Uhapšeni načelnik Odeljenja za javni red i mir beogradskog SUP-a Petar Peslać je prema nezvaničnim podacima od vlasnika kupleraja, odnosno agencije za poslovnu pratnju Vila dobijao nedeljno 500 maraka da policija ne bi organizovala racije i hapsila njene prostitutke. Trajalo je to godinu dana, a da tobože niko iz policije nije znao da se Peslać ugradio u prihode kupleraja, koji se inače nalazio gotovo tik uz zgradu policije u ulici Majke Jevrosime
Ako je suditi po opšteprihvaćenom i u praksi dokazanom pravilu: što je veća beda, usluge prostitutki bivaju jeftinije, mi se nalazimo negde odmah posle visokorazvijenih i bogatih zemalja. Naravno, cene variraju zavisno i od kvaliteta „živog mesa“, ali sve u svemu, uvidom u svakodnevne oglase klasična varijanta usluge vrti se oko 50 eura, odnosno 100 maraka, koliko je koštala i do pre godinu-dve. Tržište se stabilizovalo, ponuda je veća od potražnje, ali cene ne padaju. Asortiman se obogatio najnovijim svetskim trendovima da bi nam i amsterdamska ulica Crvenih fenjera pozavidela. Dovoljno je pogledati obično po nekoliko strana „Novosti oglasa“.
Međutim, u poslednjih petnaestak dana došlo je do naglog poremećaja na tržištu: ponude gotovo više da i nema, što vispreniji Beograđani objašnjavaju nedavnim hapšenjem majora policije Petra Peslaća, dojučerašnjeg načelnika Odeljenja za javni red i mir beogradskog SUP-a, okrivljenog da je primao mito od makroa. Kada je reč o terminologiji, valja podsetiti da naš čuveni seksolog prof. dr Aleksandar Kostić još 1925. godine, kao urednik knjige Prostitucija dr Ivana Bloha, nije koristio reči makro ili podvodač, bordel, javna kuća, agencija za pratnju, već kupleraj, kupler-majstor (ako je muško), kuplerka, kurva… No, svejedno, Peslać je prema nezvaničnim podacima od vlasnika kupleraja, odnosno agencije za poslovnu pratnju Vila dobijao nedeljno 500 maraka da policija ne bi organizovala racije i hapsila njene prostitutke. Trajalo je to godinu dana, a da tobože niko iz policije nije znao da se Peslać ugradio u prihode kupleraja, koji se inače nalazio gotovo tik uz zgradu policije u ulici Majke Jevrosime. Sve to ne treba nimalo da čudi budući da otkada je sveta i veka postoje poslovne veze između podvodača i policajaca. Jednostavno, bar kod nas, problem prostitucije ne bi ni postojao kad bi policija obavljala svoj posao kako valja. Postoje stotine javno objavljenih ponuda, brojevi telefona, a samim tim i adrese. Međutim, kako reče ministar republičkog MUP-a Dušan Mihajlović, jedno je znati, a drugo pribaviti dokaze. Prema pisanju dnevnih novina, SUP Beograd je u cilju borbe protiv kriminalaca u svojim redovima već smenio s položaja pojedince koji su u neke kupleraje svraćali radi „biznisa“, a u druge samo zbog racija. E, ovi prvi bi mogli da budu pouzdani svedoci na suđenjima podvodačima. Član 25l stav 1 Krivičnog zakona Jugoslavije propisuje: „Ko vrbuje, navodi, podstiče ili namamljuje žensko lice na prostituciju ili na bilo koji način učestvuje u predaji ženskog lica drugome radi vršenja prostitucije, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 5 godina“. Ako je reč o maloletnicima, zaprećena je kazna od jedne do deset godina.
UHAPŠEN: Petar Peslać
Prostitutke koje samostalno obavljaju nazoviposao pod udarom su Zakona o prekršajima. Kazne se kreću od jednog meseca do nekoliko meseci zatvora u Padinskoj Skeli. Naravno, posle izdržanih kazni po pravilu se opet vraćaju na ulice i prometne puteve.
Zanimljivo je da niko ne pominje recepcionere hotela, koje bi pomenuta odredba zakona („ili na bilo koji način učestvuju u predaji ženskog lica drugome“) morala i te kako da zabrine budući da u većini hotela gost može da naruči posetu prostitutki. Posebno se u takvim situacijama izlazi u susret strancu koga recepcioner nepogrešivo proceni kao „punišu“, to jest, nekog ko je pun para. Tako je nedavno u našem ekskluzivnom hotelu poslovni čovek s Bliskog istoka naručio šest prostitutki koje mu je recepcioner obezbedio. Sve su obnažene prodefilovale ispred biznismena u njegovom apartmanu. Izabrao je četiri i potpisniku ovog teksta je s oduševljenjem pričao o njihovoj lepoti i mladosti. Posebno je naglasio za njega privhatljivu cenu. Obećao je da će opet doći i svojim poslovnim prijateljima preporučiti hotel. Uzgred, nikakav nameravani posao u Beogradu ovog puta nije obavio.
Kupleraj Vila ima zakupljene stanove u Vlajkovićevoj i Brankovoj ulici, što je inače bilo opštepoznato. Policija tvrdi da Peslać kao šef Odseka za suzbijanje prostitucije nikad nije naložio svojim potčinjenim da obave raciju u tim stanovima, i to od oktobra 2000. do novembra 2001. godine. Poštedeo je još nekoliko bordela od čijih je vlasnika takođe primao mito. Prema nekim izvorima, vlasnicima ostalih kupleraja dojadilo je da im policija odvodi „radnu snagu“ pred sudiju za prekršaje i u Padinsku Skelu, što je umnogome uticalo na pad njihovog „poslovanja“, te su se udružili i doakali Peslaću prijavljujući ga javno za primanje mita. Računa se da je Peslać samo od vlasnika Vile primio 14.000 maraka. Policajci OUP Savski venac Miloš Tanasković (34) i Srđan Brajović (25) radili su na znatno nižem nivou i za manje pare: osumnjičeni su i privedeni zbog prevoza prostitutki iz kupleraja Madona do klijentele i zato bili plaćani od 20 do 50 maraka. Postoji sumnja da su mnogi policajci koji su radili na suzbijanju prostitucije povezani s vlasnicima bordela u kojima su „robu“ besplatno degustirali. Policija, inače, obećava da će ove godine očistiti svoje redove od onih koji primaju mito, bilo u novcu ili korišćenju usluga. ‘Ajd’ i to čudo da vidimo.
Klempave uši
Prof. dr Alfred Blaška grmeo je s govornice Berlinskog medicinskog društva još 1892. godine:
Ukidajte kupleraje!
Ukidajte reglementaciju! (Socijalni pokret koji zahteva da se prostitucija prizna kao slobodna profesija, ali s tim da se obavlja pod strogim nadzorom sanitetskih i državnih institucija; prim. aut.)
Naravno, profesorovo insistiranje ostalo je bez efekta. Nekako istovremeno čuveni Cezar Lombrozo, italijanski psihijatar i stručnjak za kriminologiju, objavio je antropološku teoriju Donadelinguenteeprostituta o „rođenoj prostitutki“, što danas zvuči veoma zanimljivo. Jer, Lombrozo piše: „Prostitucija je samo jedan osobiti slučaj rane naklonosti svakom zlu, zadovoljstvu koje postoji od detinjstva kod čoveka da čini ono što je zabranjeno, što karakteriše moralne idiote… Sa etičkim efektom prostitutki spojeni su: oblapornost, strast za gizdanjem, pijanstvo, sujeta, zaziranje od rada, lažljivost i naklonost zločinu. Toj moralnoj dekadenciji odgovaraju znaci telesne dekadencije: nepravilni zubi, predvojena nepca, nenormalna kosa, klempave uši, asimetrija lica…“
Lombrozov kolega dr Lipert zapazio je i u naučnom delu ProstitucijauHamburgu objavio: „Usled dugogodišnje svakodnevne profesionalne vežbe, oči u prostitutke kao da stalno bodu, kao da se kotrljaju, ispupčene su jače usled stalnog grčevitog naprezanja očnih mišića, pošto se oči poglavito upotrebljavaju za vrebanje i primamljivanje mušterija. Alat za žvakanje ili, da upotrebim prirodno-istorijski izraz, alat za ždranje kod mnogih je jače razvijen…“
Sve u svemu, nijedna lepa reč nije bila izgovorena o najstarijem zanatu na svetu.
Uhapsio vidovitu Zorku
Za majora Petra Peslaća javnost je prvi put saznala pre godinu dana kada se pojavio na TV ekranima i novinama jer je kao načelnik Odeljenja za javni red i mir SUP-a u Beogradu vodio akciju hapšenja Zorke Pucar (50), poznatije kao vidovita Zorka, čuvene prevarantkinje i „isceliteljke“. Peslaćeva porodica je došla u Beograd iz okoline Knina i naselila se u Zemunu, odnosno na Vojnom putu. Završio je Policijsku školu u Zemunu i imao ambicija da se zaposli u državnoj bezbednosti, što mu i pored svih veza nije uspelo, budući da navodno nije bio član Saveza komunista. Međutim, zahvaljujući poznanstvima, bio je primljen u gradski SUP. „Da je bio komunista, ne bi se ni petljao s kurvama“, tvrde neki penzionisani policajci, iz čijih reči proističe zaključak da su partijci bili gadljivi. Peslać je, inače, bio privržen Bošku Buhi i važio je za njegovog čoveka. Peslaćev advokat kaže da je hapšenje njegovog branjenika „u stvari razračunavanje s ljudima koji su bili bliski generalu Bošku Buhi koji je ubijen“, dok policija tvrdi da poseduje dokaze o Peslaćevoj korumpiranosti. Treba za svaki slučaj sačekati odluku tužilaštva jer nikada se ne zna hoće li neko intervenisati.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
