Ako je u članku naših stručnjaka sa Instituta za sudsku medicinu u naučnom časopisu „Frontiers in Medicine“ naučno potvrđeno da je prva evropska žrtva korone bila u Srbiji 5. februara, a ne u Francuskoj 15. februara kako se do sada mislilo, nije li makar pravedno da budemo prvaci u vakcinaciji u Evropi u jednoj nedelji? Kada je o nabavci vakcina reč, Aleksandar Vučić i napolju i kod kuće u ovom trenutku slavodobitno dokazuje da se njegovo prijateljstvo s „bratom Sijem“ višestruko isplatilo. Pošto Zapad nije odobrio kineske i ruske vakcine, a EU i SAD imaju velike probleme s proizvodnjom i isporukom svojih cepiva, razumljivo je da je milion vakcina iz Kine za malenu Srbiju dobro zazveckalo širom Evrope. Srbija je, sviđalo se to nekome ili ne, još jednom potvrdila svoje evropsko liderstvo u dobrim odnosima s Kinom.
VAKCINE I POPULIZAM
Ako Vučićev režim nastavi masovnu vakcinaciju građana Srbije kao i do sada, to će biti najveći kapital SNS-a s kojim će ući u prve sledeće izbore kad god oni budu održani, ove ili sledeće godine. Vučić takvu priliku propustiti neće. Proteklog vikenda Srbija je, prema procentu cepljenih građana, izbila na čelo Evrope u periodu od nedelju dana (31. januar). Bilo bi sumanuto ne priznati ovoj vlasti da je nešto dobro učinila, makar i po cenu što se Srbija ponovo svrstala među države s tzv. populističkim režimima. Po nekim evropskim medijima se ovih dana moglo pročitati baš to – kako u zemljama u kojima su populisti na vlasti vakcinacija ide brže. I Donald Tramp je, kažu, kao Benjamin Netanijahu, izraelski premijer, ali i predsednik Srbije Vučić, hteo da operaciju brze vakcinacije (Warp Speed) iskoristi u svojoj predizbornoj kampanji. U vreme kad je vakcina svuda na svetu najtraženija roba, primedbe na hvalisanja izraelskog premijera Benjamina Netanijahua o broju telefonskih razgovora s direktorom „Fajzera“ i Vučićevo „ne baš pravedno“ poređenje sveta s „Titanikom“ gde „bogati i veliki pokušavaju da obezbede čamce samo za sebe“, mogu imati i „kiselo je grožđe“ efekat. Džaba i podsećanja da je Brisel kao pomoć u pandemiji dao silne milione evra balkanskim zemljama koje nisu u Uniji. To niko i ne pominje. Trenutno su popularne samo vakcine, a od onog biranja između pet vakcina na portalu eUprave uglavnom nije bilo ništa. Do sada su vakcinisani pretežno oni koji nisu odbili kinesku vakcinu.
Građani u većini društava u svetu, bez obzira na antivakserski lobi, veruju da je čovečanstvo statistički uvek imalo više koristi nego štete od vakcinacije. A populistički režimi ko populistički režimi, logično je kako su hteli da ugrabe popularnost vakcine za sebe.
Slovenačko „Delo“ pre nekoliko dana Srbiju je nazvalo „pobednicom“ vakcinacije, a „Frankfurter algemajne cajtung“ (FAZ) piše kako u Evropi posle Velike Britanije niko nije uspeo da vakciniše toliki broj ljudi kao Srbija.
Kako je Vučić neprekidno u predizbornoj kampanji, i s koronom i bez nje, bilo bi nerealno očekivati da ne iskoristi imunizaciju u Srbiji za ono što najbolje ume – pumpanje rejtinga. Realno, ovog puta će imati s čim. Propaganda tokom vanrednog stanja za nabavku respiratora i medicinske opreme, pa sto evra pomoći za svakog građanina Srbije, izgradnja kovid bolnica, itd, bila je samo pokazna vežba za ono šta će Vučićeva medijska mašinerija napraviti od vakcinacije, samo ako im se posreći da nastave ovako. Ako mu je polazilo za rukom da ubedi narod kako plate iz javnog sektora i penzije maltene deli iz svog džepa, da je on taj poslodavac koji otvara nova radna mesta po novoizgrađenim fabrikama stranih investitora, potpuno je jasno što je u Srbiji već sad svaka vakcina – Vučićeva. To što on u trenerci na Instagramu najavljuje još jedan milion vakcina do kraja marta, objašnjavajući da to nije od onih 6,5 miliona ugovorenih vakcina, nego da je preko telefona „sa prijateljima dogovorio“ i da su mu dali čvrsta obećanja, da je to garantovano jer je njemu data reč – to je samo još jedan njegov brifing za režimske medije da objasne dalje kako „Vučić kao Robin Hud otima od bogatih i deli siromašnima“.
MOĆ VUČIĆEVIH MEDIJA
I zar je za smejanje onda hit snimak na društvenim mrežama kada jedna starija gospođa s maskom na licu, na pitanje da li veruje da je Vučić napravio vakcinu, odgovara jasno: Da?
Koliko su režimski mediji protekle korona godine završili Vučiću posla na pumpanju rejtinga, potvrdilo je i istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) objavljeno u prošlom broju „Vremena“. Ukratko, istraživanje tokom prvih desetak dana januara ove godine svojevrsna je dijagnoza društva u Srbiji za 2020. godinu. Propaganda režimskih medija tokom korona krize napravila je štetu pre svega društvu u Srbiji, jer nikada kao danas društvo nije bilo toliko podeljeno i sukobljeno, primećuje Đorđe Vukadinović, urednik NSPM.
Na prvi pogled paradoksalno, istraživanje je pokazalo da je Aleksandar Vučić uspeo da i od vakcinacije, koja bi trebalo da bude natpolitičko pitanje, kako reče Vukadinović, „napravi neku vrstu referenduma o sebi“. Tako, kod onih koji su uvereni da Srbija politički i ekonomski ide u dobrom pravcu, poverenje u vakcinaciju je ogromno – 56 odsto njih bi odmah primilo vakcinu, a samo 10 odsto su skeptični. Protivnici Vučićevog režima, oni koji smatraju da Srbija ide u lošem pravcu, kao što inače nemaju poverenja u vlast, ne veruju ni u vakcinaciju (samo 12,3 odsto njih je za vakcinu a 45,7 odsto su protivnici imunizacije). Isto je i kad je reč o mišljenju kako je vlast radila u korona krizi. Uvereni da je sve urađeno kako treba imaju i veće poverenje u imunizaciju, čak 46,5 odsto njih. Oni koji kritikuju ponašanje vlasti za vreme pandemije, čak 52,2 odsto ispitanika iz ove grupe – protivnici su cepljenja. Samo 12,7 odsto ispitanika koji ne veruju da je vlast dobro radila u korona krizi, rezultati su istraživanja NSPM, pristalo bi na vakcinaciju!
Istina je, elem, da su tokom 2020. režimski tabloidi, vrhuška vlasti, na kraju i sam Vučić gotovo svakodnevno optuživali građane da se protiv predsednika države i njegovih međunarodnih aktivnosti i žrtvovanja koje podnosi za zemlju u pandemiji, bune i protestuju „ekstremna desnica, ljotićevci, antivakseri, oni koji misle da je zemlja ravna ploča i strahuju od 5G mreže“. A drugačije je bilo. Negodovanje su građani iskazivali još tokom vanrednog stanja lupanjem u šerpe sa svojih prozora i terasa, a bes koji se u julu izlio na beogradske ulice nisu pokrenuli ni desničari ni levičari odvojeno, naprotiv, okupili su se, bez razlike, i jedni i drugi. Iskazani bunt bio je protiv Vučićevog brutalnog i protivzakonitog korišćenja poluga vlasti tokom pandemije u predizbornoj kampanji za junske izbore, a ugušen je u krvi, suzavcu i batinama uz bezočna pravdanja pred svetom, ali i građanima Srbije da je
„država morala da se odbrani od ekstremne desnice“. Tako da svako istraživanje koje danas pokazuje kako poverenje u
Vučića znači i poverenje u vakcinu, kao da ju je on lično smućkao, nije nikakvo iznenađenje, nego ozbiljan posao njegovih medija koji su danonoćno slušali Vučićeve brifinge sa Instagrama, intervjue na televizijama s nacionalnim frekvencijama, vanredna obraćanja naciji i pakovali naslovnice za kioske.
PUT SVILE I VAKCINA
Premijerka Ana Brnabić kazala je kako je Srbiji dobro donela „najozbljnija spoljna politika“, jer imamo odlične odnose sa EU, SAD, Kinom, Rusijom, Indijom, zemljama koje danas proizvode vakcine. „Potpisali smo prvi s Fajzerom, ali i Sinofarmom. Sinofarmova vakcina je svakako među najboljima, ako ne – najbolja vakcina. Isključiti takvog partnera samo što je Kina, nije dobro. Dobro je što Srbija nije posmatrala vakcine kao veliko spoljnopolitičko pitanje, već pitanje zaštite građana“, kazala je ona. A zapravo je suprotno. Vlast u Srbiji je, kao i sve dosadašnje poslove s Kinom i Rusijom, i vakcine posmatrala baš kao veliko spoljnopolitičko pitanje koje će joj obezbediti još više vlasti i moći na unutrašnjem planu. Nabavljajući vakcine, Srbija je nastavila da se klacka na sve četiri strane sveta, a prvi put građani od toga imaju neku korist, jer su do sada svi spoljnopolitički potezi Aleksandra Vučića bili prvenstveno usmereni na održavanje njegove vlasti u Srbiji.
Mada je premijerka Brnabić pre neku godinu izjavila da su kineske investicije u Srbiji dostigle 10 milijardi evra (u okviru projekta Pojas i put, ili novi Put svile), ispostavilo se da Narodna banka Srbije ima podatak o tek nešto više od milijardu i po evra realizovanih investicija (izvor RSE). Pri tome, tri najveće investicije Kineza u Srbiji su u Železaru Smederevo (HBIS Grupa), RTB Bor (Zijin Mining) i fabriku za proizvodnju automobilskih guma „Shandong Linglong“ u Zrenjaninu. Marinika Tepić je nedavno za „Vreme“ govorila o štetnim ugovorima koji su potpisani sa Kinezima, kao i međudržavnom sporazumu između Kine i Srbije koji sve te pojedinačne ugovore štiti, a ratifikovao ga je Vučićev parlament. Konkretno, ugovor o strateškom partnerstvu za RTB Bor, kaže Tepić, prepun je krivičnih dela, država je pristala na nešto na šta nije smela da pristane, bilo da je reč o radničkim pravima ili ekološkim pitanjima. I Smederevo i Bor su zbog Železare i rudnika među najzagađenijim gradovima u svetu, nebo i sunce se tamo od oblaka dima i ne vide. Sa kineskom fabrikom guma i Zrenjanin će im se pridružiti na toj crnoj listi. Osim ove tri kineske investicije, ostalo su krediti. Srbija je i potpisnica prokineske deklaracije o Ujgurima, jedina od 46 zemalja potpisnica koja teži članstvu u EU, a podržala je politiku Pekinga u Sinđangu, koja je suprotna politici EU. Kada su svi veliki poslovi s Kinezima sklapani, baš kao i sad oko vakcina, ekonomisti su govorili da je to bio za Vučića „pojas za spasavanje“. Kao što danas priča kako je „zvao prijatelje“ i dobio čvrsto obećanje za novih milion vakcina, navodno je i tad „molio“ Si Đinpinga da Kina kupi ova dva srpska gubitaša. Srbija se, ukratko, našla na novom kineskom Putu svile, uprkos upozorenjima da je takvo partnerstvo usmereno protiv EU. Iz današnje perspektive, ništa od toga ne bi bilo važno sem u kontekstu geostrateških gibanja, da ovi štetni ugovori s Kinezima nisu usmereni direktno protiv života i zdravlja građana Smedereva, Zrenjanina i Bora.
Pošto je reč o istom čoveku usmerenom isključivo na samopreživljavanje, ne treba gajiti nade da je vakcinacija briga za živote građana Srbije. Vakcinacija je, pod jedan, politička tema i, pod dva,
propagandno sredstvo za Vučića, još
jedna poluga pomoću koje će da stekne još moći i vlasti nad građanima Srbije. To što se kao takva poklopila i sa interesima građana Srbije, samo je slučajnost.
Kao što su ostali netransparentni ugovori o tri velike kineske investicije u Srbiji, netransparentno je i mnogo toga u vezi s vakcinama, bilo da je reč o kineskim, ruskim, američkim ili američko-nemačkim vakcinama. Potpuno je, međutim, beskorisno u ovom trenutku pisati o politizaciji vakcine u Srbiji, tačnije o vakcinalnoj propagandi koju ovaj režim sprovodi. Jer, ne pišu samo režimski mediji da je Srbija trijumfovala u vakcinaciji. Pišu i evropski mediji. Ko će se, ako se sve završi na dobrobit građana, čemu se treba iskreno nadati, posle ovoga sećati više od 120 zdravstvenih radnika koji su umrli od kovida, do danas neustanovljenog stvarnog broja preminulih i obolelih građana od kovida 19, pretučenih u julskim protestima? Zašto se vakcinacija ne sprovodi strogo po prioritetima, nego je predsednik Vučić napravio pometnju rekavši da će vakcina biti još za sedam, osam dana, pa je, poznajući mentalitet, napravio onolike redove pred punktovima za vakcinaciju, da bi celom svetu pokazao kako izgleda „masovna vakcinacija“?
Kina gleda svoja posla i zato radi na učvršćivanju Aleksandra Vučića na vlasti, jer su joj lideri s kojima može sve da se dogovori „u četiri oka“ za novi Put svile – neophodni, preko njih stvara ekonomski i politički prodor u Evropu, i šta je tu sporno? Eto, i Mađari će, makar kad je o vakcinaciji reč, krenuti za srpskim primerom, a i Nemačka najavljuje ugovore s Kinezima i Rusima čim ove vakcine budu odobrene u EU. No, o tom potom.
Nije sada vreme… Srećno nam cepljenje!