Razrešena pomoćnica gradonačelnika Beograda
Osnovni podaci: Radmila Hrustanović, do udaje Dokmanović, rođena je 25. novembra 1952. u Beogradu, gde je pohađala osnovnu i srednju školu. Otac i majka su nosioci Partizanske spomenice. Kada je njen otac, oficir, 1971. godine dobio premeštaj, odselila se u Sarajevo gde je završila Pravni fakultet, a potom je 14 godina provela u Saveznom izvršnom veću. U advokate je otišla 1992. godine. Udala se 1977. i ima dva sina.
Slobodno vreme: Igra tenis, pliva, zimi skija i kliza. Ipak, najveća strast su joj trke Formule 1 i fudbal.
Kolekcionar lutaka, prvu lutku dobila je od fudbalske zvezde Stjepana Bobeka 1956. Lutke su joj i danas slabost. Muž joj ih donosi sa putovanja, a sinovi kad hoće da je obraduju.
Ada Ciganlija: „Tamo se najlepše osećam. A prizor ušća Save u Dunav dovodi me do ushićenja. Zbog te scene često zažalim što nisam slikar.“
Priznanja: Počasni član udruženja vozača Beograda, Orden italijanske zvezde solidarnosti na nivou viteza, za doprinos promovisanju italijanske kulture.
Politička karijera: Politikom je počela da se bavi krajem osamdesetih, kada se učlanila u Reformsku stranku Jugoslavije i Građanskog saveza Srbije od osnivanja, (bila jedan od potpredsednika GSS-a). U oktobru 2004. iščlanila se iz GSS-a, da bi postala nova članica Demokratske stranke. „Svoju odluku sam dobro analizirala. Pred izbore GSS nije imao definisanu strategiju niti cilj. Posle 12 godina i tužna sam i razočarana u stranku u koju sam uložila mnogo.“
Jedna je od osnivača Ženske političke mreže u Srbiji (februar 2000).
Zašto je političar: „Bila sam sasvim zadovoljna poslom advokata, a politikom sam se, od početka devedesetih, bavila uzgred, iz potrebe da se ovde nešto promeni.“
Karijera: Posle osmogodišnjeg iskustva u advokaturi, prešla je u politiku. Od 1996. do 2000. bila je članica Izvršnog odbora Zvezdara (Koalicija „Zajedno“). Od oktobra 2000. je članica IO Skupštine grada Beograda, zadužena za imovinsko-pravne poslove, građevinsko zemljište i informisanje. Istovremeno, sedam meseci je vršila dužnost direktorke Studija B. U to vreme otpustila je tadašnjeg direktora i budućeg ministra informisanja Dragana Kojadinovića – zbog nepoštovanja radne obaveze. Od juna 2001. do novembra 2004. bila je predsednica Skupštine grada Beograda (gradonačelnica). Radila je uz moto „Brinuću o Beogradu kao o svojoj kući“. Kada je napustila tu funkciju, rekla je: „Uradili smo više nego što je bilo planirano. Napravili smo pristojan grad sa nadom. Beograd danas ima svoju perspektivu i viziju.“ Od 2004. do decembra 2007. je zamenik gradonačelnika Beograda, od tada do 2010. je pomoćnik gradonačelnika za razvoj i međunarodnu saradnju.
Imovinska karta: „Dva stana, površine 60 i 90 kvadrata. Ima i tri lokala ukupne površine 55 kvadratnih metara stečena 1992. i 1996. godine, kao i splav-kućicu na Adi Ciganliji. Vlasnik je „fijat stila“ iz 2001. godine.
Šta je rekla posle razrešenja: „Imala sam izuzetnu čast i zadovoljstvo da skoro punih deset godina radim za Beograd. Trudila sam se da radim korektno, pošteno, najbolje što umem.“
Pouka: „Nisam se bavila i ne bavim se politikom da bih opstajala. Imam čist obraz i vrlo lake odgovore na mnoga teška pitanja.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
