Šta Evropa nudi Srbiji i Crnoj Gori

Visoki predstavnik EU-a Havijer Solana odlučio je da ne gubi vreme čekajući isticanje sedmodnevnih „produžetaka“ koje je Vlada Crne Gore zatražila kako bi formulisala odgovor (pristanak?) na predlog EU-a za rasplitanje srpsko-crnogorskog čvora. Već u četvrtak popodne, kada bi ovaj broj „Vremena“ trebalo da bude u prodaji, ovlašćeni tumač evropskih stavova trebalo bi ponovo da stigne u Beograd, kako bi ovdašnjim pretendentima na što brži ulazak u EU svojeručno postavio još neke putokaze ka željenom cilju. I pre njegovog najnovijeg sletanja na beogradski aerodrom, međutim, prema izvorima bliskim pregovaračima, s velikom verovatnoćom se može govoriti ne samo o osnovnim obrisima mogućeg rešenja (moratorijum na referendum o crnogorskoj samostalnosti) već i o tajmingu očekivanih događaja: novi ustav trebalo bi da bude usvojen u junu, a potom bi, na jesen, trebalo da uslede i prevremeni savezni izbori.

Ukoliko se pokažu kao tačne sve one procene da će Crna Gora prihvatiti plan za očuvanje zajedničke države (potkrepljene Solaninom izjavom da je „Podgorica delimično prihvatila“ predlog i tvrdnjama crnogorskog predsednika Mila Đukanovića da nikad nije ni rekao da će referenduma o nezavisnosti sigurno biti), to ipak neće biti „četvrta Jugoslavija“. Pojedini lideri DOS-a već su, naime, najavili da bi nova-stara država mogla da se zove „Srbija i Crna Gora“, ali nisu izneli i neke druge detalje vezane za suštinu promene imena i prezimena bratske zajednice.

SUVERENOST: Prema Solaninom predlogu, ime buduće države trebalo bi da sadrži reč „unija“, jer bi se time napravila distanca u odnosu na postojeću federaciju, ali bez preciziranja da li će to biti federacija ili konfederacija, a u preambulu ustava bila bi uneta i formulacija o suverenosti država članica unije u momentu njenog formiranja. Beogradska strana takvu ideju nije odbacila – uz uslov (koji važi i kod odgovora na sve stavke predloga EU-a) da se Đukanović najpre nedvosmisleno izjasni da je spreman da se angažuje u pravcu redefinisanja odnosa u zajedničkoj državi, beogradski pregovarači u dosadašnjim razgovorima tvrdili su da se o imenu države i o dodatnoj odredbi o suverenitetu – „može razgovarati“. Uz načelnu otvorenost za razgovor o tom pitanju, predstavnici većeg dela aktuelne federacije ipak su tvrdili da pojam „federacija“ i sve što on podrazumeva predstavlja pogodniji okvir za potrebe zajednice Srbije i Crne Gore.

Jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica u ponedeljak je na konferenciji za novinare rekao i da bi se do definitivno rešenje trebalo naći: ukoliko dogovor bude postignut na sastanku „pet plus jedan“ (Koštunica, potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus, srpski premijer Zoran Đinđić, crnogorski predsednik Đukanović i premijer Filip Vujanović, plus Solana), prema objašnjenju Koštunice, neophodna bi bila i njegova verifikacija u „sva tri parlamenta“ (srpskom, crnogorskom i saveznom, koji zvanična Crna Gora i dalje ne priznaje). Solanin predlog, prema izvorima „Vremena“, predviđa da odluku o promeni Ustava usvoje oba republička parlamenta, dok federalni ne pominje. Ni predsednica crnogorske skupštine Vesna Perović, inače funkcioner Liberalnog saveza (LS) nije pominjala savezni parlament kada je, za podgorički dnevnik „Vijesti“ od utorka, rekla da se o konačnoj verziji uređenja odnosa Srbije i Crne Gore moraju odrediti crnogorski poslanici. Prema njenim rečima, Đukanović je obećao da „sam neće ništa učiniti i da će zatražiti zakazivanje sednice parlamenta“.

DVOJNA VALUTA I ODBRANA? Ono što dopola spremnog na kompromis Đukanovića najviše muči, prema izvorima „Vremena“, jeste moneta kojom će se ubuduće koristiti Crnogorci. Odlaskom Slobodana Miloševića, Crna Gora je izgubila ulogu na Balkanu koja joj je obezbeđivala razne povlastice (kao što je upotreba nemačke marke) i sada se u potpunosti stavila na spisak zemalja pretendenata na članstvo u EU kojima je iz Brisela više nego jasno poručeno da, pre ispunjenja precizno određenih uslova (od svođenja inflacije na dva do tri procenta godišnje, do regulisanja javnog duga, koji ne sme da pređe 60 odsto nacionalnog proizvoda), odustanu od ideje da u sopstvenim zemljama kao zvaničnu valutu ustanove novogodišnje monetarno čedo – euro.

Ni ključni argument crnogorskih pregovarača, prema kome je primorska republika mnogo više odmakla u ekonomskim reformama nego Srbija, izgleda da nije preterano impresionirao evropske posrednike – Solana i saradnici ocenili su da se „poštovanje različitog nivoa napretka“ može postići ili prihvatanjem „višeg“ standarda na zajedničkom nivou ili koegzistencijom različitih sistema u prelaznom periodu, što bi pre svega važilo u monetarnoj poltici ali i u oblastima carina i spoljnotrgovinskog režima. Sagovornik „Vremena“ „tipuje“ na mogućnost uvođenja dvojne valute (slično kao u Britaniji, gde Škotska ima sopstvenu funtu) i kaže da je beogradska strana u razgovorima iskazala spremnost da odustane od ranijeg koncepta jedinstvene monetarne politike. To bi, međutim, značilo da bi Crna Gora, pored potencijalne nove valute (perper?) morala da na svojoj teritoriji kao sredstvo plaćanja ponovo prihvati i dinar. A za Đukanovića i njegove političke saveznike (koji ionako prete da će ga ostaviti ako kapitulira pred Solanom) to bi, opet, značilo neku vrstu materijalizacije poraza dosadašnje politike, nimalo prijatnog u nekoj budućoj predizbornoj kampanji. Crnoj Gori ne prija previše ni evropski savet da se dogovor o jedinstvenim carinskim stopama postigne odmah, ali ovostrani pregovarači veruju da će otpočinjanje pregovora SRJ sa Svetskom trgovinskom organizacijom biti dodatni, neumoljivi argument za usklađivanje nivoa carina.

Iako se, na prvi pogled, ovoga puta našla na istoj strani sa evropskim posrednicima, ni beogradska strana nije, međutim, ostala bez krupnijih primedbi na dobijene savete. To se, pre svega, odnosi na ideju da se „razmotri mogućnost“ postojanja različitih sistema odbrane u republikama zasnovanih na konceptu teritorijalne odbrane. Prema tom predlogu, postojala bi koordinacija dva sistema odbrane na zajedničkom nivou, ali bi svaka republika bila ovlašćena da daje saglasnost za kretanje i raspoređivanje jedinica na sopstvenoj teritoriji. Koncept teritorijalne odbrane ostao je, međutim, u ružnoj uspomeni beogradskim pregovaračima, pa su navođenjem mana uočenih u ranijem periodu njegovog postojanja evropskim predstavnicima obrazlagali svoju tezu da koordinacija različitih sistema odbrane nije dobro rešenje. Stav da je neophodno ostati pri konceptu jedinstvenog sistema odbrane koji bi se eventualno dalje unapređivao pregovarači sa ekavskog govornog područja branili su i tvrdnjom da saglasnost za raspoređivanje trupa na teritoriji svake republike i sada postoji u okviru Vrhovnog saveta odbrane u kome, po funkciji, sede predsednici obe republike.

USTUPCI BEOGRADA: Koštuničino obraćanje novinarima u ponedeljak pokazalo je i u kojim je aspektima Beograd najspremniji da ustupcima pokaže svoju želju za postizanjem kompromisnog rešenja. „Ima prostora za dislokaciju pojedinih saveznih ministarstava, odnosno da sedišta državnih institucija budu i u Beogradu i u Podgorici i da se obezbedi dodatna zaštita prava manje republike u saveznoj skupštini“, rekao je Koštunica, najavljujući „novi početak u istoriji zajedništva“ Srbije i Crne Gore.

Savezni predsednik time je odgovorio na Solanin zahtev da se crnogorska strana na neki način dodatno obezbedi od preglasavanja u budućoj skupštini, koja bi, prema Platformi DOS-a i Koalicije za Jugoslaviju, trebalo ponovo da bude dvodoma. Solanin predlog, naime, obuhvata i potencijalni način osiguranja prava Crne Gore u novoj zajednici – opasnost da jedan „neposlušni“ poslanik dovede svoju republiku u neravnopravan položaj, prema toj ideji, mogla bi biti otklonjena ustanovljavanjem mehanizma donošenja odluka kakav postoji, npr. u Belgiji – dvotrećinska većina delegacije jedne republike u Veću republika (koje čine dve republičke delegacije iste po brojnosti) mogla bi da spreči donošenje određene odluke za koju se procenjuje da ugrožava vitalne interese te republike. Druga predložena varijanta odnosi se na potencijalni jednodomi parlament, formiran na paritetnoj osnovi, pa bi se tada ustanovio mehanizam prema kome je za donošenje odluke potrebna neka druga kvalifikovana, još neprecizirana, većina. Dodatni garant republičkih prava evropski posrednici vide i u jednakoj zastupljenosti republika u Ustavnom sudu buduće zajednice.

Koštuničina definicija „obezbeđenja dodatne zaštite prava manje republike“, prema izvoru „Vremena“, obuhvata dodatnu zaštitu od preglasavanja i ne podrazumeva nužno dvodomu strukturu parlamenta, ali se u nju ne uklapa paritetna zastupljenost republika u potencijalnoj jednodomoj skupštini, uz obrazloženje da bi time Srbija bila dodatno dovedena u neravnopravan položaj.

Ukoliko bez većih lomova preskoče najteže prepreke postavljene u oblasti Morače (moneta) i u rejonu Save i Dunava (različiti sistemi odbrane), srpsko-crnogorski pregovarači možda neće ni osetiti Solanin lek za problem koji je svojevremeno izgledao kao jedna od najkrupnijih tačaka spora Beograda i Podgorice – regulisanje odnosa sa inostranstvom, prvenstveno oličena u načinu predstavljanja u UN-u. Evropski predlog, naime, predviđa da članice buduće zajednice, u okviru svoje nadležnosti, mogu samostalno sklapati međunarodne ugovore i imati svoja predstavništva u inostranstvu. Integrativne faktore trebalo bi da predstavlja neka vrsta saveta koji bi koordinisao te poslove, kao i vanustavni mehanizam po kome bi se nakon određenog vremena (pominje se rok od šest meseci) rotirali predstavnici Srbije i Crne Gore kojima bi pripadalo mesto šefa Misije nove države u UN-u.