandidatkinja i da je moja slika bila sklonjena, da je nisu odmah pokazali Ljubiši, mislili su da mu neće odgovarati, Ljubiša ju je video i tražio da vidi sve slike i rekao zovite mi ovu devojku. Tako sam došla u Sinema dizajn na probno snimanje, trajalo je mesec-dva. Onda me je Ljubiša izabrao, dao mi da pročitam scenario i rekao da dobro razmislim do sutra. Zatim je pozvao na razgovor moje roditelje, oni su potpisali ugovor i tako je sve počelo.“
Šta misli o svom novom životu: „Brzo sam upala u sve to, ali se i brzo snašla. Odgovara mi taj brz život, sviđa mi se.“
Šta je uradila na premijeri „Nataše„: Na kraju projekcije, publici Centra Sava predstavljena je ekipa filma. Pojavio se i Ljubiša Samardžić, iako zbog tragedije koja ga je tih dana zadesila to niko nije očekivao. Aplauz upućen njemu posvetio je preminulom sinu Draganu. I dok je zahvaljivao publici, Tijana je pritrčala mikrofonu i rekla: „Svaka ti čast, Ljubiša!“
Ko joj je najviše pomagao na snimanju: Podrazumeva se, Ljubiša Samardžić. Hvali njegovu strpljivost, sposobnost da otkrije glumca i rizik da za glavnu ulogu angažuje naturščika, i smatra da mu se to isplatilo. „Posle sam čula da film ne bi nikad ni bio snimljen da nije našao glumicu za Natašu kakvu je zamislio.“
Šta kolege iz filma misle o Tijani: Neda Arnerić kaže da ju je gledala sa strane, za vreme šminkanja, između kadrova „i kao da vidim sebe! Puši cigaru za cigarom, pajta se sa svima, glasno se smeje. Dete je ličnost, ne znam da li će biti glumica, ali je već ličnost, kopča stvari, videla sam pred sobom profesionalca, milimetar desno, levo, oko gore, sve zna.“
A šta društvo u školi i profesori: „Znala sam šta će profesori da misle, ne podnose to moje odsustvovanje. Rekli su mi – ili snimanje ili škola. Ali, pomogli su mi roditelji i razredna, ona je imala razumevanje, razgovarala je sa direktorom, razgovarali su i Ljubiša i Tonči Matulić, direktor filma, i sredili stvar. Dva meseca me nije bilo u školi. Bitno da sam sve nadoknadila. A društvo, oni su O.K. Sad dok sam snimala ‘Bumerang’, tamo igram sa Vojinom Ćetkovićem, rekli su mi – Jao, Tiki, videli smo da šetaš Vojina po gradu.“
Da li ima sličnosti između nje i njena dva filmska lika: Samo godine. Nataša je imala težak život, a ona se nije „suočila sa takvim problemima. Sličnost je, recimo, što je kao Nataši tata meni ubijen pas ispred zgrade i obojica su se zvali Toša. Inače ništa drugo. U „Bumerangu“ igram trudnicu, čudna je uloga, baba mi je Milena Dravić. Moja uloga nije velika, epizoda je. I tom filmu se radujem, ima ludu priču.“
Kako se provela u Puli: Neverovatno. O Puli je do sada samo slušala, a sad ju je i videla, i stala „zabljesnuta reflektorima pred deset hiljada ljudi koji mi aplaudiraju, a aplauz nikako da stane. Baš me je to potreslo. Lepo je bilo i što su Ljubiši počeli da aplaudiraju u momentu kad se pojavio pred njima, toliko su tapšali da sam mislila da neće stati. Na ulici su me zaustavljali i tražili autograme. Sve je bilo tako brzo i predivno.“
Da li u tim aplauzima vidi učvršćivanje veza dve zemlje: „Mislite da li u tome ima nešto političko? Pa neka i ima, šta fali, bitno da je pozitivno.“
Kakva je u kontaktima sa novinarima: Neposredna, otvorena, odlično se ponaša. Odmah je pristala na razgovor, telefonom. „Samo vi pitajte, to je vaš posao, a moj je da odgovaram.“
Da li je svesna da ljudi u njoj vide filmsku zvezdu: Jeste, ali to je njihov problem. „Ne znam zašto se tako ponašaju. Sad u Puli, na plaži, prišao mi je jedan novinar, i dugo se čudio što se ponašam kao svaka normalna devojka. Ne znam zašto se ljudi plaše, šta očekuju kako da se sad ponašam? I zašto bih?“
Šta planira: Da završi gimnaziju, pa tek onda da upiše Fakultet dramskih. „Razgovarala sam sa roditeljima i sa Ljubišom, oni misle da sačekam, a ni meni se ne žuri.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
