U sredu 20. februara agencija Beta objavljuje izjavu zamenika okružnog javnog tužioca i rukovodioca krivičnog odeljenja Milana Sarajlića, po kojoj Okružno javno tužilaštvo u Beogradu do sada nije dobilo nikakvu službenu informaciju iz MUP-a Srbije u vezi s masovnim grobnicama koje su prošle godine otkrivene na policijskom poligonu u Batajnici, mada ju je tražilo „još pre nekoliko meseci“. U nedelju 24. februara B92 emituje izjavu okružnog javnog tužioca Radeta Terzića, po kojoj je tužilaštvo nakon otkrivanja masovnih grobnica na teritoriji Beograda podnelo zahtev za ekshumaciju, obdukciju, utvrđivanje uzroka smrti i identifikaciju pronađenih tela. Po njegovoj izjavi, sredinom juna 2001. tužilaštvo je svoj prvi zahtev MUP-u Srbije proširilo dodatnim zahtevom za prikupljanje posebnih obaveštenja. Na oba zahteva, tvrdi okružni tužilac Terzić, do danas nije odgovoreno. Radi se o „faktografskim informacijama koje se tiču pitanja ko su bile lokalne vlasti na mestima gde je zločin izvršen, ko je bio komandir policije, koje jedinice vojske i policije su delovale na određenom terenu, da li je bilo paravojnih formacija, da li eventualne okolnosti ukazuju na to da se radi o zločinu protiv civila“.
Istog dana, u nedelju 24. februara, posredstvom agencije Beta MUP Srbije negira tvrdnje okružnog javnog tužioca i njegovog zamenika. U saopštenju MUP-a navedeno je da je 6. jula 2001. beogradskom tužilaštvu dostavljen izveštaj s obimnom dokumentacijom u vezi s otkrivanjem masovne grobnice u Batajnici, a opštinskim tužilaštvima u Bajinoj Bašti i pravosudnim organima u Negotinu izveštaji u vezi s grobnicama otkrivenim kod jezera Perućac, odnosno uz poligon Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije u Petrovom Selu. Odgovornost za neispunjenje zahteva tužilaštva prebacuje se na pravosudne organe, od kojih MUP Srbije „još nije zvanično obavešten o rezultatima ekshumacije, identifikaciji žrtava, uzrocima smrti, tako da policija ne može utvrditi mesto zločina, način izvršenja i otkriti počinioce“. O ovoj razmeni vatre saopštenjima, službeno, tako i toliko.
Istraživanja koje je „Vreme“ započelo aprila prošle godine, ukršteno sa u međuvremenu objavljenim i neobjavljenim zvaničnim podacima, ukazuju da su od maja do kraja septembra 2001. iz pet masovnih grobnica na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije) ekshumirani ostaci najmanje 427 osoba. Afera hladnjača, tj. Dubina 2, što je bila službena kodna oznaka operacije potapanja i/ili uklanjanja kamiona hladnjače potopljene u Dunav kod Tekije neposredno pred početak NATO bombardovanja SRJ 1999, do danas je, javno bar, još nerešena, uprkos činjenici da je za nju znalo nekoliko stotina ljudi, a u njoj direktno ili indirektno učestvovalo bar nekoliko desetina policajaca. Policijski general Vlastimir Đorđević, jedan od izvršilaca navodnog naloga Slobodana Miloševića o „asanaciji terena“, danas se pominje kao krunski svedok tužilaštva Haškog tribunala, ali i kao osoba koja je odavno nestala u nepoznatom pravcu. MUP Srbije je, sa ministrom Dušanom Mihajlovićem na čelu, u nekoliko navrata objašnjavao da su policajci u prikrivanju tragova zločina učestvovali protiv svoje volje, u strahu ili da su – radili za platu.
Nezavisno od težine pomenutih „objašnjenja“, nepoznato je – izgleda i Okružnom tužilaštvu u Beogradu – da li je istraga načinila i jedan korak dalje ka otkrivanju počinilaca zločina. Prema rečima kapetana Dragana Karleuše („Vreme“ br. 565 od 1.11.2001), bar u nekoliko slučajeva, na osnovu pronađenih ličnih dokumenata, utvrđivanje prisustva određenih vojnih ili policijskih jedinica na određenim mestima u određeno vreme i potom utvrđivanje ostalih okolnosti trebalo bi da su stvar policijske rutine. Ako je verovati beogradskom okružnom tužlaštvu, taj deo procedure policija još nije obavila.
A na otkopavanje čekaju još najmanje tri masovne grobnice u Batajnici i bar jedna ispod autoputa na području Vranja. Strašno „otkriće“ njihovog postojanja nekako se podudarilo s hapšenjem i kasnijim izručenjem Slobodana Miloševića. Nije valjda da sad srpska policija čeka da je od krivice u prikrivanju zločina on u Hagu „odbrani“ kao što sebe brani.
