Rođena je 1946. godine, prema dostupnim podacima u Beogradu. Otac joj je bio partijski funkcioner, zaposlen na carini. Potiče iz partizanske porodice, tetka joj je narodni heroj, Ljubica Gerovac, a druga tetka Vera Gerovac, koja je radila u zagrebačkom „Večernjem listu“, bila je udata za Jakova Blaževića, jednog od najuticajnijih hrvatskih političara. Zahvaljujući toj vezi bila je ceo diplomatski mandat direktor Jugoslovenskog kulturnog centra u Njujorku. U SAD je otputovala sa mesta unutrašnjopolitičkog novinara RTS-a, skupštinskog izveštača, a po povratku je postala urednik spoljnopolitičke redakcije. Nekoliko godina bila je u braku sa slikarem Radoslavom Trkuljom.
Bila je član Saveza komunista, a kasnije član JUL-a, praktično od osnivanja. Najpre je bila portparol, a zatim i predsednik komiteta za međunarodnu saradnju JUL-a.
Bila je poslanik u republičkom parlamentu u poslednjem sazivu, čak i primljena u stalni radni odnos.
Smatra se ključnim svedokom u suđenju Dragoljubu Milanoviću, bivšem direktoru RTS-a. Sudu je poslala obaveštenje da nije u mogućnosti da svedoči jer zbog problema s dokumentima ne može da dođe u zemlju iz Nemačke, gde sada živi i radi.
Za šta se zalagala: Prilikom prve kandidature na lokalnim izborima 1997. godine, kada je bila kandidat JUL-a na opštini Voždovac, rekla je da je apsolutno sigurna da će Levica pobediti na izborima, jer se „zalaže za mir, ravnopravnost, za Jugoslaviju kao državu ravnopravnih članica Srbije i Crne Gore, za pravnu državu, za humano i besplatno zdravstvo, za brigu o porodici i mladoj generaciji“. Izgubila je izbore.
Šta je proslavilo: Za vreme bombardovanja, četiri dana pre pogibije 17 radnika RTS-a, u udarnim vestima, s bedžom „target“ na reveru, rekla je: „Neka Klark puca, mi čekamo. Naša adresa je: Takovska 10.“ Predsednik upravnog odbora RTS-a Dejan Mijač podneo je posle petog oktobra prijavu protiv nje zbog podstrekivanja na zločin.
Šta je ona rekla o tome: Izjavila je da nije bilo zvaničnih upozorenja da će ta televizija biti bombardovana u noći između 22. i 23. aprila prošle godine, i da ona nije bila nadležna za bezbednost radnika. Svake noći tokom bombardovanja bila je dežurna u zgradi RTS-a, ali je kobne noći bila na ranije ugovorenom putu u Budimpešti. Svoj komentar upućen Klarku nazvala je „figurom“.
A o pogibiji kolega: „Teško je razumeti kako je ta tragedija okupila toliko političkih profitera.“
Šta joj je bila omiljena tema: Opozicija. U jeku kampanje protiv iste, maja 2000, objavila je čuveni komentar u „Politici“ gde je istakla da je „opozicija najveća prepreka na putu povratka u međunarodnu zajednicu“. Ubrzo potom, u komentaru na RTS-u pozvala je na linč poimenice opozicione lidere i posebno ostrašćeno ostrvila se na Zorana Đinđića. Rekla je i da je opozicija „zlupotrebivši lokalnu vlast, opljačkala i opustošila Beograd i druge gradove po Srbiji, a sada traži lojalnost građana kojima je uskratila prevoz, grejanje i pravo na dostojan život“.
Koje su joj bile teze: „Te, navodne demokrate, fašističko-monarhističkog pedigrea, koje su se pritajile u vreme agresije, sada iz Vašingtona, Brisela, sa Ravne gore ili sa ulica naših gradova, u ime demokratije i ljudskih prava, nude ropstvo u zamenu za slobodu.“ Rekla je i da su nezavisni mediji i opozicija sposobni i spremni da izazovu građanski rat u Srbiji.
Šta je najviše brinulo: „Pošto NATO zločinac nije uspeo da nas okupira diplomatskom podvalom iz Rambujea, niti bombama, njegovi domaći plaćenici pokušavaju to da ostvare prizivanjem građanskog rata. Stoga svim zakonskim sredstvima treba da zaustavimo razne palikuće, kao što je takozvani Otpor, čiji je jedini zadatak da pretnjama i zločinima… osvoje vlast uz pomoć onih koji su, koliko juče, igrali američki NATO rulet sa životima deset miliona Jugoslovena.“
O kolegama: „Dok sam ja za platu od pet maraka u vreme inflacije svakog stranog lidera pitala kada će biti ukinute sankcije Jugoslaviji, moje ‘nezavisne’ kolege jedino je interesovalo zašto Zapad još nije bombardovao Beograd.
Kako vidi svet: Kao podeljen na agresora SAD i slobodoljubive zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike koje, za razliku od SAD, „imaju nepregledna bogatstva u materijalnoj i duhovnoj sferi“.
A JUL: „To je vodeća patriotska snaga. Odgovor naše partije u svemu je bio hrabar i vizionarski.
