Aleksis Cipras rođen je 28. jula 1974. u Atini, nekoliko dana nakon što je u Grčkoj srušena vojna hunta. Iako nema iskustva u državničkim poslovima, u politici ga svakako ima. Vođa đačkih protesta i studentskih pokreta, u godini kada se u Evropi dogodio slom komunizma (1989) stupio je u Komunističku omladinu Grčke.
Osim što je u srednjoj školi napravio svoje prve političke korake, tamo je upoznao i Peristeru Batzijanu, takođe članicu Komunističke partije. Mladalačka ljubav se održala do danas. Beti, kako glasi nadimak prve dame Grčke, po zanimanju je IT inženjer, ne voli mnogo da se ističe u javnosti i kažu da je radikalnija u stavovima od svog muža. Žive u vanbračnoj zajednici i imaju dva sina. Srednje ime mlađeg je Ernesto, naravno u čast Če Gevare. Lako je pretpostaviti da je u sredini kakva je Grčka Cipras prvi neoženjeni premijer.
Aleksis Cipras se, nakon izlaska iz Komunističke partije, učlanio u partiju Sinaspismos, koja će potom postati baza Koalicije radikalne levice (Siriza), gde je postepeno napredovao. Kada je 2006, na izborima za gradonačelnika Atine, ispred pokreta „Otvoreni grad“ Cipras osvojio 10,5 odsto glasova, bio je to veliki uspeh. Dovoljno je reći da je to bilo tri puta više nego što je Siriza osvajala na parlamentarnim izborima tih godina. Već 2008. izabran je za predsednika Sinaspismosa. Time nije bio oduševljen celokupan partijski vrh – nekoliko vodećih članova je narednih meseci, potaknuto različitim razlozima, izašlo iz stranke. Cipras je 2009. postao član grčkog parlamenta i predsedavajući parlamentarne grupe Siriza. Konačno, zvezda levice i strepnja vladajućeg establišmenta Evrope postao je 2012, kada je Siriza osvojila 22 odsto glasova na izborima.
Inženjer po obrazovanju, Cipras je radio u građevinskoj industriji i bavio se urbanim planiranjem. Kao političar, pokazao se kao nekonvencionalan, od onoga kako se oblači (nikada ne nosi kravatu) do toga koje prevozno sredstvo koristi (ljubitelj je motora). Miran, kontrolisan i ubedljiv, on ima jako dobar i prisan odnos sa biračima. Prvi je premijer koji je položio sekularnu zakletvu, odbijajući da se zakune nad Biblijom i u prisustvu grčkog arhiepiskopa. Međutim, samoproklamovani ateista je prošlog leta ipak posetio Svetu Goru, da bi mesec dana kasnije otišao i kod pape Franje gde je bilo reči o potrebi da se napravi ekumenska alijansa protiv siromaštva i nejednakosti.
Zbog obećanja koje daje, kada je reč o ekonomskoj budućnosti Grčke, među političkim protivnicima nazvan je Hari Poter, dok su kritičari Evropske unije sa svih strana oduševljeno pozdravili pobedu Sirize. Pojedini evropski mediji, pogotovo nemački, nazivaju Ciprasa „grčkim podstrekačem“, „šarmantnim piromanom“, „neobuzdanim populistom“ i „čovekom kojega se Evropa plaši“.
Prva stvar koju je premijer Grčke učinio kada je stupio na dužnost, bila je polaganje cveća na spomenik grčkim borcima koje su ubili nacisti. I to je izazvalo buru negodovanja u Nemačkoj.
