„Ako obe strane čine ustupke, onda bi Prištinski ustupak bio da se malo pritisne oko formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), koja je magla i paučina jer je pod kosovskim ustavom, a ustupak Srbije bi bio kapitulacija“, rekla je Sanda Rašković Ivić televiziji N1.
I dalje: insistiranje na ZSO i održavanju Briselskog sporazuma „nije ništa drugo nego kapitulacija“, jer se tim sporazumom „defakto zaokružuje državnost“ samoproglašenog Kosova.
„Ako bismo i dobili ZSO, to bi bilo implicitno priznavanje nezavisnosti samoproglašenog Kosova i zato je sada momenat da Vučić konačno pošalje pisma predsednicima Rusije i Kine sa zahtevom da ulože veto u Savetu bezbednosti ako na dnevni red dođe članstvo Prištine u UN“; objasnila Rašković Ivić.
Jer, kaže, „sada je trenutak da se vrate institucije Srbije na sever jer je Briselski sporazum mrtav“.
Potpredsednica Narodne stranke je odluku prištinskih vlasti da na 48 sati odlože izricanje kazni za registarske nazvala „kuvanjem žabe“ jer će sve „opet doći na sto“. Objasnila je da se tu radi o „pacifikovanju Srba“ jer je „prva reakcija uvek najsrčanija“, pa ako se odloži na 48 sati, onda će da splasne reakcija ljudi koji su se spremali da se bune.
Održavanjem tentija, objašnjava Rašković Ivić, i odlaganjem primene kaznenih mera ljude uplašene i umorne od sukoba hoće da dovedu do toga da kažu „bolje pakt nego rat“.
Ona je ocenila da bi ulazak „samoproglašenog“ Kosova u UN vodio ka stvaranju „velike Albanije“, odnosno ujedinjenju teritorije Kosova i Metohije sa Albanijom u jednu državu, a posledično do „gubitka našeg identiteta jer u toj državi ne bi mogla da postoji Srpska pravoslavna crkva, pošto po pravoslavnim kanonima na teritoriji jedne države može da postoji samo jedna pravoslavna crkva, pa bi svi naši manastiri postali albanski manastiri“. Mislila je, verovatno, na pravoslavnu crkvu u Albaniji.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
