"Moraš na neki način tržište da poznaješ. Ja sam ispitivao tržište preko svoje prodavnice. A trudio sam se, kad pustim jedan proizvod na tržište, da on bude što kvalitetniji i da što duže ostane na tržištu. Čar je već stekao neko svoje ime. Ljudi su imali poverenja u nove proizvode jer su ga stekli sa prethodnima proizvodima", objašnjava direktor Kostadinović
Proizvodno-trgovinsko preduzeće Čar d.o.o. osnovao je 1991. godine inženjer tehnologije Branko Kostadinović. „Počeli smo sa trgovinom bojama, lakovima i elektro i vodo materijalima. Pre toga sam radio u Zastavi, bio sam načelnik lakirnice pa sam se pomalo razumeo u boje i lakove. Ali iako su tada, u vreme vlade Ante Markovića, opšti uslovi i plate bili dosta dobri, osećalo se u vazduhu da je sistem Zastave postajao sve inertniji i da nema perspektivu, pa sam odlučio da pređem u privatnike. Kao i većina onih koji su tada započinjali privatni posao, krenuo sam sa trgovinom da bih došao do kapitala za pokretanje proizvodnje. To je u ono vreme bio neki normalan put privatnika koji nisu uzimali kredite“, kaže vlasnik Čara. Nakon tri godine, 1994, po zaustavljanju hiperinflacije, preduzeće je počelo sa proizvodnjom boja a vremenom se proizvodni program širio. Danas Čarova fabrika proizvodi i prodaje kompletan program materijala (ukupno 79 proizvoda) za izvođenje građevinskih radova na eksterijerima i enterijerima: boje, lakove, premaze, emajle, maltere, fasade, lepkove, stiropor…
„Moraš da poznaješ tržište. Svako ima neku svoju metodu za ispitivanje tržišta. Ja sam imao jedan sistem – pošto sam imao svoju prodaju (veleprodaju i maloprodaju) gledao sam šta se prodaje, šta je to što tržište traži, i počeo sam da proizvodim baš te vrste materijala. Ispitivao sam tržište preko svoje prodavnice i povezivao srodne proizvode jedne s drugima. A trudio sam se, kad pustim jedan proizvod na tržište, da on bude što kvalitetniji i da što duže ostane na tržištu. Čar je već stekao neko svoje ime. Ljudi su imali poverenja u nove proizvode jer su ga stekli sa prethodnima,“, objašnjava Kostadinović.
Proizvodnja stiropora počela je 2004. godine u saradnji sa nemačkim BASF-om. Osim što Čar koristi njihove sirovine i tehnologiju, na proizvodima pored Čarovog stoji i BASF-ovo ime kao garancija kvaliteta. To je verovatno najvažniji proizvod Čara: „Onaj ko kod nas dođe da kupi stiropor za kuću, kod nas će da kupi i sav materijal. Stiropor je udarni proizvod jer za sobom vuče ceo asortiman“, priča direktor preduzeća. Čar proizvodi građevinski i ambalažni stiropor.
„Od sirovina sve što možemo kupujemo domaće, jer nam je i lakše i jeftinije, a i iz patriotskih razloga. Ali, vezivna sredstva i sirovinu za stiropor koristimo iz uvoza jer nemamo proizvođača u zemlji. Nažalost, sve su mašine uvozne. Na početku proizvodnje sa rizikovao i kupio iz Italije polovnu opremu za proizvodnju boja i lakova. Zatim sam to ovde reparirao na više nego zadovoljavajući način i taj rizik se isplatio. Kasnije sam za proizvodnju stiropora na sličan način nabavio reparirane polovne mašine iz Nemačke“, navodi Kostadinović.
Čar je počeo proizvodnju pre dvanaest godina u Kostadinovićevoj kući u Šumaricama. Objekat u severnoj industrijskoj zoni Kragujevca, na starom putu ka Batočini, u kome se sada nalaze poslovna zgrada i fabrika, kupljen je 1999. a preduzeće se tu preselilo tek 2001. godine. Toliko je trajalo raščišćavanje i sređivanje godinama napuštenog i zapuštenog objekta u kojem je nekad bila fabrika za preradu mesa. Pri kupovini na placu je bio objekat površine od oko 1000 kvadrata, a sada Čar ima ukupno blizu 5000 kvadratnih metara proizvodnih pogona i poslovnih prostorija. Fabrika se i dalje dograđuje, a u Šumaricama je ostao magacinski prostor.
Čar svoje proizvode prodaje u preko 100 prodavnica širom Srbije, a u Kragujevcu ima i sopstvene prodajne objekte. Centralna prodavnica (oko 500 kvadrata), otvorena u centru Kragujevca ove godine, prvi je prodajni objekat u vlasništvu preduzeća jer su prethodne prodajne prostorije uzimane u najam. Osim u Srbiji, proizvodi Čara se prodaju u Bosni i Crnoj gori.
„Prvo smo radili samo jedan radnik i ja. Na početku sam sve radio sam, i u prodavnici, ali i posle kada sam pravio boje za automobile na mikseru. Kako je rasla potražnja, bilo je više posla i svake godine sam primao nove radnike, pa smo 2001, kada smo se preselili u ovaj objekat, imali preko trideset zaposlenih. Sada imamo 66 stalno zaposlenih od čega je 10 odsto sa fakultetom“, priča vlasnik Čara i napominje da su ljudi uglavnom zadovoljni i da ima radnika koji su u preduzeću i do 15 godina. Naravno, neki dobijaju i ponude za posao sa većom platom. „Ako neki inženjer traži veću platu, razmisliš da li možeš da mu daš toliku platu da ne ode. Lako može da se nađe nov radnik, ali treba prvo da nauči posao, a za to treba vreme… To je ponuda i potražnja, nekad ne možeš da zadržiš ljude“, kaže Kostadinović.
U Čaru planiraju da dalje rade na razvijanju proizvodnje stiropora i toplotne i zvučne izolacije uopšte. Za takav razvoj potrebna im je dodatna oprema i povećanje lanca prodavnica koje snabdevaju kako bi došli i do većeg broja kupaca. O tom razvoju direktor Čara kaže: „Mi nikada nismo uzimali kredite jer su bili veoma nepovoljni. Zato sada planiramo da uzmemo kredit Fonda za razvoj. Uzećemo kredit za poboljšanje proizvodnje, za nabavku repromaterijala i sirovina i za izgradnju još jednog objekta za fabriku.“ Krediti preko ovog fonda dobijaju se pod veoma povoljnim uslovima, sa rokom otplate od tri do pet godina sa jednom godinom grejs perioda a kamata iznosi samo jedan odsto godišnje. Uslov je da se preduzeće bavi proizvodnjom i da investira u proizvodnju, da zaposli određen broj novih radnika, da ima pozitivno poslovanje i biznis plan. Kostadinović tvrdi da ne treba mistifikovati pravljenje biznis plana za potrebe dobijanja kredita i da to svaki komercijalista zna sam da uradi. Važno je da se zna šta se radi, šta je za to potrebno i kako će se od uloženih sredstava zarađivati i vraćati kredit.
Da bi što bolje upotpunio asortiman proizvoda, Kostadinović je 2004. godine kupio 57 odsto akcija preduzeća Azma koje se bavi proizvodnjom zvučne, termo i hidro izolacije. Od početka proizvodnje (1978) ova fabrika je bila prevashodno okrenuta ka auto-industriji, ali pošto fabrika automobila u Kragujevcu loše radi, Kostadinović se trudi da je sve više preusmeri ka proizvodnji za građevinarstvo.
Svoje proizvode Čar izlaže na sajmovima građevinarstva u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu… „Naše iskustvo je da su sajmovi veoma korisni, oni jesu skupi ali, ipak, svi plaćaju pa plaćamo i mi. Kao najbolji se, naravno, pokazao Beogradski sajam jer tu dođe velik broj izlagača i kupaca, stranih i domaćih, i tu ostvarimo brojne kontakte“, kaže Kostadinović.
O regionalnoj Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća Kostadinović kaže da su se iz Agencije raspitivali o tome kako Čaru ide posao i da su nudili pomoć u okviru svojih mogućnosti: „Nisam još ništa koristio, ali oni hoće da pomognu. Nudili su kontakte sa stranim firmama, informacije o raznim uslovima za kredite… To je ono što oni mogu.“
Za sada ne postoji poslovno udruženje proizvođača boja i lakova. Branko Kostadinović veruje da bi takvo povezivanje bilo korisno, ali poslovno udruženje još nije osnovano iako se skoro svi proizvođači boja i lakova međusobno poznaju i međusobno razmenjuju iskustva. S druge strane, u toku su pokušaji osnivanja udruženja proizvođača stiropora, ali usaglašavanje ide teško i sporo.
Kao jedan od velikih problema, u Čaru vide crno tržište. „Država mora da raščisti sa buvljim pijacama“, ističe Kostadinović, da bi sprečila nelojalnu konkurenciju onima koji se ozbiljno bave svojim poslom.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
