Iznenadno imenovanje: Kada je dosadašnji specijalni predstavnik generalnog sekretara UN-a na Kosovu Hari Holkeri nedavno zamolio Kofija Anana da ga zbog zdravstvenih problema razreši dužnosti šefa misije UNMIK-a, generalnom sekretaru UN-a nije ostavio previše vremena za razmišljanje. Doduše, Ananu ovo nije bio prvi put da na brzinu bira šefa misije UN-a na Kosovu. Morao je brzo da donese odluku i kada se na samom kraju 2001. sa Kosova iznenada povukao Danac Hans Hakerup, koji je početkom iste godine došao na Kosovo da zameni Bernara Kušnera. Seren Jesen Petersen našao se u užem izboru među šest kandidata za šefa međunarodne civilne uprave na Kosovu. Ipak, da je Anan zaista mogao da izabere Holkerijevog naslednika po sopstvenom ćefu, njegov izbor bi verovatno pao na norveškog ambasadora pri NATO-u Kaja Eidea. Međutim, Evropska unija je insistirala da novi šef UNMIK-a bude državljanin EU-a. Eideu je pripala utešna nagrada šefa specijalne komisije koju je Anan formirao s ciljem da se utvrde svi uzroci i posledice martovskog nasilja na Kosovu.
Šta ga izdvaja od prethodnika: Biće prvi šef UNMIK-a koji prethodno nije bio političar i koji nije igrao veliku političku ulogu kod kuće. Kušner je bio ministar zdravlja, Hakerup ministar odbrane, Štajner savetnik Šrederu, a Holkeri ministrar finansija i nakratko čak premijer Finske. Jesen Petersen (59) po obrazovanju je pravnik, a bavio se i novinarstvom. Oženjen je i ima četvoro dece.
Šta ga je preporučilo za posao: Balkanom se bavi praktično od početka sukoba, jer ga je početak rata u bivšoj Jugoslaviji zatekao na mestu šefa kabineta visokog komesara za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) u Ženevi. UNHCR-u je posvetio 28 godina svoje karijere gde je 1998. čak dogurao do mesta pomoćnika generalnog sekretara, što je u hijerarhiji UNHCR-a treća pozicija po rangu. Dakle, od svih predloženih kandidata, on je bio najbliži strukturama UN-a, što je poboljšalo njegove šanse. Međutim, čini se da je presudilo to što se od februara ove godine nalazio u Skoplju kao specijalni predstavnik EU-a za Makedoniju, državu koja je pre samo nekoliko godina bila na samom rubu građanskog rata. Njegov osnovni zadatak bio je da nadzire valjanu primenu Ohridskog sporazuma. Uprkos mnogim sličnostima u problemima s kojima se suočavaju Makedonija i Kosovo, Jesen Petersen svestan je i velikih razlika u ovim društvima. Otuda ne treba očekivati da će probleme na Kosovu rešavati metodom „pljuni pa zalepi“.
I još…: Jesen Petersen se duže od decenije predano bavio jednim od gorućih pitanja koja su iza sebe ostavili ratovi u bivšoj Jugoslaviji tj. problemom izbeglica i raseljenih lica. Međutim, ni priroda posla niti njegova narav nikada ga nisu učinile velikom medijskom zvezdom na međunarodnom diplomatskom nebu. Dok su mnogi drugi na njegovom mestu usput grabili poene za munjevito napredovanje u karijeri, Jesen Petersen se, izvan očiju kamera, pobrinuo za nekoliko veoma važnih procesa u regionu. U BiH je odmah nakon rata radio na povratku izbeglica i raseljenih u svoje domove i u tom smislu nadgledao je sprovođenje Aneksa 7 iz Dejtonskog sporazuma. Iskoristio je Pakt za stabilnost da ubrza regionalnu saradnju po pitanju izbeglica i njegova je zasluga što su SR Jugoslavija, Hrvatska i BiH krajem juna 2001. sklopile Sporazum o regionalnom delovanju. Tokom te godine u svoje domove vratilo se više od 100.000 izbeglica. Osim toga, kao predsedavajući Regionalne inicijative za migracije, azilante, izbeglice Pakta za stabilnost (MARRI), koja je na prošlogodišnjem Samitu EU-a i zemalja Zapadnog Balkana u Solunu dobila veliku podršku, pospešio je i rešavanje ostalih veoma važnih pitanja, kao što su isplata penzija, povratak imovine i stanarskog prava između država u regionu.
Vlasti u Makedoniji cene ga i zbog toga što im je pomogao da prekinu oklevanje i što su i pod njegovim uticajem brzo predale kandidaturu za prijem u EU.
Kako je primio vest: Bio je počastvovan. Osim toga, Jesen Petersen je povodom imenovanja izjavio: „Kao što je nekima od vas poznato, na području Zapadnog Balkana radio sam poslednjih 10-15 godina. Često sam bio na Kosovu i zbog toga sam potpuno svestan ogromnih zadataka koji me ovde čekaju. Odlučan sam u tome da na Kosovu pokrenem proces koji će omogućiti svim zajednicama da ostvare svoja prava na stabilnom Kosovu, kao i u celoj ovoj evropskoj regiji.“ Jasno je i da je danski diplomata vesnik snažnijeg uticaja EU-a na Kosovu: „U situaciji u kakvoj je Kosovo danas, kada je Kosovu teško da ubrza put ka konačnom odredištu, veoma je važno pružiti građanima i neku nadu. Bez obzira na konačan status, Kosovo je u središtu Evrope. Evropsko Kosovo je jedina moguća opcija, Kosovo mora imati jasnu evropsku perspektivu.“
A Kosovo: Bez velikih uzbuđenja. I predstavnici Srba i Albanaca na Kosovu rešeni su da mu pruže šansu.
Zašto će kasniti na Kosovo: Zato što voli da završi započeto. Imenovanje ga je zateklo usred nedovršenog posla u Makedoniji oko nekih detalja vezanih za Ohridski sporazum, pa će se u Prištini pojaviti tek početkom avgusta. Uostalom, iz istih razloga je kasnio i u Makedoniju. Imenovan je u novembru 2002, a funkciju je preuzeo 1. februara 2003.