"Moraš na neki način tržište da poznaješ. Ja sam ispitivao tržište preko svoje prodavnice. A trudio sam se, kad pustim jedan proizvod na tržište, da on bude što kvalitetniji i da što duže ostane na tržištu. Čar je već stekao neko svoje ime. Ljudi su imali poverenja u nove proizvode jer su ga stekli sa prethodnima proizvodima", objašnjava direktor Kostadinović
VLASNIK I DIREKTOR: Branko Kostadinović
Proizvodno-trgovinsko preduzeće Čar d.o.o. osnovao je 1991. godine inženjer tehnologije Branko Kostadinović. „Počeli smo sa trgovinom bojama, lakovima i elektro i vodo materijalima. Pre toga sam radio u Zastavi, bio sam načelnik lakirnice pa sam se pomalo razumeo u boje i lakove. Ali iako su tada, u vreme vlade Ante Markovića, opšti uslovi i plate bili dosta dobri, osećalo se u vazduhu da je sistem Zastave postajao sve inertniji i da nema perspektivu, pa sam odlučio da pređem u privatnike. Kao i većina onih koji su tada započinjali privatni posao, krenuo sam sa trgovinom da bih došao do kapitala za pokretanje proizvodnje. To je u ono vreme bio neki normalan put privatnika koji nisu uzimali kredite“, kaže vlasnik Čara. Nakon tri godine, 1994, po zaustavljanju hiperinflacije, preduzeće je počelo sa proizvodnjom boja a vremenom se proizvodni program širio. Danas Čarova fabrika proizvodi i prodaje kompletan program materijala (ukupno 79 proizvoda) za izvođenje građevinskih radova na eksterijerima i enterijerima: boje, lakove, premaze, emajle, maltere, fasade, lepkove, stiropor…
„Moraš da poznaješ tržište. Svako ima neku svoju metodu za ispitivanje tržišta. Ja sam imao jedan sistem – pošto sam imao svoju prodaju (veleprodaju i maloprodaju) gledao sam šta se prodaje, šta je to što tržište traži, i počeo sam da proizvodim baš te vrste materijala. Ispitivao sam tržište preko svoje prodavnice i povezivao srodne proizvode jedne s drugima. A trudio sam se, kad pustim jedan proizvod na tržište, da on bude što kvalitetniji i da što duže ostane na tržištu. Čar je već stekao neko svoje ime. Ljudi su imali poverenja u nove proizvode jer su ga stekli sa prethodnima,“, objašnjava Kostadinović.
Proizvodnja stiropora počela je 2004. godine u saradnji sa nemačkim BASF-om. Osim što Čar koristi njihove sirovine i tehnologiju, na proizvodima pored Čarovog stoji i BASF-ovo ime kao garancija kvaliteta. To je verovatno najvažniji proizvod Čara: „Onaj ko kod nas dođe da kupi stiropor za kuću, kod nas će da kupi i sav materijal. Stiropor je udarni proizvod jer za sobom vuče ceo asortiman“, priča direktor preduzeća. Čar proizvodi građevinski i ambalažni stiropor.
„Od sirovina sve što možemo kupujemo domaće, jer nam je i lakše i jeftinije, a i iz patriotskih razloga. Ali, vezivna sredstva i sirovinu za stiropor koristimo iz uvoza jer nemamo proizvođača u zemlji. Nažalost, sve su mašine uvozne. Na početku proizvodnje sa rizikovao i kupio iz Italije polovnu opremu za proizvodnju boja i lakova. Zatim sam to ovde reparirao na više nego zadovoljavajući način i taj rizik se isplatio. Kasnije sam za proizvodnju stiropora na sličan način nabavio reparirane polovne mašine iz Nemačke“, navodi Kostadinović.
CENTRALNA PRODAVNICA U KRAGUJEVCU: Robna kuća Čar
Čar je počeo proizvodnju pre dvanaest godina u Kostadinovićevoj kući u Šumaricama. Objekat u severnoj industrijskoj zoni Kragujevca, na starom putu ka Batočini, u kome se sada nalaze poslovna zgrada i fabrika, kupljen je 1999. a preduzeće se tu preselilo tek 2001. godine. Toliko je trajalo raščišćavanje i sređivanje godinama napuštenog i zapuštenog objekta u kojem je nekad bila fabrika za preradu mesa. Pri kupovini na placu je bio objekat površine od oko 1000 kvadrata, a sada Čar ima ukupno blizu 5000 kvadratnih metara proizvodnih pogona i poslovnih prostorija. Fabrika se i dalje dograđuje, a u Šumaricama je ostao magacinski prostor.
Čar svoje proizvode prodaje u preko 100 prodavnica širom Srbije, a u Kragujevcu ima i sopstvene prodajne objekte. Centralna prodavnica (oko 500 kvadrata), otvorena u centru Kragujevca ove godine, prvi je prodajni objekat u vlasništvu preduzeća jer su prethodne prodajne prostorije uzimane u najam. Osim u Srbiji, proizvodi Čara se prodaju u Bosni i Crnoj gori.
„Prvo smo radili samo jedan radnik i ja. Na početku sam sve radio sam, i u prodavnici, ali i posle kada sam pravio boje za automobile na mikseru. Kako je rasla potražnja, bilo je više posla i svake godine sam primao nove radnike, pa smo 2001, kada smo se preselili u ovaj objekat, imali preko trideset zaposlenih. Sada imamo 66 stalno zaposlenih od čega je 10 odsto sa fakultetom“, priča vlasnik Čara i napominje da su ljudi uglavnom zadovoljni i da ima radnika koji su u preduzeću i do 15 godina. Naravno, neki dobijaju i ponude za posao sa većom platom. „Ako neki inženjer traži veću platu, razmisliš da li možeš da mu daš toliku platu da ne ode. Lako može da se nađe nov radnik, ali treba prvo da nauči posao, a za to treba vreme… To je ponuda i potražnja, nekad ne možeš da zadržiš ljude“, kaže Kostadinović.
U Čaru planiraju da dalje rade na razvijanju proizvodnje stiropora i toplotne i zvučne izolacije uopšte. Za takav razvoj potrebna im je dodatna oprema i povećanje lanca prodavnica koje snabdevaju kako bi došli i do većeg broja kupaca. O tom razvoju direktor Čara kaže: „Mi nikada nismo uzimali kredite jer su bili veoma nepovoljni. Zato sada planiramo da uzmemo kredit Fonda za razvoj. Uzećemo kredit za poboljšanje proizvodnje, za nabavku repromaterijala i sirovina i za izgradnju još jednog objekta za fabriku.“ Krediti preko ovog fonda dobijaju se pod veoma povoljnim uslovima, sa rokom otplate od tri do pet godina sa jednom godinom grejs perioda a kamata iznosi samo jedan odsto godišnje. Uslov je da se preduzeće bavi proizvodnjom i da investira u proizvodnju, da zaposli određen broj novih radnika, da ima pozitivno poslovanje i biznis plan. Kostadinović tvrdi da ne treba mistifikovati pravljenje biznis plana za potrebe dobijanja kredita i da to svaki komercijalista zna sam da uradi. Važno je da se zna šta se radi, šta je za to potrebno i kako će se od uloženih sredstava zarađivati i vraćati kredit.
NAJVAŽNIJI PROIZVOD ČARA: Čarstir stiropor
Da bi što bolje upotpunio asortiman proizvoda, Kostadinović je 2004. godine kupio 57 odsto akcija preduzeća Azma koje se bavi proizvodnjom zvučne, termo i hidro izolacije. Od početka proizvodnje (1978) ova fabrika je bila prevashodno okrenuta ka auto-industriji, ali pošto fabrika automobila u Kragujevcu loše radi, Kostadinović se trudi da je sve više preusmeri ka proizvodnji za građevinarstvo.
Svoje proizvode Čar izlaže na sajmovima građevinarstva u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu… „Naše iskustvo je da su sajmovi veoma korisni, oni jesu skupi ali, ipak, svi plaćaju pa plaćamo i mi. Kao najbolji se, naravno, pokazao Beogradski sajam jer tu dođe velik broj izlagača i kupaca, stranih i domaćih, i tu ostvarimo brojne kontakte“, kaže Kostadinović.
O regionalnoj Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća Kostadinović kaže da su se iz Agencije raspitivali o tome kako Čaru ide posao i da su nudili pomoć u okviru svojih mogućnosti: „Nisam još ništa koristio, ali oni hoće da pomognu. Nudili su kontakte sa stranim firmama, informacije o raznim uslovima za kredite… To je ono što oni mogu.“
Za sada ne postoji poslovno udruženje proizvođača boja i lakova. Branko Kostadinović veruje da bi takvo povezivanje bilo korisno, ali poslovno udruženje još nije osnovano iako se skoro svi proizvođači boja i lakova međusobno poznaju i međusobno razmenjuju iskustva. S druge strane, u toku su pokušaji osnivanja udruženja proizvođača stiropora, ali usaglašavanje ide teško i sporo.
Kao jedan od velikih problema, u Čaru vide crno tržište. „Država mora da raščisti sa buvljim pijacama“, ističe Kostadinović, da bi sprečila nelojalnu konkurenciju onima koji se ozbiljno bave svojim poslom.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti su pobedili u 22 grada, a SNS u svega dva. Bivša vladajuća partija zadržala je pak ogromnu većinu na Kosovu i u zatvorima. Štaviše, u zatvorima (gde su osvojili 66 odsto) broj glasova im je porastao u odnosu na 2023. godinu. Pojedini cene da do sledećih izbora taj procenat može skočiti i do 90 odsto. Zatim, u Novom Pazaru, SL je osvojio 38,7 odsto glasova, čime je ostvario bolji rezultat od stranke Rasima Ljajića za 18 odsto, a od Aleksandra Vučića za 20 odsto, što je značajan pokazatelj toga da je, između mnogih drugih, prevazišla i etničke i lokalne podele, koje su mnogi političari namerno gajili
Istraživanja pokazuju da je prava noćna mora promeniti sistem vlasti koji se zasniva na kontroli celog društva, od pravosuđa, preko regulatornih tela i državnih preduzeća, sve do mreža subjekata koji upravljaju javnom imovinom, a nalaze se izvan neposredne kontrole vlade. Ne zaboravimo da je vučićizam prodro do kontrole javnih toaleta
Intervju: Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice
“Instrukcije komandanata bile su da se spreme za odbranu institucija po svaku cenu”, kaže za “Vreme” Spasoje Vulević, koji navodi da je u izbornoj noći bilo angažovano oko 4000 policajaca. Govori o tome kako je izbegnut sukob sa građanima, šta je preko policijske radio-veze čuo 15. marta i zašto je odbio da SAJ izvede na blokade. Upozorava da se ne sme ponoviti greška posle 5. oktobra i da bez ozbiljne lustracije nema reforme policije
Dok izborni pobednici ne preuzmu dizgine, odlazeći režim drži razne poluge moći i ima vremena da još krade i zametne tragove. Naprednjaci u deluziji čak tvrde da će biti obična opozicija. Ali, ništa od toga neće im proći glatko
Po Vučićevom dolasku na vlast otprilike pola Demokratske stranke prešlo je na mračnu stranu i mora im se priznati da su se, kao pravi konvertiti spremni da iskažu tvrdu lojalnost, naročito istakli. Evo Gorana Vesića, na primer. Ili onog ambasadora u Americi Dragana Šutanovca. O Nebojši doktoru Krstiću da i ne govorimo. Sada se, kao što vidimo, prvi preporučio – ni manje ni više – Milorad Dodik lično
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
