Sa studentima o bezbednosti, izbeglicama, terorizmu…

Deo Ulice Jove Ilića oko broja 165 osvanuo je tog petka 20. novembra sa novim asfaltom, primetili su studenti Fakulteta političkih nauka (FPN), koji se nalazi na ovoj adresi. Duž ulice i iza zgrade bilo je policije, a ispred ulaza nalazilo se nekoliko ljudi sa nekakvim „bubicama“ u uhu. Na krovu su bila četvorica žandarma sa puškama, pripadnici SAJ-a. Rampa fakultetskog parkinga bila je spuštena, a ispred nje su stajali policajci i obezbeđenje koji su odlučivali ko može na parking. Oko 13 sati tu je bio parkiran kombi Pink televizije. Betonske kante za smeće, koje inače stoje ispred ulaza na fakultet, sklonjene su sa strane, do žive ograde. Zgrada i deo oko nje bili su pod posebnim merama bezbednosti jer su dolazili premijer Srbije Aleksandar Vučić i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. Tog dana su u amfiteatru fakulteta održali predavanje „Bezbednost u savremenoj Evropi“.

Premijer i gosti samo što nisu stigli. Iako je saobraćaj u jednosmernoj Ulici Jove Ilića bio zatvoren, iz suprotnog smera naišla je neka šklopocija iz koje je izlazilo mnogo dima. Čovek sa dvoje dece u prikolici je očigledno krenuo u redovan obilazak kontejnera u potrazi za sekundarnim sirovinama. Policajci su bili u šoku, počeli su da mu pokazuju da se vrati nazad i ode. „Nemam rikverc!“, odgovorio je zbog policijske zbunjenosti uspaničeni čovek. Nije mogao ni da okrene svoje bučno vozilo, pa su ga propustili da prođe. Nije prošlo ni tri minuta, ulica je opet odjeknula od zvuka njegove mašine. „Pa kuda sad?!“, opet su bili šokirani policajci. „Pa rekao si da se vratim.“

MERE BEZBEDNOSTI: Na sajtu fakulteta nije bilo najave događaja, već su studenti, da bi prisustvovali, morali da se prijave. Kod prvog ulaza u hodnik ispred amfiteatra, u kome je predavanje održano, dva momka proveravala su spiskove prijavljenih. Red je tu počeo da se pravi sat i po vremena pre početka događaja, oko 13.30. Oni koji su hteli da prisustvuju predavanju zamoljeni su da dođu do 14.15, „zbog pojačanih mera bezbednosti“. Posle toga mogli su da uđu samo akreditovani novinari. Oni koji su se na vreme prijavili i bili pronađeni na spisku, prolazili su narednu meru obezbeđenja – detektore.

Svih 300 mesta u amfiteatru bilo je popunjeno, a tridesetak ljudi stajalo je sa strane. Prostor iza 15 redova sedišta bio je namenjen novinarima. Odatle je snimalo 15 kamera, dve su bile sa nalepnicama NATO televizije.

Novinar jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom prokomentarisao je broj prisutnih: „Nije ovo ništa, na Pravnom je bilo gore.“ Student koji je bio u blizini dobacio je da je bio na Pravnom i da je tamo većinu činila omladina SNS-a. „Ja sam ovde da zauzmem mesto, da ne zauzimaju oni. Među ovim ljudima prepoznajem 90 odsto naših studenata.“

BODOVI I BOTOVI: Televizijska ekipa pokušala je da od grupe studenata dobije izjavu, ali su im oni odgovorili kako su ozbiljni studenti i da za to traži nekog bota. Jedan od momaka iz te grupe rekao je da je došao na predavanje jer ide na sve događaje takvog tipa. „Bio sam i na Šešeljevim mitinzima, i kada je Tadić okupljao, pa me eto i ovde.“

Predavanju su mogli da prisustvuju svi studenti, koji su se prijavili, ali su prednost, prema rečima jedne studentkinje, imali oni sa treće godine. „Nama je ovo za bodove“, prokomentarisala je ona. „Ja bih izašla čim počne. Upisali smo se. Ne mogu da sedim sve vreme“, rekla je jedna devojka svojoj drugarici. Dečko u svečanom odelu koji je sedeo ispred nje, takođe student FPN-a, rekao je da ovakva predavanja moraju da se održavaju na njihovom fakultetu. „Vučić je premijer svih nas, on zna šta radi, a ovo je bitna tema.“ Dvojica njegovih drugova potvrdno su klimali glavom, devojka mu je odgovorila: „Ma, važi“, nasmejala se i okrenula na drugu stranu. U amfiteatru je tog dana bilo mnogo studenata u odelima. Neko je prokomentarisao kako toliko elegancije fakultet nikada nije video.

Pored govornice bile su dve zastave Republike Srbije. Tabla iza katedre bila je čistija i zelenija nego inače, komentarisali su studenti, a na sedištima u tri prva reda stajali su beli papiri na kojima je pisalo „REZERVISANO“. Ta mesta bila su namenjena delegaciji, profesorima i posebnim gostima.

Desetak minuta pre 15 časova počeli su da stižu gosti i profesori. Među gostima bila su dvojica oficira u službenoj uniformi. Kasnije, u toku predavanja, kada se govorilo na srpskom koristili su slušalice za simultani prevod. Došli su i gradski menadžer Goran Vesić i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević.

PREDAVANJE: Prvo se u amfiteatru pojavio Stoltenberg. Pozdravljen je aplauzom, ali su dlanovi zalupali mnogo jače kada je u prostoriju ušao premijer Vučić. Svi, osim onih koji su sedeli u poslednja tri reda, ustali su i pozdravili ga. U poslednjim redovima neki su se smejali.

Usledio je pozdrav dekana fakulteta, Dragana Simića. Prisutnima se obratio na srpskom i na engleskom jeziku. Osim dobrodošlice, rekao je i da je Stoltenberg „izdanak čuvene norveške porodice i prijatelj naše zemlje, jednako kao i njegov otac, počasni građanin Beograda“. Dodao je i da je „bez obzira na to što je gospodin Jens u Beogradu proveo svega tri godine, on Beograđanin sa velikim B“, i da u ovom trenutku za temu razgovora nema kompetentnijih i značajnijih sagovornika od premijera Vučića i generalnog sekretara NATO-a.

Nakon toga, u petominutnom govoru prisutne je pozdravio i premijer. On je svoje izlaganje počeo rečima kako su mu pripremili dug govor, „koji nije ni toliko glup“, ali da bi izgubili sve vreme ukoliko bi ga čitao. „Stručnjacima iz Skupštine grada“ rekao je kako se okupe uvek kada dolaze Amerikanci, a kada dođu drugi nema ih nikada, pričao je o značaju dolaska generalnog sekretara NATO-a u Beograd. „Ja znam da bih u srpskoj javnosti najveće poene dobio ukoliko bih kritikovao i rekao nešto loše. Ono što nas zanima je budućnost i ono što možemo da uradimo za vas, poštovani studenti, i za one koji treba da žive u uređenoj zemlji.“ Dodao je i da Srbija postaje uređena i pristojna zemlja, što nije karakteristika mnogih država, i da ne treba da govorimo o onome što se dešavalo pre 16 godina, već da moramo da brinemo o budućnosti. Na kraju izlaganja premijer je studentima poručio da moraju da uče, da rade, da znanje ne može da im oduzme niko i da razmišljaju o konačnom rezultatu.

Pozdravom „Dobar dan! Kako ste?“ na srpskom jeziku prisutnima se obratio Jens Stoltenberg. Ispričao je da je Beograd grad njegovog detinjstva jer je, pošto mu je otac bio ambasador, živeo ovde tri godine, da se seća da je svake nedelje išao na Kalemegdan, jeo sladoled i „čevapčiče“ i da se igrao „Ringe raja“. To je i odrecitovao i čučnuo iza govornice. Zatim je govorio o odnosu Srbije i Alijanse, bombardovanju, žrtvama…

Nakon njegovog desetominutnog izlaganja usledilo je vreme za pitanja. Za pola sata postavljeno ih je pet – tri Stoltenbergu, dva Vučiću. Pitanja su bila u vezi sa terorizmom, aktuelnom izbegličkom krizom, dešavanjima u Parizu… Novinari nisu ništa pitali.

VRAĆANJE U NORMALU: Predavanje je završeno nešto posle 16 sati, delegacije su izašle iz amfiteatra i nisu se zadržavale na fakultetu. Četvorica pripadnika SAJ-a, na čijim kačketima su stajale oznake jedinice, sišli su sa krova i otišli. Ispred fakulteta su ostali studenti da popuše po cigaretu. Četiri devojke su rekle da im je drago što su došle, jedna je prokomentarisala: „Zanimalo me je, nisam tu zbog bodova. Bilo je dobro i korisno predavanje.“ Njihov kolega je dobacio kako mu je to bilo „protraćen sat vremena života“.

Fakultet je počeo uobičajeno da funkcioniše, a radnici sa prijavnice vratili su betonske kante za smeće na mesto na kome inače stoje. Gužva je brzo nestala, studenti i profesori otišli su svojim putem. Novinari televizija snimali su stendapove ispred fakulteta. Reporterka jedne novinske agencije diktirala je kolegama u redakciji o čemu je bilo reči i prokomentarisala da su iste govore održali ranije tog dana. Stoltenberg je i tada recitovao „Ringe raja“.