Uhapšeni načelnik Odeljenja za javni red i mir beogradskog SUP-a Petar Peslać je prema nezvaničnim podacima od vlasnika kupleraja, odnosno agencije za poslovnu pratnju Vila dobijao nedeljno 500 maraka da policija ne bi organizovala racije i hapsila njene prostitutke. Trajalo je to godinu dana, a da tobože niko iz policije nije znao da se Peslać ugradio u prihode kupleraja, koji se inače nalazio gotovo tik uz zgradu policije u ulici Majke Jevrosime
Ako je suditi po opšteprihvaćenom i u praksi dokazanom pravilu: što je veća beda, usluge prostitutki bivaju jeftinije, mi se nalazimo negde odmah posle visokorazvijenih i bogatih zemalja. Naravno, cene variraju zavisno i od kvaliteta „živog mesa“, ali sve u svemu, uvidom u svakodnevne oglase klasična varijanta usluge vrti se oko 50 eura, odnosno 100 maraka, koliko je koštala i do pre godinu-dve. Tržište se stabilizovalo, ponuda je veća od potražnje, ali cene ne padaju. Asortiman se obogatio najnovijim svetskim trendovima da bi nam i amsterdamska ulica Crvenih fenjera pozavidela. Dovoljno je pogledati obično po nekoliko strana „Novosti oglasa“.
Međutim, u poslednjih petnaestak dana došlo je do naglog poremećaja na tržištu: ponude gotovo više da i nema, što vispreniji Beograđani objašnjavaju nedavnim hapšenjem majora policije Petra Peslaća, dojučerašnjeg načelnika Odeljenja za javni red i mir beogradskog SUP-a, okrivljenog da je primao mito od makroa. Kada je reč o terminologiji, valja podsetiti da naš čuveni seksolog prof. dr Aleksandar Kostić još 1925. godine, kao urednik knjige Prostitucija dr Ivana Bloha, nije koristio reči makro ili podvodač, bordel, javna kuća, agencija za pratnju, već kupleraj, kupler-majstor (ako je muško), kuplerka, kurva… No, svejedno, Peslać je prema nezvaničnim podacima od vlasnika kupleraja, odnosno agencije za poslovnu pratnju Vila dobijao nedeljno 500 maraka da policija ne bi organizovala racije i hapsila njene prostitutke. Trajalo je to godinu dana, a da tobože niko iz policije nije znao da se Peslać ugradio u prihode kupleraja, koji se inače nalazio gotovo tik uz zgradu policije u ulici Majke Jevrosime. Sve to ne treba nimalo da čudi budući da otkada je sveta i veka postoje poslovne veze između podvodača i policajaca. Jednostavno, bar kod nas, problem prostitucije ne bi ni postojao kad bi policija obavljala svoj posao kako valja. Postoje stotine javno objavljenih ponuda, brojevi telefona, a samim tim i adrese. Međutim, kako reče ministar republičkog MUP-a Dušan Mihajlović, jedno je znati, a drugo pribaviti dokaze. Prema pisanju dnevnih novina, SUP Beograd je u cilju borbe protiv kriminalaca u svojim redovima već smenio s položaja pojedince koji su u neke kupleraje svraćali radi „biznisa“, a u druge samo zbog racija. E, ovi prvi bi mogli da budu pouzdani svedoci na suđenjima podvodačima. Član 25l stav 1 Krivičnog zakona Jugoslavije propisuje: „Ko vrbuje, navodi, podstiče ili namamljuje žensko lice na prostituciju ili na bilo koji način učestvuje u predaji ženskog lica drugome radi vršenja prostitucije, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 5 godina“. Ako je reč o maloletnicima, zaprećena je kazna od jedne do deset godina.
Prostitutke koje samostalno obavljaju nazoviposao pod udarom su Zakona o prekršajima. Kazne se kreću od jednog meseca do nekoliko meseci zatvora u Padinskoj Skeli. Naravno, posle izdržanih kazni po pravilu se opet vraćaju na ulice i prometne puteve.
Zanimljivo je da niko ne pominje recepcionere hotela, koje bi pomenuta odredba zakona („ili na bilo koji način učestvuju u predaji ženskog lica drugome“) morala i te kako da zabrine budući da u većini hotela gost može da naruči posetu prostitutki. Posebno se u takvim situacijama izlazi u susret strancu koga recepcioner nepogrešivo proceni kao „punišu“, to jest, nekog ko je pun para. Tako je nedavno u našem ekskluzivnom hotelu poslovni čovek s Bliskog istoka naručio šest prostitutki koje mu je recepcioner obezbedio. Sve su obnažene prodefilovale ispred biznismena u njegovom apartmanu. Izabrao je četiri i potpisniku ovog teksta je s oduševljenjem pričao o njihovoj lepoti i mladosti. Posebno je naglasio za njega privhatljivu cenu. Obećao je da će opet doći i svojim poslovnim prijateljima preporučiti hotel. Uzgred, nikakav nameravani posao u Beogradu ovog puta nije obavio.
Kupleraj Vila ima zakupljene stanove u Vlajkovićevoj i Brankovoj ulici, što je inače bilo opštepoznato. Policija tvrdi da Peslać kao šef Odseka za suzbijanje prostitucije nikad nije naložio svojim potčinjenim da obave raciju u tim stanovima, i to od oktobra 2000. do novembra 2001. godine. Poštedeo je još nekoliko bordela od čijih je vlasnika takođe primao mito. Prema nekim izvorima, vlasnicima ostalih kupleraja dojadilo je da im policija odvodi „radnu snagu“ pred sudiju za prekršaje i u Padinsku Skelu, što je umnogome uticalo na pad njihovog „poslovanja“, te su se udružili i doakali Peslaću prijavljujući ga javno za primanje mita. Računa se da je Peslać samo od vlasnika Vile primio 14.000 maraka. Policajci OUP Savski venac Miloš Tanasković (34) i Srđan Brajović (25) radili su na znatno nižem nivou i za manje pare: osumnjičeni su i privedeni zbog prevoza prostitutki iz kupleraja Madona do klijentele i zato bili plaćani od 20 do 50 maraka. Postoji sumnja da su mnogi policajci koji su radili na suzbijanju prostitucije povezani s vlasnicima bordela u kojima su „robu“ besplatno degustirali. Policija, inače, obećava da će ove godine očistiti svoje redove od onih koji primaju mito, bilo u novcu ili korišćenju usluga. ‘Ajd’ i to čudo da vidimo.
Prof. dr Alfred Blaška grmeo je s govornice Berlinskog medicinskog društva još 1892. godine:
Ukidajte kupleraje!
Ukidajte reglementaciju! (Socijalni pokret koji zahteva da se prostitucija prizna kao slobodna profesija, ali s tim da se obavlja pod strogim nadzorom sanitetskih i državnih institucija; prim. aut.)
Naravno, profesorovo insistiranje ostalo je bez efekta. Nekako istovremeno čuveni Cezar Lombrozo, italijanski psihijatar i stručnjak za kriminologiju, objavio je antropološku teoriju Dona delinguente e prostituta o „rođenoj prostitutki“, što danas zvuči veoma zanimljivo. Jer, Lombrozo piše: „Prostitucija je samo jedan osobiti slučaj rane naklonosti svakom zlu, zadovoljstvu koje postoji od detinjstva kod čoveka da čini ono što je zabranjeno, što karakteriše moralne idiote… Sa etičkim efektom prostitutki spojeni su: oblapornost, strast za gizdanjem, pijanstvo, sujeta, zaziranje od rada, lažljivost i naklonost zločinu. Toj moralnoj dekadenciji odgovaraju znaci telesne dekadencije: nepravilni zubi, predvojena nepca, nenormalna kosa, klempave uši, asimetrija lica…“
Lombrozov kolega dr Lipert zapazio je i u naučnom delu Prostitucija u Hamburgu objavio: „Usled dugogodišnje svakodnevne profesionalne vežbe, oči u prostitutke kao da stalno bodu, kao da se kotrljaju, ispupčene su jače usled stalnog grčevitog naprezanja očnih mišića, pošto se oči poglavito upotrebljavaju za vrebanje i primamljivanje mušterija. Alat za žvakanje ili, da upotrebim prirodno-istorijski izraz, alat za ždranje kod mnogih je jače razvijen…“
Sve u svemu, nijedna lepa reč nije bila izgovorena o najstarijem zanatu na svetu.
Za majora Petra Peslaća javnost je prvi put saznala pre godinu dana kada se pojavio na TV ekranima i novinama jer je kao načelnik Odeljenja za javni red i mir SUP-a u Beogradu vodio akciju hapšenja Zorke Pucar (50), poznatije kao vidovita Zorka, čuvene prevarantkinje i „isceliteljke“. Peslaćeva porodica je došla u Beograd iz okoline Knina i naselila se u Zemunu, odnosno na Vojnom putu. Završio je Policijsku školu u Zemunu i imao ambicija da se zaposli u državnoj bezbednosti, što mu i pored svih veza nije uspelo, budući da navodno nije bio član Saveza komunista. Međutim, zahvaljujući poznanstvima, bio je primljen u gradski SUP. „Da je bio komunista, ne bi se ni petljao s kurvama“, tvrde neki penzionisani policajci, iz čijih reči proističe zaključak da su partijci bili gadljivi. Peslać je, inače, bio privržen Bošku Buhi i važio je za njegovog čoveka. Peslaćev advokat kaže da je hapšenje njegovog branjenika „u stvari razračunavanje s ljudima koji su bili bliski generalu Bošku Buhi koji je ubijen“, dok policija tvrdi da poseduje dokaze o Peslaćevoj korumpiranosti. Treba za svaki slučaj sačekati odluku tužilaštva jer nikada se ne zna hoće li neko intervenisati.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
