Radmila Hrustanović

Rođena je 1952. godine u Beogradu. Bavila se advokaturom više od 23 godine, a na sajtu GSS-a, čiji je član od osnivanja, piše da je 14 godina radila i u saveznim organima uprave. Baš u završnim pripremama pred izbore juna prošle godine postala je član Predsedništva i Glavnog odbora stranke. Dok se vodila finalna borba za vlast ona je bila zadužena (između ostalog) za medije, što je nastavila da radi i u Skupštini grada, nakon izbora. Bila je i zamenik Maje Tasić u kampanji „Ovo je naša zemlja“. Sada je odbornik u Skupštini grada Beograda i član gradske vlade zadužena za imovinsko-pravne poslove. Jedan je od osnivača Ženske političke mreže. Udata je i ima dva odrasla sina.

Šta je prvo uradila posle izbora: „Oslobodila“ je Studio B kada je 26. oktobra rešenjem Privrednog suda u Beogradu postala njegov privremeni direktor. Bila je na toj funkciji tri meseca i, kako su nam zaposleni u kući rekli, znalo se da će biti gradonačelnik. Ipak, opisuju je kao „žestoku“.

Zašto: Tri meseca su joj razni lupali o sto, a ona „nije ni trepnula“. Izborila se za vraćanje Studija B u ingerencije Skupštine grada, pošto ih je Milovan Bojić maja prošle godine stavio pod šapu Vlade Srbije. Rekla je, nezvanično, da je zloupotrebe položaja u kući bilo u neverovatnim razmerama i da to neće tek tako proći. Kad je odlazila, obećala je zaposlenima da će se svojski potruditi da pomogne svoje „mezimče“ (Studio B).

Šta je radila u Studiju B: Otpustila je Dragana Kojadinovića zbog nepoštovanja radne obaveze, a on je na to rekao da se pokazalo da i „DOS ima svoju Milenu Arežinu, jer protivno svim zakonima nije ispoštovana odluka Privrednog suda da se sve vrati u stanje pre odluke Vlade Srbije o podržavljavanju ‘Studija B'“. Novinara Marka Jankovića je zbog „oglušavanja o profesionalne norme ove kuće“ prebacila u marketing i dala mu početničku platu od 2400 dinara. On je Hrustanovićevu tužio i izgubio

spor.

Šta je radila u Skupštini: Bila je predsednik anketnog odbora Skupštine grada koji je raščišćavao situaciju oko raspodele i rasprodaje stanova u prethodnom mandatu gradske uprave. Poslednji objavljeni skor bio je da je oduzeto 45 „nezakonito dodeljenih“ stanova, a da komisija ispituje još oko 650 takvih rešenja. Mnogi su joj zamerili da je obarala „lake mete“ i da je kad je došao red na gradske funkcionere prebacila loptu na Pravobranilaštvo i Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove. Jedna od poznatijih „žrtvi“ bio je Milovan Drecun.

Da li će sad imati problema: Verovatno ne, sve stranke su je podržale za gradonačelnika, sada je jedini kandidat. Njen stranački kolega Miroslav Filipović rekao je da je ona „savršeno sposobna da bude dobar gradonačelnik Beograda“, kao i da bi bilo dobro da Beogradom upravlja žena, a sa tim se otprilike svi slažu. Hrustanovićeva je, uostalom, na nedavno pitanje ko će biti gradonačelnik odgovorila „možda ja“.

Kakav je političar: Kao što rekosmo ranije, žestok. Pregledom konferencija za štampu, a njene su, uzgred, veoma zanimljive, vidi se da je u usponu od januara ove godine, i da se naročito bavila „teškim“ temama o kojima govori bez dlake na jeziku. Rekla je tako da su „suština neslaganja u DOS-u suprotni stavovi o zločinima i onima koji su ih činili, da li zločini postoje ili ne postoje“ kao i da se „srpski političari i javnost moraju suočiti sa istinom o Vukovaru, Srebrenici, Kosovu, i sa tim da je i ‘naša’ strana činila zločine nad civilima i da počinioci moraju biti kažnjeni za zlodela“. Kaže i da „GSS nema dilemu o Hagu“ i zalaže se za apsolutnu saradnju. Kritikuje da se na tome ne radi dovoljno.

Kako bi rešavala pitanje Kosova: „Albanci se moraju odreći ‘Velike Albanije’ i prihvatiti da su deo Srbije i Jugoslavije“; mi moramo preduzeti „agresivnu diplomatsku aktivnost“, a međunarodna zajednica „nužne i po njih rizične mere jer su doprineli destabilizaciji situacije“.