Srbija kao sigurna kuća

Četiri godine nakon što je pobegao iz Crne Gore u Srbiju, koja odbija da ga izruči, Svetozar Marović, prvi i poslednji predsednik tzv. Državne zajednice Srbije i Crne Gore, prekinuo je svoje ćutanje.

U obraćanju javnosti u avgustu ove godine, 65-godišnji Marović je rekao da je njegova porodica „dovedena do ruba fizičke egzistencije“ zbog skandala iz 2015. godine, kada je uhapšen zbog optužbi za korupciju. „Mom sinu su oduzeli stan u kojem je živeo i sada nema gde da živi“, rekao je, između ostalog, Marović.

Međutim, prema istraživanju BIRN-a, Marovićev 37-godišnji sin Miloš, koji je takođe pobegao u Srbiju izbegavajući zatvorsku kaznu, daleko je od finansijske propasti.

Naime, Marović mlađi je vlasnik preko sto hektara zemlje u Srbiji čija je vrednost, prema pojedinim procenama, veća od milion evra. Marović je i u poslu proizvodnje malina, a imovina firmi čiji je vlasnik bio ili je još uvek vredna je više stotina hiljada evra, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Iako Svetozar Marović tvrdi da njegov sin „nema gde da živi“, Miloš Marović je kao svoju adresu stanovanja prijavio luksuznu zgradu u Beogradu, na Vračaru, koja je u vlasništvu nekoliko poznatih regionalnih biznismena sa poslovnim vezama u Rusiji.

BIRN je kontaktirao sa Marovićem u vezi sa njegovim poslovima u Srbiji preko advokatice Radmile Krstić, međutim, nakon što smo pitanja prosledili mejlom, Krstić je istakla da on nije trenutno u mogućnosti da odgovori, jer je veći broj članova njegove porodice pozitivno na kovid 19. „Kontaktiraćemo Vas nakon stabilizacije situacije“, napisala je Krstić.

foto: ivana božović / pobjeda / za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

UMESTO U ZATVORU, U SRBIJI

Svetozar Marović bio je suosnivač Demokratske partije socijalista (DPS), koja je ove godine izgubila vlast nakon tri decenije neprekidne vladavine, a bio je i jedan od najbližih saradnika Mila Đukanovića. Između 2003. i 2006. godine bio je predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore, koja je ukinuta nakon što su Crnogorci tesnom većinom izglasali nezavisnost.

Marović je uhapšen krajem 2015. godine, a nakon nagodbe sa tužilaštvom osuđen je u septembru 2016. na zatvorsku kaznu od 3 godine i 10 meseci zbog niza optužbi za korupciju u rodnoj Budvi. Takođe, naloženo mu je i da vrati iznos od oko milion evra. Pre nego što je pobegao u Srbiju, ostalo mu je da odsluži godinu i deset meseci zatvora.

Njegov sin Miloš takođe se izjasnio krivim u vezi sa protivpravnom prodajom opštinskog zemljišta u industrijskoj zoni Jaza u blizini Budve, čime je opštinski budžet oštećen za 1,4 miliona evra. Marović mlađi je osuđen na zatvorsku kaznu od godinu dana, a naloženo mu je i da vrati 380.000 evra, što je i učinio. Međutim, i otac i sin su zatvor izbegli i sada bezbrižno žive u Srbiji.

Miloš Marović je u međuvremenu dobio i srpsko državljanstvo. Od tužilaštva je tražio da svoju jednogodišnju zatvorsku kaznu služi u Srbiji, ali nikada nije odslužio ni dan. Prema crnogorskom zakonu, rok za odsluženje njegove kazne i formalno je istekao 16. septembra 2020, a tu odluku još uvek treba da potvrdi Viši sud u Podgorici.

Uprkos javnim žalbama, njihovi problemi sa zakonom nisu ih doveli ni blizu bankrota, pokazuje istraživanje BIRN-a.

POLJOPRIVREDNI GAZDA U POSLU SA MALINAMA

Od momenta presude i bekstva u Srbiju, Miloš Marović je stekao više od 130 hektara zemlje u Vojvodini.

Agroekonomisti procenjuju da se vrednost poseda u Vojvodini, poznatoj po plodnoj zemlji, kreće između 9000 i 10.000 evra po hektaru. BIRN je našao oglase za prodaju poljoprivrednog zemljišta po ceni od 10.300 evra po hektaru u opštini Novi Bečej, gde Miloš Marović poseduje 107 hektara. Po tim cenama, Marovićeva zemlja vredi više od milion evra.

Marović je započeo i biznis sa malinama. On i njegov partner Aleksandar Bulatović su 2017. godine osnovali preduzeće Agro projekat, registrovano za „gajenje drvenastog, žbunastog i jezgrastog voća“. Bulatović je u firmi imao udeo od 20 procenata i doprineo je zemljom vrednom 22.000 evra, prema podacima Agencije za privredne registre. Marović je u kapital firme upisao 88.000 evra, ali nije jasno da li je, i kada, taj novac stvarno uneo u preduzeće.

Brzo nakon osnivanja, u novembru 2018, Bulatović je preneo svoj udeo u vlasništvu na Marovića, čime je ovaj postao jedini vlasnik. Kapital kompanije je krajem te godine dodatno narastao za oko 177.000 evra, kolika je vrednost plantaže malina koju su njih dvojica zasadili, prema proceni u koju je BIRN imao uvid, a izvršili su je stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu koje je unajmio Marović. Te godine, Agro projekat je zaradio 24.000 evra.

Šest meseci kasnije, u trenutku kada je vrednost kapitala kompanije bila 340.000 evra, Marović zatvara firmu. Agro projekat je zvanično prestao sa radom u januaru ove godine, a Maroviću su, između ostalog, na raspolaganju ostali „gotovinski ekvivalenti“ u vrednosti od 270.000 evra.

Međutim, Marović i Bulatović nisu potpuno napustili ovaj biznis. U oktobru 2018, mesec dana pre nego što je prodao Maroviću svoje akcije u Agro projektu, Bulatović je osnovao Fruit Universe, firmu koja je sada vlasnik zemlje na kojoj je Agro projekat imao svoju plantažu malina. Iste godine, Marović je osnovao firmu Mattea Agrar koja se bavi istom delatnošću. Ova kompanija još uvek postoji, ali nije aktivna, prema podacima iz APR-a.

U Ministarstvu poljoprivrede su za BIRN istakli da nijedna od tri gorepomenute kompanije nije dobila subvencije niti bilo kakve podsticaje od države, što je činjenica koja zbunjuje mnoge koji se bave uzgojem malina, jer skoro svako ko počinje rad u tom sektoru može da dobije pomoć od države samo ako se prijavi. „Uopšte nije pametno propustiti takvu priliku“, rekao je jedan proizvođač maline i dugogodišnji primalac subvencija, koji je tražio da ostane anoniman. „Čudno je što to nisu iskoristili.“

U telefonskom razgovoru Bulatović je potvrdio da je raspoložen da razgovara sa novinarom BIRN-a, navodeći da će ga pozvati za 20 minuta, čim završi poslovni sastanak, međutim, nakon toga nije odgovarao na pozive i poruke.

ELITNO „PREBIVALIŠTE“ I ELITNI BIZNISMENI

Tvrdnja Svetozara Marovića da njegov sin praktično nema krov nad glavom izuzetno je nategnuta. Prijavljeno mesto prebivališta Miloša Marovića je na Vračaru, u luksuznoj zgradi sa obezbeđenjem koja je u vlasništvu nekoliko bogatih biznismena. Za neke od njih se smatra da su bliski Svetozaru Maroviću, a jedan stan u zgradi pripada članu šire porodice Marović, otkriva BIRN.

Jedan od vlasnika zgrade je Duško Knežević, vlasnik crnogorske Atlas banke i više kompanija u toj državi. Knežević je takođe optužen u Crnoj Gori za zloupotrebu položaja. Za njega se veruje da trenutno živi u Londonu, a 2019. godine je dospeo u žižu javnosti nakon što je medijima priznao da je 25 godina finansirao Đukanovićev DPS. Marovićeva izjava iz avgusta, njegova prva nakon četiri godine, bila je upravo deo razgovora sa Kneževićem koji je prenošen uživo na internetu.

Vlasnici zgrade u kojoj je prijavljen Marović jesu i dva srpska biznismena poznata po radu u Rusiji – Nebojša Šaranović, vlasnik kiparske investicione kompanije Kappa Star Limited koja kontroliše veliki broj firmi u Srbiji i regionu, i Desimir Međović, koji se obogatio na građevinskim poslovima u Rusiji.

Ni Svetozar ni Miloš formalno nisu prijavljeni kao vlasnici stana u zgradi, međutim, jedan apartman pripada Đorđiju Preleviću, bratu Marovićeve supruge Đorđine. Interesantno, založno pravo na Prelevićev kredit za kupovinu stana od 109 metara kvadratnih, imala je kompanija Tradeunique koja je bila uključena u izgradnju poslovnog centra TQ Plaza u blizini Budve – istog projekta zbog kojeg su Marović i njegov sin bili uhapšeni.

Vlasnik Tradeuniquea je Mirko Latinović, još jedan biznismen sa vezama u Rusiji. Latinović je takođe bio optužen za malverzacije prilikom izgradnje poslovnog centra u Budvi, ali je naknadno postao svedok tužilaštva u slučaju protiv Marovića. BIRN je kompaniji Tradeunique poslao pitanja u vezi s poslovnim odnosom sa Đorđijem Prelevićem, bratom supruge Svetozara Marovića, ali do objave teksta nismo dobili nikakav odgovor.