Srbija, kako obeć’o predsednik Odbora za obeležavanje ministar Velimir, dostojno, a jes’ da je bila kiša, obeležila Boj na Mišaru, a prvi govornik i ministar Dragan, iako ometan, istorijski sa istorijskog mesta poručio da Srbija neće pristati
IZMEŠANO: Vojska, crkva, ministri…
KrajŠapcajeMišarpolje/ ustaničkibarjakvije/ nanjemusuVožd, seljaci/ spasliobraz, častSrbije… Tako počinje pesma Dragiše Penjina o čuvenom Boju na Mišaru, od koga je, tačno 13. avgusta, prošlo 200 godina. Prilika, i obaveza, za obeležavanje. Država Srbija tome prišla krajnje ozbiljno, za predsednika Odbora za proslavu velikog jubileja vlada Srbije imenovala ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića. Tim povodom, u svom kabinetu, u zdanju Vlade, ministar dao intervju za „Čitanku Mišarskog boja“, gde je na pitanje da li je Vlada, njegovim imenovanjem, svima poslala jasnu poruku da se ovaj narod opredelio za proevropsku budućnost, odgovorio, Boj na Mišaru je bio velika istorijska prekretnica i mi moramo dostojno da obeležimo sve ono što je za nas, a i za Evropu, bilo značajno u našoj istoriji. Mišar je važan i za Srbiju i za sav demokratski svet i ja ću, u okviru svojih mogućnosti i ovlašćenja, učiniti sve da se tamo uradi potrebna infrastruktura, da se uredi i taj kompleks koji će mlade podsećati kako su ljudi u Srbiji živeli i slobodu branili… I, iako je formalni pokrovitelj proslave bilo Ministarstvo rada i zapošljavanja, najviše se istaklo ministarstvo ministra Velje, krenulo se u asfaltiranje četiri trake šest kilometara puta od Šapca do Mišara, u još sporednih puteva, obnovljena stara škola, Muzej Mišarskog boja, bilo i kanalizacije i još te infrastrukture za preko 200 miliona dinara.
POZDRAVLJANJEMINISTRA: I doš’o dan proslave, nedelja 13. avgust, planirane četiri trake nisu stigle do Mišara, ali se stiže i sa postojeće dve. Kad se stigne, sve pored puta, levo Muzej Mišarske bitke, veliki mozaik na čelu zgrade, Karađorđe, stihovi iz one epske pesme, HranisinapašaljinavojskuSrbijaseumiritnemože, desno obnovljena škola, sve pod konac, dvorište podašišano, cveće u velikim saksijama ćupovima, ima i velika lubenica u velikoj i pletenoj korpi. Preko puta škole kafana Karađorđe, u kafani gosti, biće reditelj direktnog TV prenosa za Nacionalnu televiziju direktno, biće sa novinarkom, prelazi košuljicu prenosa, prvo govori predsednik Šapca, Prestolonaslednik, pa ministar Jočić, za drugim stolom policajac sa činovima, preko motorole, izdaje naređenje da policajci, uz put, pozdravljaju ministra Jočića, normalno, a ne da skidaju šapke kad on naiđe, ko što je bivalo, u to se čuše sirene vozila u pratnji Prestolonaslednika, konobar, zaost’o od prethodne noći, preko poslužavnika ispali deseterac, Prođesvita, dižemisekita.
Dalje, uz put, spomenik Mišarskim junacima, mermerni stub sa dvoglavim orlom na vr’u, sa strane lovor venci Vlade Srbije i Opštine Šabac, iz pristiglih autobusa izlazi stariji svet, članovi raznih udruženja oslobodilačkih ratova, prilaze spomeniku, prelaze u slikanje, jedan isprsio neku žutu i metalnu rukotvorinu, ko pita dobije odgovor, Dušanov grb, kovano gvožđe, desetka… Uto se, pored ona dva lovorova venca nađe i venac Opštinskog odbora Nove Srbije, baš grobljanski, sa oni beli i lila cvetovi, jedan iz organizacije insistira da tu mogu stajati samo državni venci, venac NS-a ode pod obližnji orah, zajedno sa vencem Udruženja ratnih dobrovoljaca.
Pristiže vod vojske, stade kako treba, za mikrofon se postavi ženski voditelj programa, Dame i gospodo, sada prisustvujemo ceremoniji polaganja venaca, venac predsednika Republike Srbije… jedan od vojnika uze da ide ko da nosi venac, stavlja ga ko da ga stavlja, staje mirno, izmiče se, tako bi i sa ostalim vencima, šta reći, proba bi uspešna. Pristiže još jedan autobus sa još potomaka ratnika, eto ga i vojni orkestar, napred dva klarineta, na začelju veliki doboš, omanji policajac u svečanoj teget uniformi, sa bele rukavice, stade sve da tera na trotoar, tako naredio načelnik, na lice mesta stade kolona policijskih „audija“, iz najvažnijeg, M-10-01, izađe sami ministar Jočić, sve na njemu dubi, frizura frizirana, ko sneg košulja, kravata kakva treba, kakva treba narandžasto-teget i prugasta kombinacija, prvo srdačno i kako treba do’vati kako treba spremnu predsednicu OO DSS-a, koja je i predsednik Organizacionog odbora proslave, i koja imaše bisernu ogrlicu i koja se zove Jasmina Milutinović. Onda se kako treba i tri puta ispozdravlja sa još DSS lokalnih funkcionera, tri puta ga do’vati i pristigli DSS načelnik Mačvanskog okruga, i ministar kako treba prekrsti ruke, pređe u razgovor i pojedinosti, desnom, ili levom, se počeša levo od desnog razdeljka, nastavi da sa svojima prelazi dnevni red.
DRUGAČIJIBOJEVI: Vladika Lavrentije, plus Prestolonaslednik, ko da su kasnili sa liturgije i pomena u obližnjoj crkvi, organizator ko da oceni da je ministar nervozan, onaj svečani policajac sa belim rukavicama poče iznova da sve tera na trotoar, u liniju stadoše polagači venaca, prvo vojnik sa vencem, pa izaslanik predsednika Tadića Trivo Inđić, za njim Jočić sa svojim vojnikom, još njih sa svojim vojnikom, javi se ženski voditelj, Uvaženi predstavnici Republike Srbije… danas obeležavamo dvestogodišnjicu Boja na Mišaru… pobeda je utrla put slobodi… javi se vojni orkestar, ko treba, i po redu, položi venac. Svi stadoše desno od spomenika, bi himna Božepravde, bi plotun, javi se predsednik opštine Šabac, iz DS-a Miloš Milošević, Uvaženi gosti, tačno pre 200 godina, na ovom mestu… Sa liturgije pristigoše SPO Čotrić i SPO Srećković, u iste prugaste revers kravate, odoše svojim putem, ženski voditelj uze vazduh, Dame i gospodo, u ime Vlade Srbije, uto stiže i kapitalni ministar i bez kravate stade gde i kako treba, voditelj završi najavu, Obratiće vam se ministar unutrašnjih poslova g. Dragan Jočić.
Ministar istorijski stade gde i kako treba, izvadi artije, pa kad se reče, Potomci učesnika slavnog Boja na Mišaru, građani oba Podrinja… Na ovom polju su prvi put posle Kosova svi Srbi bili zajedno, pa, ko da je sve sam pis’o i sastavlj’o, citira šta napis’o Ranke, čuše se aplauzi, putem se, sa liturgije, pojavi Prestolonaslednik, aplauzi se nastaviše, Jočić nastavi po ‘artijama, stiže do srpskog Homera Filipa Višnjića, Prestolonaslednik nastavi da stiže, začu se, Hoćemo kralja, pa opet, Hoćemo kralja, ona DSS Milutinović ode da požuri Prestolonaslednika, Jočić se pojača, dođe do esencije i suštine govora, Danas se vode drugačiji bojevi, ali je istina da se od tada do danas Srbija nije smirila, ne odustajući od ideala da bude slobodna, demokratska, pravna i evropska država… Današnja bitka za Kosovo vodi se pregovorima u kojima Srbija ponavlja da neće pristati na ono na šta nikad nije pristajala nijedna slobodna demokratska zemlja. Neće ni Srbija biti prva – pred Jočića pristigoše vladike sa liturgije, ne pokazujući razumevanje za istorijske reči, pokloniše se pred spomenikom, odoše do Velje koji ih rukoljubi – koja će se odreći svoje teritorije i svoga obraza. Zato nema Srbina koji bi imao pravo da porekne svu današnju srpsku istoriju i bezbroj puta zapečaćenu reč i zakletvu. Reče još da od prava i pravde niko i nikad nije bio jači, te da niko i nikad nije više bio u pravu od Srbije danas kada se brani Kosovo, i da to pravo i tu veru niko neće poljuljati niti razoružati.
Reč, iako je Jočić trebalo da govori poslednji, dobi ometajući Prestolonaslednik, otvori svoju plavu A fasciklu, na svoj način, al’ da se razume reče, Vaša visoka preosveštensdvo, poštovani gospodi Jočić… za mene je velika čast što sam na ovom mestu, ovo kažem i kao školovani oficir, Boj na Mišaru je primer dobrog planiranja i timskog rada, to je ono što Srbiji treba danas više nego ikad pre… Kiša stade da pojačava, Jočić prvi i napred i sa svi svoji krenu ka staroj školi gde će bude umetnički program. Iza škole poljana, dve ko da su vrbe, pod njima ansambl Narodnog pozorišta u čučećem položaju, ministar sa svi svoji sede u prvi red klupa zastrtih šarenicama, iza behu ostali, iza beše jedna zastava na dugačku motku, stade da zurli neka muzika, javi se svirala, diže se ansambl, Sedamsatiudara, Beogradsejotvara/ jotvaragaKarađorđejunjegadadođe… iz obale izađe Karađorđe sa dve kubure, reče se, Jes, kojekude, bog je sa nama, bi još likova, još evociranja, za kraj jopet bi svirala, i bi kraj, sve se diže i ode, Jočić ministarski uđe na zadnje desno „audija“ M – 10-01, i takođe ode, u zakasnelo odlaženje, sa svoj vladin auto, dade se i SPO dvojac sa one revers kravate, Čotrić u odlasku pozdravi pesnika Pjevčevića, koji mu predade svoju 63. zbirku pesama, ima i o Mišaru, evo je, Klikćeoraomišariznadjužnjakahrasta/ prenuoodsilnogbojaizstoletnogmira/ Astaracsvetačkoglika, kosaprastarihslika/ urucidržigusleitužnumuzikusvira…
Istorijsko bunarenje
Posle završetka svečanosti ministar Velja nije prisustvovao umetničkom kojekude programu, po svom programu i po kiši očo da otvori one četiri trake puta od Šapca do Mišara koje nisu završene. Nije otiš’o ni na jubilarni i svečani ručak sa ostalim zvanicama, iako ga je, vele lično, zvala predsednica Organizacionog odbora gospođa DSS Milutinović, im’o preča posla, sastanak sa partijskim drugovima u prostorijama Interkopa gospodina Rada Nikolića, čija firma, iako podizvođač, radi sve radnje oko asfaltiranja do Mišara i dalje.
Inače, u Šapcu bilo glasova da je u svom tom asfaltiranju bilo zloupotreba, jerbo su, usput, asfaltirana i dva nekategorisana puta u Mišaru, jedan koji vodi, ili prolazi pored porodične kuće DSS gospođe Milutinović i ide do Karađorđevog bunara. Tim povodom se javljali i neki lokalni političari. Činjenice kažu da nekategorisani putevi nisu bili u planu, ali da su uzeti u obzir na zahtev meštana, pa je, po sopstvenoj izjavi, gospođa DSS išla kod ministra Velje za dodatnih 17 miliona. I putevi asfaltirani. Naknadno saopšteno da je dva puta, od po dva km, sa 6,5 miliona, iako vele da je realna cena dva miliona manje, donirao gospodin Nikolić, čija firma kao podizvođač, na tenderu posao dobio Bačkaput, asfaltira četiri trake do Mišara za koje Velja dao mnogo miliona. Javila se i gospođa DSS, pokazala potvrdu da je platila za 106 kvadrata asfalta, od puta do kuće, tačno 6365,40 dinara, kome, Interkopu. U povodu svega gospođa DSS se izjavila i „Glasu Podrinja“, i to rečima: „Smatram da takve tendenciozne izjave predstavljaju nespretan pokušaj napada na DSS i Vladu Srbije.“ Saopštenjem se javio i OO DSS Šapca, u kome DSS gospođa predsednikuje, šta se veli u saopštenju: „OO DSS smatra da takve tendenciozne izjave predstavljaju nespretan pokušaj na DSS i Vladu Srbije, a navodi da asfaltirani put nema nikakve veze sa proslavom Mišarske bitke nisu tačni, s obzirom da je pomenuti put istorijski put.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
