Foto: Fonet/AP
U jednoj televizijskoj emisiji, davne 1990. godine, grčka novinarka Ana Panagiotarea razgovarala je nekoliko minuta sa elokventnim šesnaestogodišnjakom, tada vođom đačkih protesta. Samouveren i smiren mladić ostavio je utisak na novinarku koja mu je kazala da će se jednoga dana ponovo sresti – ona će se i dalje baviti svojim poslom, a on će postati politički vođa. Grčka jeste zemlja najpoznatijih proročišta, još iz antičkog doba – lepuškasti klinac sa smešnom frizurom zvao se Aleksis Cipras i postaće, dvadeset i pet godina kasnije, najmlađi premijer Grčke
Aleksis Cipras rođen je 28. jula 1974. u Atini, nekoliko dana nakon što je u Grčkoj srušena vojna hunta. Iako nema iskustva u državničkim poslovima, u politici ga svakako ima. Vođa đačkih protesta i studentskih pokreta, u godini kada se u Evropi dogodio slom komunizma (1989) stupio je u Komunističku omladinu Grčke.
Osim što je u srednjoj školi napravio svoje prve političke korake, tamo je upoznao i Peristeru Batzijanu, takođe članicu Komunističke partije. Mladalačka ljubav se održala do danas. Beti, kako glasi nadimak prve dame Grčke, po zanimanju je IT inženjer, ne voli mnogo da se ističe u javnosti i kažu da je radikalnija u stavovima od svog muža. Žive u vanbračnoj zajednici i imaju dva sina. Srednje ime mlađeg je Ernesto, naravno u čast Če Gevare. Lako je pretpostaviti da je u sredini kakva je Grčka Cipras prvi neoženjeni premijer.
Aleksis Cipras se, nakon izlaska iz Komunističke partije, učlanio u partiju Sinaspismos, koja će potom postati baza Koalicije radikalne levice (Siriza), gde je postepeno napredovao. Kada je 2006, na izborima za gradonačelnika Atine, ispred pokreta „Otvoreni grad“ Cipras osvojio 10,5 odsto glasova, bio je to veliki uspeh. Dovoljno je reći da je to bilo tri puta više nego što je Siriza osvajala na parlamentarnim izborima tih godina. Već 2008. izabran je za predsednika Sinaspismosa. Time nije bio oduševljen celokupan partijski vrh – nekoliko vodećih članova je narednih meseci, potaknuto različitim razlozima, izašlo iz stranke. Cipras je 2009. postao član grčkog parlamenta i predsedavajući parlamentarne grupe Siriza. Konačno, zvezda levice i strepnja vladajućeg establišmenta Evrope postao je 2012, kada je Siriza osvojila 22 odsto glasova na izborima.
Inženjer po obrazovanju, Cipras je radio u građevinskoj industriji i bavio se urbanim planiranjem. Kao političar, pokazao se kao nekonvencionalan, od onoga kako se oblači (nikada ne nosi kravatu) do toga koje prevozno sredstvo koristi (ljubitelj je motora). Miran, kontrolisan i ubedljiv, on ima jako dobar i prisan odnos sa biračima. Prvi je premijer koji je položio sekularnu zakletvu, odbijajući da se zakune nad Biblijom i u prisustvu grčkog arhiepiskopa. Međutim, samoproklamovani ateista je prošlog leta ipak posetio Svetu Goru, da bi mesec dana kasnije otišao i kod pape Franje gde je bilo reči o potrebi da se napravi ekumenska alijansa protiv siromaštva i nejednakosti.
Zbog obećanja koje daje, kada je reč o ekonomskoj budućnosti Grčke, među političkim protivnicima nazvan je Hari Poter, dok su kritičari Evropske unije sa svih strana oduševljeno pozdravili pobedu Sirize. Pojedini evropski mediji, pogotovo nemački, nazivaju Ciprasa „grčkim podstrekačem“, „šarmantnim piromanom“, „neobuzdanim populistom“ i „čovekom kojega se Evropa plaši“.
Prva stvar koju je premijer Grčke učinio kada je stupio na dužnost, bila je polaganje cveća na spomenik grčkim borcima koje su ubili nacisti. I to je izazvalo buru negodovanja u Nemačkoj.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
