Analiza spoljne politike Srbije prema Hrvatskoj u prethodnih osam meseci pokazuje nesumnjivo velik broj spoljnopolitičkih akcija pozitivnog karaktera, ali sa neravnomernim učešćem pojedinih spoljnopolitičkih aktera, i evidentnom mogućnošću daljeg unapređivanja oblika ove saradnje. Takvi zaključci zasnivaju se na nalazima projekta Fondacije „Fridrih Ebert“ „Baza podataka spoljnopolitičkih akcija prema susednim zemljama“.
Kroz projekat se prate spoljnopolitičke aktivnosti aktera iz Srbije prema susednim zemljama i to prikupljanjem podataka na osnovu javnih izvora informacija u dva dnevna lista („Danas“ i „Politika“) i dva nedeljnika („Vreme“ i „NIN“), kao i sa državnih i partijskih veb-strana od 1. februara 2006. godine. Samim tim sigurno nisu obuhvaćene sve spoljnopolitičke akcije, ali evidentirani broj akcija je sasvim dovoljan za utvrđivanje nekih pravilnosti. Na osnovu prikupljanih podataka vrši se kvantitativna i kvalitativna analiza koja može biti vrlo korisna, kako onima koji donose spoljnopolitičke odluke tako i svima onima koji su zainteresovani za proces kreiranja i realizacije spoljne politike Srbije prema susedima.
Kada se posmatra ukupan broj spoljnopolitičkih akcija preduzetih prema susednim zemljama u poslednjih osam meseci, jasno se izdvajaju tri grupe zemalja. U prvoj grupi se nalaze Bosna i Hercegovina (38 akcija) i Hrvatska (37 akcija) sa najvećim brojom spoljnopolitičkih akcija. U drugu grupu zemalja spadaju Bugarska (20 akcija), Rumunija (20 akcija), Mađarska (18 akcija) i Albanija (18 akcija), dok se u treću grupu mogu svrstati Makedonija (16 akcija) i Crna Gora (7 akcija od sticanja nezavisnosti). Bez ikakve sumnje, spoljnopolitička delatnost Srbije u poslednjih osam meseci bila je pretežno usmerena na Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku i Hrvatsku.
Od 37 spoljnopolitičkih akcija u odnosu na Hrvatsku naši spoljnopolitički akteri preduzeli su 33 spoljnopolitičke akcije a većinu su preduzeli predstavnici državne administracije – 17 akcija, dok su lideri i predstavnici elite preduzeli po 8 akcija; nisu evidentirane u medijima spoljnopolitičke akcije koje su prema Hrvatskoj preduzeli predstavnici Narodne skupštine Srbije. Od predstavnika državne administracije najviše akcija preduzimali su predstavnici Vlade (11 akcija), predstavnici naše ambasade (3 akcije), predsednik Vlade (2 akcije) i ministar spoljnih poslova (1 akcija). Od predstavnika spoljnopolitičkih lidera u koje spadaju predsednik države, predsednici političkih partija, vojni lideri i crkveni lideri, u medijima su jedino evidentirane spoljnopolitičke akcije koje je preduzimao predsednik Srbije (8 akcija). Od predstavnika elite iz Srbije u medijima su evidentirane spoljnopolitičke akcije predstavnika nevladinih organizacija (4 akcije), predstavnika privredne elite (2 akcije), predstavnika partijske elite (1 akcija), a nisu evidentirane spoljnopolitičke akcije crkvene elite.
U posmatranom periodu od osam meseci mediji su evidentirali 16 bilateralnih spoljnopolitičkih akcija prema Hrvatskoj, 4 spoljnopolitičke akcije jednostranog karaktera od strane hrvatskih aktera, 12 spoljnopolitičkih akcija multilateralnog karaktera, i 5 jednostranog karaktera od strane naših spoljnopolitičkih aktera. Vrlo je važno istaći veoma velik broj spoljnopolitičkih akcija multilateralnog karaktera u kojima su učestvovali akteri iz Srbije i Hrvatske.
U posmatranom periodu od osam meseci potpisana su ukupno tri sporazuma: jedan multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini između zemalja Jugoistočne Evrope u kome su učestvovale i Srbija i Hrvatska, jedan ugovor o saradnji između opština Bač i Vukovar o saradnji i trajektnoj vezi, i jedan sporazum o poslovnoj saradnji između dve kompanije.
Najveći broj spoljnopolitičkih akcija prema Hrvatskoj dogodio se u Beogradu (11 akcija) i Zagrebu (11 akcija), ali nije malo ni onih koje su se dogodile na drugim lokacijama (čak 15 akcija).
Kvalitativna analiza bilateralnih spoljnopolitičkih akcija koje su preduzimali naši spoljnopolitički akteri, i akteri iz Hrvatske u vremenskom periodu od osam meseci pokazuje da je svih 16 bilo sa pozitivnom konotacijom. Od ukupno devet jednostranih spoljnopolitičkih akcija šest su bile pozitivnog, a tri negativnog karaktera. U posmatranom periodu od osam meseci evidentirano je čak 12 spoljnopolitičkih akcija multilateralnog karaktera u kojima su učestvovali akteri iz Srbije i Hrvatske i one su sve, očekivano, bile pozitivne. Ukupan odnos spoljnopolitičkih akcija pozitivnog karaktera prema onim negativnog karaktera u posmatranom periodu bio je dobar – 34:3.
Mehanizam vrednovanja spoljnopolitičkih akcija koji smo upotrebili u analizi spoljnopolitičkih akcija sastojao se u dodeljivanju određenog broja bodova spoljnopolitičkim akcijama u skladu sa unapred definisanim kriterijumima. Ova kvalitativna analiza pokazuje da je u posmatranom periodu bilo više spoljnopolitičkih akcija dobrog kvaliteta (22 akcija) nego onih slabog kvaliteta (14 akcija), mada je taj odnos sigurno moguće još unapređivati.
Najkvalitetnije spoljnopolitičke akcije bile su: multilateralni susret šefova država Jugoistočne Evrope (11 poena), bilateralni susret predsednika Srbije i Hrvatske (10 poena), multilateralni susret i usvajanje zajedničke deklaracije o slobodnoj trgovini između zemalja Jugoistočne Evrope (10 poena), bilateralni razgovori predsednika Srbije povodom 150 godina rođenja Nikole Tesle (10 poena), bilateralni razgovor predsednika Srbije i premijera Hrvatske (9 poena), multilateralni sastanak ministara EU-a i Zapadnog Balkana (9 poena), multilateralni sastanak Samita procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (9 poena), otvaranje graničnog prelaza između Srbije i Hrvatske od strane premijera obe zemlje (8 poena), itd…
Dakle, opšti zaključak je da odnosi sa Hrvatskom idu uzlaznom linijom, ali i da ima mnogo neiskorišćenog diplomatskog prostora za dalje unapređenje tih odnosa.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
