Sve što je potrebno da znate o adaptaciji stana

Brojni građani suočavaju se sa potrebom da obnove svoje stanove, pogotovo nakon što ih kupe. O tome i drugim pitanjima vezanim za ovu temu za “Vreme” govori preduzimač Dejan Subotić.

“VREME”: Koliko stanova godišnje obnovite u Beogradu? I šta je tu najskuplje, a šta najjeftinije?

DEJAN SUBOTIĆ: Godišnje obnovimo između deset i petnaest stanova. U poslednje 22 godine obnovili smo oko 260 objekata. Cene se kreću od 300 do 500 evra po metru kvadratnom, a najskuplja je zamena stolarije. Kada postavljamo nove aluminijumske ili PVC prozore, unutrašnja i ulazna vrata, cena može da dosegne od 400 do 450 evra po metru kvadratnom, a sa postavljanjem novog parketa i do 500 evra po metru kvadratnom. Najjeftinije je gletovanje i krečenje stana, sa rušenjem i odvoženjem šuta. Najčešće je renoviranje kupatila, koje je uključeno u cenu od 300 evra po metru kvadratnom. Sve je to po principu ključ u ruke. Cene ponekad mogu preći 500 evra, ali to je vrlo retko. U tim situacijama je reč o klijentima koji su spremni da izdvoje neuobičajeno velike količine za novca za rasvetu, keramiku, ulazna vrata, sanitarije… Ipak, nijedna od tih stvari ne utiče na ugovorenu cenu rada ili grube materijale.

Kada je reč o keramici u kupatilu, šta prvenstveno utiče na cenu?

Dimenzije pločica, na primer. Pločice ispod 20x20cm i preko 80x30cm iziskuju više vremena ili zahtevaju pomoćnog radnika, pa je i cena za ugradnju skuplja. Ali ne toliko drastično da klijent mora da se odrekne odabrane estetike ili ukusa. Na cenu može uticati i postavljanje pločica u formi mozaika ili bilo kakav drugi način izuzev klasičnog, zato što i oni zahtevaju više vremena.

Šta tu radi preduzimač, a šta klijent?

Na klijentu je samo da odabere keramičke pločice, sanitarije, parket, boju za zidove, unutrašnja i ulazna vrata po svom ukusu. Sve ostalo je naš posao i naš materijal.

Šta su najveći problemi u obnovi, kako za izvođača, tako i za klijenta?

U suštini, nema većih problema. Ako se i pojave, uglavnom su vezani za grejanje, centralnu vodovodno-kanalizacionu mrežu ili dovodni kabl za elektroinstalaciju. U tim slučajevima se obratimo nadležnoj službi, kao što su toplane, elektrodistribucija ili komunalno. Ti se problemi relativno brzo reše van okvira stambenog prostora koji renoviramo. Uglavnom, reč je problemima u podstanicama za grejanje, glavnim razvodnim tablama u hodnicima zgrada i slično.

U kojim se delovima Beograda radi najviše obnova?

Najčešće su to Novi Beograd, Voždovac, Vračar ili Zvezdara. Međutim, ne postoji gradska ili prigradska opština u kojoj nismo renovirali makar tri stana ili kuću.

Kakav je odnos stare i nove gradnje. Gde ima više problema?

I stara i nova gradnja imaju svoje prednosti i svoje mane. Prednosti stare gradnje su debljina zidova, odžaci u svim prostorijama i gradnja prirodnim materijalima poput opeka-cigli, koje predstavljaju prirodne izolatore. Prednosti nove gradnje su elektroinstalacija koja bolje odgovara potrebama savremenog čoveka, aluminijumska i PVC stolarija zbog dugotrajnosti, kao i materijali koji se koriste za postavljanje parketa i pločica.

Na šta paziti i šta najčešće produžava rokove? Zašto renoviranje ispadne skuplje nego što je planirano?

Rokovi se najčešće produžavaju kada su u pitanju objekti rađeni pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, a posebno kada su u pitanju objekti građeni između dva svetska rata. Tu prvenstveno mislim na podove i plafone rađene od trske i dasaka. Neki od tih stanova već su delimično renovirani, pa ne možemo imati stvarnu sliku stvari dok ne porušimo podove u svakoj prostoriji. To je primer problema koji može uticati na povećanje troška adaptacije. Ostale nepoznanice su manje bitne, s obzirom na to da se vodovodna i elektroinstalacija rade u celosti. Odnosno, njihovo prethodno stanje je manje bitno jer sve radimo novo. Ovo nije slučaj kada je reč o objektima građenim sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Na primer, na Novom Beogradu je skoro sve od betona, tako da su stvari jasne pre početka samih radova i cena je zagarantovana.

Koliko traje kompletna adaptacija stana?

Za punu adaptaciju stanova od 30 do 50 metara kvadratnih potrebno je oko dva meseca. Za stanove od 50 do 70 metara kvadratnih oko dva i po meseca, a stanovi od preko 70 kvadratnih metara mogu se potpuno adaptirati i za tri meseca.

Da li je potrebna saglasnost stanara?

Ukoliko govorimo o nadogradnji poslednjeg sprata ili prenameni podrumskih ili suterenskih prostorija – da. Za sve druge slučajeve, odgovor je “ne”, zbog toga što ne izlazimo iz okvira postojeće stambene jedinice.

Kada se moraju menjati kompletna elektroinstalacija i vodovodna instalacija u stanu?

Za sve objekte starije od 50 godina neophodna je zamena kompletne elektroinstalacije i vodovodne instalacije. Poželjno je i da – ko je u mogućnosti – to uradi i u mlađem objektu. Nije neophodno menjati instalacije jedino u objektima mlađim od 20 godina.

Kako izgleda proces adaptacije stana od početka do kraja?

Najpre ide rušenje i odvoženje šuta. Zatim dolazi izrada novih zidova – ako takvih ima – i malterisanje. Nakon toga slede poslovi vezani za vodovodne instalacije i elektroinstalacije, zamena spoljašnje stolarije, te keramičarski, molerski i parketarski radovi. Na samom kraju se montiraju unutrašnja vrata, sledi elektrogalanterija i postavljaju se sanitarije.

Dan posle radova

Može li se živeti u stanu tokom renoviranja?

Ukoliko govorimo o renoviranju kupatila sa gletovanjem i krečenjem celog stana, odgovor je – da. U svim drugim situacijama – ne.

Kada je stan spreman za useljenje?

Kada se montira elektrogalanterija, sanitarije i kuhinja. Podrazumeva se da su svi prethodni radovi vec završeni.

Ko je odgovoran za odvoženje šuta?

Mi pakujemo, iznosimo i odvozimo šut na gradsku deponiju. Do sada nam se nije dogodilo da neko naših klijenata preuzme taj posao na sebe u cilju uštede troškova. Inače, taj posao – sa iznošenjem, utovarom, prevozom i troškovima gradske deponije – košta oko 200 evra.