Stanovnici Srbije vole da putuju i, kada bi se ukinuo strog vizni režim, broj putnika u avio-saobraćaju povećao bi se za 20 do 30 odsto
Generalni direktor Lufthanse u Beogradu Marek Kuhta mlađi je od predstavništva koje vodi. Ima 30 godina i knjiži punu deceniju rada u nemačkoj avio-kompaniji u rodnoj Poljskoj. Bio je menadžer Lufthanse za južnu Poljsku, koja ima 22 miliona stanovnika i tri aerodroma koje koristi i nemački prevoznik.
Lufthansa je prvu redovnu liniju iz Beograda za Frankfurt uvela 1967. Sada ima 26 letova nedeljno iz Beograda: svakog dana po dva za Minhen i jedan za Frankfurt i pet puta nedeljno za Diseldorf. Ovaj avio-prevoznik važan je za srpsko tržište, naročito zbog velike robne razmene koju naša zemlja ima sa Nemačkom, dakle za prevoz partnera u biznisu, kao i za porodična putovanja ljudi iz dijaspore i matice. Iako vlada uverenje da je karta ove kompanije najskuplja, Lufthansa je danas najveći strani avio-prevoznik u Srbiji.
„VREME„: Srpsko tržište je malo, Lufthansa je velika kompanija. Kako, dakle, ocenjujete ovo tržište?
MAREK KUHKA: Ovdašnje tržište uvek je bilo veoma važno za Lufthansu. Stanovnici Srbiji navikli su da mnogo putuju, ali se ritam menjao zbog raznih okolnosti: ratova, sankcija i sada viza. Na srpsko tržište uvek gledamo s optimizmom, ono jeste sada uspavano, ali želimo i zbog Srbije i zbog Lufthanse da se strog vizni režim ukine i broj putnika poraste.
Koliko vizni režim umanjuje promet?
Teško je proceniti tačan broj putnika koji su odustali od putovanja zbog viza. Ali, evo primera: kada pravimo promotivne akcije i objavimo atraktivnu cenu za letove za Pariz, očekujemo da se znatno poveća broj putnika. Ovde to nije slučaj jer ljudi ne mogu spontano i brzo da reaguju. Da bi otišli u Pariz, moraju da pribave razna dokumenta, da stanu u red za vizu, da je dobiju, pa tek onda da kupe kartu i iskoriste našu ponudu. Procena među kolegama iz stranih avio-kompanija u Srbiji jeste da bi se avio-saobraćaj uvećao za 20 do 30 odsto kada bi se ukinuo vizni režim. To bi bio ogroman porast; samo Lufthansa je prošle godine prevezla od Beograda do Nemačke i više od 143.247 putnika.
Ko nosi prevagu na vašim letovima, poslovni ljudi ili gastarbajteri?
Struktura putnika varira tokom godine. Primećujemo kretanja tipična za letnju sezonu ili oko verskih praznika kada raste broj turističkih putovanja ka Nemačkoj i ljudi iz srpske dijaspore koji dolazi ovamo na odmor. U ostalim mesecima imamo primetan rast udela biznis putnika, u oba pravca.
Kakve su šanse za vanredne letove u špicu, oko Nove godine, Božića itd.?
Voleli bismo da organizujemo dodatne letove, ali to je za sada teško jer je broj poletanja u Minhenu i Frankfurtu, koji su naši habovi, raskrsnice, sada ograničen. Ukratko, saobraćaj je tamo zagušen. Zato imamo veoma sofisticiran sistem koji procenjuje broj putnika, i kad primetimo veliku tražnju jednostavno zamenimo manji avion većim. Naša flota je velika, imamo 432 aviona, pa su takve operacije moguće.
Da li je broj letova iz Beograda fiksiran ili ćete ga menjati?
Sa redom letenja smo zadovoljni i za ovu godinu neće biti promena. Nemamo nameru da smanjimo broj letova, ali kad god razmišljamo o povećanju uvek razgovaramo sa našim partnerom Jat Airwaysom i gledamo da prvo zadovoljimo tražnju koristeći njegove kapacitete.
Na čemu se zasniva partnerstvo sa Jatom?
Intenzivna saradnja sa Jatom traje oko dve godine i obogatila je ponudu obe kompanije. Počelo je tako što je Jat davao broj leta na našim avionima, a od pre godinu dana mi dajemo svoj broj leta na Jatovim avionima na svim letovima između Srbije i Crne Gore i Nemačke. Znači, ako letite za Nemačku Jatovim avionom, možete da knjižite mesto na Lufthansinom broju leta. To putnicima pruža mnogo veće mogućnosti da ostvare svoje veze. Pre saradnje s Jatom postojala je jedna veza dnevno za Njujork, krene se iz Beograda Lufthansinim avionom za Frankfurt pa odatle za Njujork. Od početka saradnje sa Jatom može se krenuti Jatovim kasnijim letom za Frankfurt, pa popodnevnim Lufthansinim za Njujork.
Kao najveći avio–prevoznik u Srbiji, posle Jat Airwaysa, gde Lufthansa još vozi ljude iz Beograda po svetu?
Minhen i Frankfurt su naši habovi, tu se stiče sav saobraćaj Lufthanse i preseda se dalje do 177 destinacija u 73 zemlje. Jedino nemamo direktan let za Australiju, ali to pokrivamo sa partnerima. Naša mreža letova, dakle, obuhvata ceo svet.
Da li je Lufthansa zaista skup prevoznik?
U svesti naših klijenata Lufthansa je dugo važila kao skup prevoznik, što je delom bilo tačno. Međutim, sada u našu kartu klijenti sebi mogu da priušte jednako kao i kod svakog drugog avio-prevoznika. Problem sa kojim se suočavaju sve avio-kompanije jeste visoka cena goriva i to se odslikava kroz cenu avio-karte. Krajnja cena karte sastoji se iz dve komponente: cena prevoza i cena dodatka za gorivo. Bili smo prinuđeni, kao i druge avio-kompanije, da cenu prevoza smanjimo jer se uvećavala cena dodatka za gorivo, da bi krajnja cena za putnika ostala ista. Recimo, najjeftinija povratna karta na relaciji Beograd–Minhen sa svim taksama i dodacima košta 243 evra. To je cena u ekonomskoj klasi.
Po čemu se razlikuju kategorije u ekonomskoj klasi?
Paleta ponuda počinje sa promotivnim tarifama u ekonomskoj klasi koje nose sa sobom određene restrikcije – karta mora unapred da se rezerviše, nije moguća promena datuma leta i slično. Na primer, imali smo ponudu za povratno putovanje za Amsterdam za 130 evra. Sledeća ponuda je fleksibilnija, karta može da se kupi za kraće vreme, dozvoljene su promene datuma leta uz doplatu i slično. To je srednja varijanta u ekonomskoj klasi i povratna karta za Minhen košta oko 300 evra. Zatim imamo veoma fleksibilnu ponudu unutar ekonomske klase, koja dopušta besplatnu promenu rezervacije itd. Ciljna grupa su biznis putnici, koji zbog prirode posla moraju da imaju tu fleksibilnost, ali zbog politike u firmama ne mogu da kupuju karte u biznis klasi. Sve ove tarife imaju zajedničku crtu, a to je da putnici sede u ekonomskoj klasi u avionu.
Ko koristi biznis klasu?
Ova klasa predviđena je za putnike kojima je potrebna velika sloboda u planiranju putovanja, komforniji i veći prostor u avionu za odmor i rad, brža otprema na aerodromima, brže čekiranje karte i ostale pogodnosti. Recimo, ako sada rešite da putujete, moguće je da budete u avionu za dva sata, jer imamo mnogo polazaka iz Beograda i lako bi se našlo mesto. Biznis klasu imamo na našim kontinentalnim i interkontinentalnim letovima.
Šta je najbolja ponuda Lufthanse?
Apsolutno je to prva klasa na interkontinentalnim letovima. Ima sav komfor: sedišta koja mogu da se obore u potpuno ravne krevete, ekskluzivnu kuhinju za koju jela pripremaju prvoklasni svetski kuvari, mogućnost korišćenja posebnih čekaonica i šaltera za čekiranje karata itd. Cena karte od Beograda preko Frankfurta do Njujorka u ovoj klasi košta 5747 evra. Nedavno smo u Frankfurtu otvorili potpuno odvojen terminal za putnike prve klase. Oni u Frankfurtu dobijaju ličnog asistenta koji se brine o svim formalnostima, čekiranju, pasoškoj kontroli, kad treba da idete na avion itd. Osim toga, putnici se prevoze limuzinom od terminala do aviona.
Kojim avionima letite iz Beograda?
Na rutama za Minhen i Frankfurt letimo boingom 737, koji je veoma popularan na našim srednjim prugama, a do Diseldorfa kanader džetom, što je klasični regionalni tip aviona.
Gospodin Kuhta posebno ističe Lufthansinu ponudu Private Jet, koju radi u saradnji sa američkom firmom Net Jets, čije avione koristi za specijalne letove. On objašnjava: „Nudimo prevoz ili od tačke do tačke, ili od neke destinacije do naših habova, gde se preseda na interkontinentalne letove. Na primer, putnika iz Niša Private Jet će prevesti sa niškog aerodroma u Frankfurt i tamo ćemo mu organizovati direktan transfer do aviona za Njujork, s tim što ne mora da prolazi kroz formalnosti na aerodromu. Karta za ovaj let, bez obzira na to da li počinje u Nišu ili Beogradu, košta 14.500 evra. Ta suma važi i kad let koristi jedan putnik ili njih sedam, koliki je i kapacitet aviona. Let do Njujorka prvom klasom košta 5750 evra.“
Lufthansa Business Jet je ponuda za prevoz u interkontinentalnom saobraćaju u malim komfornim avionima erbas 319 ili boing 737 u kojima je napravljena kabina biznis klase sa četrdesetak sedišta. Avioni pripadaju švajcarskoj firmi koja za račun Lufthanse obavlja saobraćaj od Minhena i Dizeldorfa do Čikaga i Njujorka.
Više stotina nastavnika otpustili su naprednjaci širom Srbije uoči početka nove školske godine, podaci su sindikata. Direktori do poslednjeg trenutka držali nastavnike u neizvesnosti - da li će im udeliti otkaz
Objavljivanjem audio snimka razgovora između Stena Milera i Vladimira Lučića, istina je konačno izašla na videlo, kaže direktorka Junajted medije Aleksandra Subotić
Da bi uopšte imao pravo da pozove na dijalog, Vučić mora da odgovori na pitanje zašto je dosad gušio i onemogućavao dijalog, piše „Vreme“ u novom broju
Da bi uopšte imao pravo da pozove na dijalog, Vučić mora da odgovori na pitanje zašto je dosad gušio i onemogućavao dijalog. Zašto je jedan deo medijske scene, onaj koji nazivamo nezavisnim, izložio satanizaciji, a onaj drugi podjarmio i od njega napravio oružje za zastrašivanje? Zašto je svaki parlament, od republičkog do opštinskog, danas poprište za verbalne i fizičke obračune
“U državi za koju njen predsednik uporno tvrdi da je država blagostanja penzioneri, naročito oni s nižim penzijama, pretvoreni su u grupu pogodnih glasača”, kaže antropolog Miloš Matić. “Ta (zlo)upotreba se zasniva na redovnosti primanja penzija kao insigniji sigurne egzistencije, iako ta egzistencija zapravo podrazumeva nizak nivo kvaliteta života. A sigurnost je ono što je ljudima uvek potrebno. Sa starošću potreba za sigurnošću preovladava”
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
