"Moraš na neki način tržište da poznaješ. Ja sam ispitivao tržište preko svoje prodavnice. A trudio sam se, kad pustim jedan proizvod na tržište, da on bude što kvalitetniji i da što duže ostane na tržištu. Čar je već stekao neko svoje ime. Ljudi su imali poverenja u nove proizvode jer su ga stekli sa prethodnima proizvodima", objašnjava direktor Kostadinović
Proizvodno-trgovinsko preduzeće Čar d.o.o. osnovao je 1991. godine inženjer tehnologije Branko Kostadinović. „Počeli smo sa trgovinom bojama, lakovima i elektro i vodo materijalima. Pre toga sam radio u Zastavi, bio sam načelnik lakirnice pa sam se pomalo razumeo u boje i lakove. Ali iako su tada, u vreme vlade Ante Markovića, opšti uslovi i plate bili dosta dobri, osećalo se u vazduhu da je sistem Zastave postajao sve inertniji i da nema perspektivu, pa sam odlučio da pređem u privatnike. Kao i većina onih koji su tada započinjali privatni posao, krenuo sam sa trgovinom da bih došao do kapitala za pokretanje proizvodnje. To je u ono vreme bio neki normalan put privatnika koji nisu uzimali kredite“, kaže vlasnik Čara. Nakon tri godine, 1994, po zaustavljanju hiperinflacije, preduzeće je počelo sa proizvodnjom boja a vremenom se proizvodni program širio. Danas Čarova fabrika proizvodi i prodaje kompletan program materijala (ukupno 79 proizvoda) za izvođenje građevinskih radova na eksterijerima i enterijerima: boje, lakove, premaze, emajle, maltere, fasade, lepkove, stiropor…
„Moraš da poznaješ tržište. Svako ima neku svoju metodu za ispitivanje tržišta. Ja sam imao jedan sistem – pošto sam imao svoju prodaju (veleprodaju i maloprodaju) gledao sam šta se prodaje, šta je to što tržište traži, i počeo sam da proizvodim baš te vrste materijala. Ispitivao sam tržište preko svoje prodavnice i povezivao srodne proizvode jedne s drugima. A trudio sam se, kad pustim jedan proizvod na tržište, da on bude što kvalitetniji i da što duže ostane na tržištu. Čar je već stekao neko svoje ime. Ljudi su imali poverenja u nove proizvode jer su ga stekli sa prethodnima,“, objašnjava Kostadinović.
Proizvodnja stiropora počela je 2004. godine u saradnji sa nemačkim BASF-om. Osim što Čar koristi njihove sirovine i tehnologiju, na proizvodima pored Čarovog stoji i BASF-ovo ime kao garancija kvaliteta. To je verovatno najvažniji proizvod Čara: „Onaj ko kod nas dođe da kupi stiropor za kuću, kod nas će da kupi i sav materijal. Stiropor je udarni proizvod jer za sobom vuče ceo asortiman“, priča direktor preduzeća. Čar proizvodi građevinski i ambalažni stiropor.
„Od sirovina sve što možemo kupujemo domaće, jer nam je i lakše i jeftinije, a i iz patriotskih razloga. Ali, vezivna sredstva i sirovinu za stiropor koristimo iz uvoza jer nemamo proizvođača u zemlji. Nažalost, sve su mašine uvozne. Na početku proizvodnje sa rizikovao i kupio iz Italije polovnu opremu za proizvodnju boja i lakova. Zatim sam to ovde reparirao na više nego zadovoljavajući način i taj rizik se isplatio. Kasnije sam za proizvodnju stiropora na sličan način nabavio reparirane polovne mašine iz Nemačke“, navodi Kostadinović.
Čar je počeo proizvodnju pre dvanaest godina u Kostadinovićevoj kući u Šumaricama. Objekat u severnoj industrijskoj zoni Kragujevca, na starom putu ka Batočini, u kome se sada nalaze poslovna zgrada i fabrika, kupljen je 1999. a preduzeće se tu preselilo tek 2001. godine. Toliko je trajalo raščišćavanje i sređivanje godinama napuštenog i zapuštenog objekta u kojem je nekad bila fabrika za preradu mesa. Pri kupovini na placu je bio objekat površine od oko 1000 kvadrata, a sada Čar ima ukupno blizu 5000 kvadratnih metara proizvodnih pogona i poslovnih prostorija. Fabrika se i dalje dograđuje, a u Šumaricama je ostao magacinski prostor.
Čar svoje proizvode prodaje u preko 100 prodavnica širom Srbije, a u Kragujevcu ima i sopstvene prodajne objekte. Centralna prodavnica (oko 500 kvadrata), otvorena u centru Kragujevca ove godine, prvi je prodajni objekat u vlasništvu preduzeća jer su prethodne prodajne prostorije uzimane u najam. Osim u Srbiji, proizvodi Čara se prodaju u Bosni i Crnoj gori.
„Prvo smo radili samo jedan radnik i ja. Na početku sam sve radio sam, i u prodavnici, ali i posle kada sam pravio boje za automobile na mikseru. Kako je rasla potražnja, bilo je više posla i svake godine sam primao nove radnike, pa smo 2001, kada smo se preselili u ovaj objekat, imali preko trideset zaposlenih. Sada imamo 66 stalno zaposlenih od čega je 10 odsto sa fakultetom“, priča vlasnik Čara i napominje da su ljudi uglavnom zadovoljni i da ima radnika koji su u preduzeću i do 15 godina. Naravno, neki dobijaju i ponude za posao sa većom platom. „Ako neki inženjer traži veću platu, razmisliš da li možeš da mu daš toliku platu da ne ode. Lako može da se nađe nov radnik, ali treba prvo da nauči posao, a za to treba vreme… To je ponuda i potražnja, nekad ne možeš da zadržiš ljude“, kaže Kostadinović.
U Čaru planiraju da dalje rade na razvijanju proizvodnje stiropora i toplotne i zvučne izolacije uopšte. Za takav razvoj potrebna im je dodatna oprema i povećanje lanca prodavnica koje snabdevaju kako bi došli i do većeg broja kupaca. O tom razvoju direktor Čara kaže: „Mi nikada nismo uzimali kredite jer su bili veoma nepovoljni. Zato sada planiramo da uzmemo kredit Fonda za razvoj. Uzećemo kredit za poboljšanje proizvodnje, za nabavku repromaterijala i sirovina i za izgradnju još jednog objekta za fabriku.“ Krediti preko ovog fonda dobijaju se pod veoma povoljnim uslovima, sa rokom otplate od tri do pet godina sa jednom godinom grejs perioda a kamata iznosi samo jedan odsto godišnje. Uslov je da se preduzeće bavi proizvodnjom i da investira u proizvodnju, da zaposli određen broj novih radnika, da ima pozitivno poslovanje i biznis plan. Kostadinović tvrdi da ne treba mistifikovati pravljenje biznis plana za potrebe dobijanja kredita i da to svaki komercijalista zna sam da uradi. Važno je da se zna šta se radi, šta je za to potrebno i kako će se od uloženih sredstava zarađivati i vraćati kredit.
Da bi što bolje upotpunio asortiman proizvoda, Kostadinović je 2004. godine kupio 57 odsto akcija preduzeća Azma koje se bavi proizvodnjom zvučne, termo i hidro izolacije. Od početka proizvodnje (1978) ova fabrika je bila prevashodno okrenuta ka auto-industriji, ali pošto fabrika automobila u Kragujevcu loše radi, Kostadinović se trudi da je sve više preusmeri ka proizvodnji za građevinarstvo.
Svoje proizvode Čar izlaže na sajmovima građevinarstva u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu… „Naše iskustvo je da su sajmovi veoma korisni, oni jesu skupi ali, ipak, svi plaćaju pa plaćamo i mi. Kao najbolji se, naravno, pokazao Beogradski sajam jer tu dođe velik broj izlagača i kupaca, stranih i domaćih, i tu ostvarimo brojne kontakte“, kaže Kostadinović.
O regionalnoj Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća Kostadinović kaže da su se iz Agencije raspitivali o tome kako Čaru ide posao i da su nudili pomoć u okviru svojih mogućnosti: „Nisam još ništa koristio, ali oni hoće da pomognu. Nudili su kontakte sa stranim firmama, informacije o raznim uslovima za kredite… To je ono što oni mogu.“
Za sada ne postoji poslovno udruženje proizvođača boja i lakova. Branko Kostadinović veruje da bi takvo povezivanje bilo korisno, ali poslovno udruženje još nije osnovano iako se skoro svi proizvođači boja i lakova međusobno poznaju i međusobno razmenjuju iskustva. S druge strane, u toku su pokušaji osnivanja udruženja proizvođača stiropora, ali usaglašavanje ide teško i sporo.
Kao jedan od velikih problema, u Čaru vide crno tržište. „Država mora da raščisti sa buvljim pijacama“, ističe Kostadinović, da bi sprečila nelojalnu konkurenciju onima koji se ozbiljno bave svojim poslom.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
