Ribe i akvarijum

U razgovor s građanima premijer je krenuo iz Užica, bio gore u Subotici, stigao do Pirota. Namera, da izloži namere vlade, da kaže da je ovo jedinstvena prilika da građani podrže reformski kurs, čuje probleme, u hodu im se prilagodi, odgovori na njih. Istim povodima, u četvrtak 21. marta bio u Valjevu.

Jedan program posete predložila opština, drugi Kancelarija Kontakt Srbija, iza oba bile njegove demokrate, opština pripremila i film o svojoj vladavini, ekipa vlade koja organizuje turneju stala iza Kancelarije. I kancelar stigao.

MARKA TAMO, MARKA ‘VAMO: Istraživačka stanica Petnica, nekoliko km od Valjeva, već stigli šef protokola u roze košulji, baš do glave podašišani organizator turneje, obezbeđenje, ima i građana, sve sam član DS-a, eto ti i autobusa s novinarima, jedan iz obezbeđenje gura prst u uvo, namešta onu bubicu, priča, kaže, stiže. Stadoše automobili, iz jednog izađe jedan što nije Đinđić, za njim Đinđić, taze podašišan, k’o nov. Pozdravi se s domaćinom Stanice, pa onda redom, leva ruka u džepu, desna slobodna. Pokazaše mu astronomsku opservatoriju, obiđoše oko osnovne škole, domaćin informiše da su najveća vanškolska institucija u Istočnoj Evropi, Đinđić će, zato su tu. Zavedoše ga da pokažu smeštaj za polaznike, kroz prozor kreveti na sprat, premijer će, nije loše, k’o u vojsci.

Uđoše u glavnu zgradu, i domaćin koji menja direktora Vigora Majića, koji je i zamenik ministra prosvete, stavio levu u levi džep, oveća prostorija, srednjoškolci sede. Sede i premijer, dobar dan, njegova poseta znači podršku ovoj instituciji koja je najveća tog tipa. Pa se izjavi, da je važno skrenuti pažnju javnosti na nauku i istraživanje kao glavni potencijal našeg društva. Pa otkri, kod nas je sve u zaostatku, jedino pamet nije, za 10, 20 godina možete da stignete i onoga ko je 200, 300 godina živeo u normalnom svetu, tu nema fizičkih granica za brzinu napredovanja, nas samo brzina može spasti jer smo toliko zaostali u drugim oblastima, ako idemo normalnim putem nećemo nikoga stići, zato moramo naći traku za preticanje, a ta traka za preticanje je znanje. Žele da upute poruku, oni su vlada koja ceni znanje. Njihove zahteve za dobra radna mesta, dobre puteve, komunikacije, standard, teško mogu da ispune, ali imaju podršku, i on je na njihovoj strani, i žena mu je, pre 25 godina bila istraživač… vlada zna da je svaki mladi stručnjak kapital ove zemlje…

Onda se prešlo na pitanja i odgovore. O odlivu mozgova, na nama je da pokažemo maksimalnu želju da zadržimo stručnjake, na njima je da odaberu, da ostanu, gde ih žele, ili da odu negde drugde, premijer je siguran da će ostati. Siguran i ministar nauke Domazet, bio u inostranstvu, vratio se, nema lepše nego u svojoj zemlji, marka tamo, marka ovde, velika razlika, zadovoljstvo je raditi u svojoj zemlji, ispunjena duša i biće jednog čoveka… Pa bilo pitanja i odgovora još, o školstvu, reformama, kako vlada kontaktira s bazom, i premijer rekao, hvala, bilo mi je zadovoljstvo, dobio poklone, slikao se.

Onda ga na izlazu dohvatiše da pogleda Vujića fabriku vode, koja se vidi kao na dlanu. Ovde treba podsetiti da je vlasnik Vidoje Vujić prozivan od Dinkića kao ekstraprofiter, da je fabriku zidao u zaštićenoj zoni i bez dozvole, da je bez dozvole i ozidao, da bi je opština legalizovala tretirajući, u urbanističkom planu, bespravnu gradnju kao zatečen objekat. Đinđić pogleda dole, građevina boje cigle, baš zelen i ekološki krov, reče Vidoju, koji se slučajno našao baš pored njega, sad smo se dogovorili da je konfiskujemo. Vidoje će, kao stari šaljivdžija, dobrovoljno je dajem, Đinđić pogleda, konstatova, to je to, Vidoje nastavi, o proizvodnji za mesec dana, Đinđić ponovi, to je to, uključi se i domaćin Stanice, mnogo će im Vidoje pomoći oko infrastrukture… Tu premijer upita Vidoja i kako je, i, uz, vidimo se, ode dalje.

POLJUBAC ZA ZETA: Pa stiže, po programu, pred hram Vaznesenja Gospodnjeg, koji je u izgradnji i najveći posle hrama Svetog Save. Ispred porte špalir građana, premijer uze da se pozdravlja, desi mu se i zet s kojim se izljubi tri puta, pa to nastavi, redom, dobar dan, kako ste, pa to bi aplauz, pa, samo napred, neka priča šta ko hoće, samo napred, Đinđić odgovori, ili će biti, upita i odgovori, nekima je mnogo brzo, ali on misli da tek treba da dodaju gas, građani uđoše u dijalog, nemoj slučajno da posustane, nema ništa da brinu… Onaj roze iz protokola, vele Momčilo, pokaza pravac crkve, to krenu, u porti ceo pravoslavni opštinski odbor Demokratske stranke, drugarsko pozdravljanje. Pred crkvom sveštenstvo, vladika Lavrentije, tu i Vidoje Vujić, sad kao nosilac ordena Svetog Save. Lavrentije reče reč, mnogo započeli, nisu mogli da dovrše, čekali da Bog pošalje neko povoljnije vreme, i evo poslao, pa od srca pozdravljaju premijera, uz veliku blagodarnost za pomoć koju je vlada ukazala ovom hramu, a ako zapne oni će opet biti slobodni… Tako je, nastavi ga Đinđić, ko ima velike ciljeve može da ostvari velike ciljeve, primi komplet vladike Nikolaja. Uđoše u crkvu, crkva velika, na stolu maketa, objasniše, dosad otišlo dva miliona maraka, samo da se ukrovi, još milion, Đinđić otrepta.

Pa izađoše pred crkvu, da se premijer obrati novinarima, to se sjati, Đinđić će, mi smo danas u Valjevu, razgovaramo sa građanima šta ih muči, na osnovu onoga što čuju sačiniće akcioni plan koji će vlada sprovoditi i uklanjati prepreke da bismo kao zemlja brže išli napred. Jedan će, ozdo, ispod premijera, o Savetu odbrane, saradnji s Koštunicom, neće sarađivati dok se ne reši problem vojne bezbednosti, on samo brani dostojanstvo Vlade Srbije. Onda šansu dobi i RTS, novinari spontano i za TV Dnevnik pitali o štrajku železničara i Hagu, odgovorio da će s Hagom sarađivati na „prepoznatljiv način“, da nije važno da li će biti za pet, deset, mesec dana. I bilo da više nema, ne može ceo dan.

Pa, pored pijace, krenu ka opštini, na prepoznatljiv način, s levom u levom džepu. Prodavci, prodavačice, zdravo Zoko, „ćavo“, na mostu ga uhvati jedan, da svrati u kafić na piće, je l’ se seća kad su ono, ne može da se seti, pa ono kad je bio, da, da, da… Usput, pozdravljanje, drž’ se, držim se, jedna viknu, eno ga valjevski zet, šef protokola pokazuje put, premijer šipči, za njim, oko njega, obezbeđenje, ministri, kamermani, opštinari, demokrate, jedan se zatrča u Đinđića, uz, Đinđo brate, poljubi ga u ruku…

Uđoše u opštinu, razgovor s privatnicima, u sali i Vidoje Vujić, kao privatnik. Jedna iz vladinog Biroa za komunikacije, iz nekog biroa jeste, saopštava novinarima da je sastanak zatvoren za javnost, samo pokrivka pet minuta, i gotovo. Prođe pokrivka, napolju nas spopade jedan stariji sa kačketom, ‘oće da kaže, „Đinđiću nećeš biti bolji čovek ako vratiš Slobodana iz Haga, i ako ne šalješ ljude u Hag“, a reforme, a pare, „Koje reforme, gde su naše sudije, gde su naši fakulteti, ‘oće biti objavljeno, ‘oće, dobro“…

DETEKTOR: Posle zatvorenih sastanaka sa nezaposlenima i sindikatima, zakuske s nogu, koju je odobrio šef sanitarne inspekcije, tribina sa građanima u Domu kulture. Ispred Doma gužva, ne možeš ući, prvo kroz detektor vrata, jedan po jedan. Prepuna sala, to samo navire, bina, bilbord „SRbija na dobrom putu“, za stolom premijer, ministri Vlahović, Šumarac, Milovanović, svi taze podašišani, Šumarac i taze ofarban. Đinđić uze da „podvlači crtu“, ovo će biti radni sastanak, oni će zabeležiti sugestije, građani će zapamtiti ono što vlada misli da je važno, posle čega će i jedni i drugi raditi drugačije. Tu Đinđić reče da prosečnom građaninu nedostaje slika celine kuda se kreće Srbija, da je sve kao u razbijenom ogledalu, stalno afere, incidenti, od drveća se ne vidi šuma, sve pozitivno je gurnuto u stranu, njegov predlog je da ne učestvuju u tome, već da se bave porodicom, poslom… Pa, u uvodu, još upita, da li imamo da se neodgovorno ponašamo, da podmećemo jedni drugima, jer ako Srbija sad stane trebaće joj deset godina za novi početak, ono što ga pogađa je što nema svesti o vanrednoj situaciji, između istorijske šanse koju imamo, projekta koji vodi vlada, i svesti o tome u društvu, postoji ponor. Pa reče da je dosta urađeno na globalnom planu, sad se dolazi do mikroekonomije, gde smo samo sebi najveći protivnik. Pa nastavi, dobar, plastičan, u formi, vlada je tu da ukloni globalne prepreke, na putu ka razvoju građani su vozači, očekuje od građana akciju, da reaguju na nepravde, nepravilnosti, ako se budemo ponašali kao što smo se ponašali, imaćemo rezultate kakve smo imali, kakvi smo bili imali smo i Turke i Miloševića, moramo u sebi da se promenimo, vlada je spremna da rizikuje, da ne popušta i ide dalje, ne mogu im ništa ni uniformisani, ni neuniformisani, ni Marsovci, znaju da su u pravu i da će pobediti, to traže i od građana…

Onda bila pitanja, podrške, „Vi ste danas u misiji svetog Save“, zašto se ne oduzima od onih koji su se obogatili na nesreći drugih, o nacionalizovanoj imovini, fabrikama, ličnim sudbinama, problemima… Odgovara da se neke stvari ne mogu ispraviti, ne može jedan narod da izabere pogrešnu politiku i da ga to ništa ne košta, da nije lako obeštetiti ljude kojima je oduzeta imovina, „ako skuvate ribe iz akvarijuma, dobićete čorbu, ribe iz čorbe ne možete vratiti u akvarijum“… Dijagnoza, da su najpopularniji u Srbiji oni koji kažu da se mnogo brzo ide, takav smo mentalitet, a Srbija ne može brže ako većina to neće, većina misli da su promene brze, to govore ankete, narod mora da se navikne da je akcija, a ne sedenje, njegovo prirodno stanje… Onda bilo vazdan tema, i o duvanu, to vreme uzelo da odmiče. Ko nije bio prisutan gledao direktan prenos, tri lokalne televizije prenosile tribinu, na jednoj, uveče, gostovao Proroković iz DSS-a, sve drugačije prorekao.