Labus izdržao kišu jaja koja su stizala iza plakata Velje Ilića. Velja ima alibi, ali će tek rezultati izbora pokazati koga su jaja pogodila
Kao što se zna, Velja Ilić i predsednički kandidat Koštunica, gde nego u Čačku, baš srpski su se izljubili i izgrlili kad ono Velja istorijski pokloni sebe i pristalice Voji. Biće da se zna i da se Velja, dok je ono vik’o da ga narod ‘oće, najviše bavio Labusom „u kome Đinđić traži novog Milutinovića“. Sad se zna da je u Čačak, da li uprkos tome, baš u ponedeljak 23. septembra, stigao i predsednički kandidat Miroljub Labus, kao što se zna da je ovo bilo najincidentnije predstavljanje u ovoj predsedničkoj kampanji.
Dakle, Čačak, ponedeljak, podne. Roditelji stotinak srednjoškolaca koji nisu uspeli da se upišu u Čačku protestuju u opštini. Zašto u opštini, zato što je Velja rekao da će decu da vrati u Čačak, ali ne može, jerbo ga miniraju oni iz republike, a naročito ministar Gaša. I roditelji, kako nego spontano, izađu i blokiraju raskrsnicu ispred opštine. Nedaleko od opštine, na Gradskom trgu, tekle su pripreme za Labusov miting koji je trebalo da počne u 19 sati. Bina je bila postavljena, organizovano, podrazumeva se sa zastavama, podrazumeva se takoreći u stroju, pristizali su članovi DS-a, GSS-a, G17, iz Čačka, Arilja, pa i Bajine Bašte. Sve teklo kako treba, „Građanski narodni orkestar“ trubača je pržio, davali su se i Dragoljub Đuričić, Lazar Ristovski. Dok je sve teklo kako treba, trgu su se primakli i oni koji su protestovali pred opštinom, njima se primače i nekoliko stotina, biće građana, s Veljinim slikama, ili će biti plakatima, plus jedan s plakatom onog što zna put.
Šta je onda bilo, onda su na binu stali Labus, Đelić, viđeni lokalni aktivisti stranaka koje podržavaju Labusovu kandidaturu, nekoliko Čeda koji nisu bili Čede… Reče se Lazar, treba glasati za pamet, a ne za nacionalizam koji se, gle metafore, gle parabole, gle figure, ne maže na hleb, pa se izvika bubnjar Dragoljub: „Hoćemo li za Labusa, hoćemo, Hoćemo li za Labusa, hoćemooo“… Skup pozdravljaju načelnik Moravičkog okruga Slobodan Đukić (DS), predsednica lokalnog GSS-a… Pred mikrofon stade ministar Đelić, počeše da lete jaja na binu, jedan od onih što su se primakli preskoči improvizovanu ogradu do bine, poče tuča s onima iz Labusovog okruženja, umeša se brojna policija, šta umeša, napravi kordon između nekoliko hiljada onih sa zastavama i transparentima „Najbolje za Srbiju“ i nekoliko stotina „jajara“ s Veljinim slikama. Nasta opšte prepucavanje, pa verbalno, kričalo se i vrištalo, Đelić, već sav ojajisan, kako nego hrabro, kako nego ponosan na Srbiju, povika da ga neće oterati iz Srbije, da je ovde jer voli Srbiju, sve uz drečavu podršku i histerično, odlazi, obeća manje poreze, veće penzije.
Jaja se nisu štedela, to je prštalo, to je bljuskalo, jedan stade s jaknom pred već umazanog Labusa, ovaj ga „fizički lično“ sklanja, istupa, sklonite to, emotivno reaguje: „Mislili ste da me uplašite, pogodili ste me jajetom, nećete me uplašiti“… Pita zašto ga gađaju, govori šta je uradio na mestu potpredsednika savezne vlade, o dugovima, kreditima, otvaranju tržišta, da je sudbina u našim rukama, da sve zavisi od nas, do 2010. smo u Evropskoj zajednici, jaja i dalje padaju, pogađaju ove na bini, cede se, predsednik Arilja Zoran Mićović (DS) staje pred Labusa, maše stranačkom zastavom, zaklanja ga, ovaj, već iznerviran, već napuklog glasa, viče da mu ne trebaju glasovi onih koji neće u Evropu, da neće pobedu po svaku cenu… Zavesa se spušta, razlaz u miru i redu, Labus i Đelić u zagrljaju, brišu jedan drugog, sve nije trajalo ni 20 minuta, a sramote za večnost.
To nije bilo sve, isto veče Labus je stigao da u beogradskom Urgentnom centru poteši dva brata ili će biti dva junaka iz Građanskog saveza, koje je neko, na Novom Beogradu, opleo štanglom dok su porodično lepili njegove izborne plakate.
Za kraj, pa teksta, okrenemo „drugu stranu“. Velja Ilić nam, biće uvodno, kaže da na jajare idu jaja, da narod zna šta kome fali. Pa uze da razrađuje temu, on je odštampao 150.000 plakata, i to što su ih građani nosili ne znači ništa, može svako da ih uzme. Šta su zaslužili, to su i dobili, Čačane su nazivali fašistima, Koštunicu su nazivali fašistom, njega su nazivali fašistom, provocirali su građane, i još su dobro prošli, hiljade ljudi bilo revoltirano. S tim nema ništa, bio u Beogradu, čak je na molbu Koštunice da omogući promociju Labusa razgovarao s načelnikom policije, bio je kordon, bili su maksimalno zaštićeni. A što se tiče jaja, pa šta, gađali su i Nikolu Pašića, a njegove slike, to ništa ne dokazuje, i oni su, kad su gađali Miloševića, nosili Šešeljeve slike.
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
