predsednica Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju
Rođena je 1956. godine u Zagrebu. Odrasla je u Šibeniku, medicinu diplomirala u Zagrebu 1980. godine, a doktorirala u Beogradu 1993. Član svetskog udruženja psihoterapeuta, Srpskog lekarskog društva i humanitarne organizacije „Žene pomažu ženama“.
Govori engleski, francuski i italijanski jezik.
Udata je za matematičara Aleksandra Ivića, profesora i člana SANU-a, što je bio i njen otac, psihijatar Jovan Rašković, lider Srba iz Hrvatske. Majka je troje dece.
Stranačke aktivnosti: Bila je član najužeg rukovodstva Demokratskog centra, koji je izabrala jer joj je „otac rekao da u Beogradu jedino može verovati Dragoljubu Mićunoviću“. Napustila je DC 1. oktobra 2003. pismom obavestivši Mićunovića da je nezadovoljna njegovom kandidaturom ispred DS-a za predsednika Srbije. „Mićunović je tvrdio da je njegova kandidatura pomoć prijateljskoj stranci da preživi za njih očigledno težak period. Moj stav je da ne treba trošiti kredibilitet na stranku koja predstavlja eutanaziju za demokratiju i zbog toga sam izašla iz DC-a.“ Vojislava Koštunicu, predsednika DSS-a, već je diskretno podržavala nekoliko meseci, a od tog oktobra i otvoreno, kao njegov pratilac u predizbornoj kampanji.
Od 5. juna 2005. je potpredsednik DSS-a.
Funkcije: Bila je 2000. godine načelnica i v.d. direktora Instututa za neuropsihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“. Komesar za izbeglice Republike Srbije bila je od februara 2001. do februara 2003. godine.
Kao predsednik KC-a KiM dobila je priliku da smeni jednog od svojih najvećih protivnika iz perioda „nemilosti“ Đinđićeve vlade. Njena velika „neprijateljica“ bila je i Gordana Matković, ministarka za socijalna pitanja. Smena Matkovićkinog „pulena“ Ozrena Tošića, koji ju je zamenio na funkciji komesara, bila je jedna od prvih smena nakon dolaska Koštunice na vlast. Tada postavljeni komesar Dragiša Dabetić je već nekoliko godina desna ruka Sande Rašković-Ivić.
Poslanik je u Skupštini državne zajednice SCG i član Odbora te skupštine za evropske integracije. Član je i Parlamentarne skupštine Centralnoevropske inicijative.
Zašto je prihvatila funkciju komesara za izbeglice: „Jer je to bilo jedino mesto zbog koga bih napustila medicinu“ i jer je to njen „dug prema otadžbini, pokojnom ocu i svim unesrećenim izbeglicama“.
Zašto je smenjena: Ona tvrdi da je to zbog netrpeljivosti koju je Zoran Đinđić gajio prema njoj još od dolaska na funkciju, jer je na glasanju članova DOS-a pobedila kandidata DS-a. Tvrdila je i da Đinđić nikada nije odgovorio na njene mnogobrojne zahteve da se sastanu.
Vlada je tvrdila da je problem bio u tome što je samostalno donosila važne odluke oko ulaganja sredstava i vođenja strategije, kao i da je vodila pregovore sa susednim državama i međunarodnim institucijama.
Od svih optužbi na njen račun, mediji su se najviše zainteresovali za zamerke Vlade da je primila honorar od 500.000 dinara za registraciju raseljenih lica. Ona je ocenila da je posredi politička smena, budući da je „prozvana“ zbog događaja (registracije) koji je „star osam meseci“.
Da li je, ipak, bila dobar komesar: Jeste. Nakon kataklizmičnog rada komesara Bratislave Morine, Sanda Rašković-Ivić bila je „melem na ranu“. Brojne pronevere su zaustavljene, a započeto je više veoma važnih poslova.
Da li ima još nešto sporno: Ima. Bila je (12. 9. 2000) svedok odbrane optuženih u procesu „Foča“ pred Haškim tribunalom, kao ekspert za traume silovanih žena. Iznela je stav: „Nisam bila u stanju da pronađem teške posledice koje bi se očekivale od događaja koje su svedokinje opisale. Quid non es in actus non es in mundo, dakle – ono što nije zapisano u medicini, nije se ni dogodilo.“
Dragoljub Kunarac, Radomir Kovač i Zoran Vuković dobili su 28, 20, i 12 godina zatvora, za kršenja zakona i običaja rata i za zločine protiv čovečnosti.
Šta je rekla kao novi šef KC–a: Da će se zalagati za sprovođenje strategije Vlade Srbije čiji je osnov „očuvanje Kosova i Metohije unutar granica Srbije i Crne Gore i sprovođenje procesa decentralizacije, ali decentralizacije kakvu je u okviru strategije predložila Vlada Srbije, a ne ove koju predlaže UNMIK“.
Nagrade: Delila je 2004. godine nagradu Univerziteta „Braća Karić“ za humanitarne aktivnosti, jačanje mira, saradnje i prijateljstva među narodima. Kamere BK TV-a su je, možda slučajno, jedine pratile prilikom dolaska u KC za KiM svega nekoliko sati pošto je Nebojša Čović smenjen.
Neke karakterne osobine: Najviše mrzi „prazne i dugotrajne diskusije“.
A kad se naljuti: „Jezik mi je brži od pameti.“
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
