Prisilni dobrovoljci

Pet dana pošto je postao predsednik i isto toliko otkad je opomenuo bivše ministre DS-a, sada poslanike u republičkom parlamentu, da bi bilo logično da vrate mandat stranci zbog lošeg rezultata na izborima, Dragan Đilas je pokazao cezarističku samilost. Ili, možda, ranjivost Uroša Nejakog? Naime, prvo dvoje koji su ga poslušali, Snežanu Malović i Olivera Dulića – nagradio je. Na njegov predlog dvoje bivših ministara izabrani su na sednici Predsedništva DS-a 30. novembra za članove Predsedništva. A dva dana kasnije, u emisiji „Utisak nedelje“ (TVB92) novi predsednik DS-a priznade da bi i ostali bivši ministri tako bili smešteni u vrh stranke, samo da su se „u prva tri dana“ odazvali njegovom pozivu i vratili mandate: „Ovako ću ja proceniti koga ću predložiti, a koga ne.“

Da li je bilo važno samo pokoriti se volji novog lidera, sačekati milost i teatralno se povući u vrh stranke u iščekivanju nove podele karata? Ili se to Đilas marketinškim manevrom štiti od prozivki da se oglušio o deo dogovora sa Borisom Tadićem (da neće biti revanšizma) koji je bio jedan od nekoliko uslova da se bivši predsednik stranke odrekne borbe za tron u DS-u? Na kraju, možda Đilas sebi obezbeđuje širu podršku u stranci, u slučaju da ga naprednjaci sklone sa mesta gradonačelnika?

Pitanje je tu još jedno. Ako je valjalo samo pokoriti se Đilasovoj volji, pa biti nagrađen mestom u Predsedništvu DS-a ili gdegod u vrhu stranke, da li to znači da je za svakog od bivših ministara (počev od bivšeg premijera), da su ga poslušali „u prva tri dana“, novi predsednik mogao da nađe opravdanje zašto ga „namiruje“ stranačkom funkcijom bez obzira na greške u prethodnoj vladi, kao što je to učinio u slučaju bivše ministarke pravde i bivšeg ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje? Za Snežanu Malović je rekao da je zaslužila da bude deo tima DS-a, jer je u njeno vreme, iako reforma pravosuđa nije urađena dobro, doneto nekoliko zakona koji su omogućili borbu protiv korupcije i kriminala, oduzeta imovina Darka Šarića i onih koji „svoje protivnike žive zakopavaju i seckaju u mašinama za mlevenje mesa“. O Duliću je pak rekao da je doneo Zakon o konverziji zemljišta, o kojem se sad toliko priča, „duboko moralan i pošten zakon“, koji je trebalo da ispravi velike greške u privatizaciji, ali „nažalost zakon nije sproveden u delo“.

Ako ništa drugo, zbunjujuć je za javnost potez Dragana Đilasa da traži od bivših ministara DS-a, o čijim greškama su „građani dali svoj sud na izborima 6. maja“, da vrate svoje poslaničke mandate, a onda te iste „grešnike“ nagrađuje stranačkom funkcijom.

GREŠNICI: Bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde, danas poslanik DS-a Slobodan Homen, međutim, ne misli tako: „Đilasov predlog da Snežana Malović i Oliver Dulić budu članovi Predsedništva DS-a je korektan. Mislim da je korektno da stranka štiti svoje ljude. A to je suština ove poruke“, reče Homen za „Vreme“. Homen se nije prepoznao u opomeni Đilasovoj da se svi „bivši“ iz poslaničkih klupa povuku, jer: „Nisam bio ministar, a Đilas je više puta rekao da se to odnosi na bivše ministre.“ O čaršijskim nagađanjima da bi mogla da bude napravljena nova poslanička grupa od „neposlušnih poslanika“ Homen još reče da za druge ne zna, ali da on ostaje u DS-u.

(Ne)poslušni poslanici nisu želeli da govore za „Vreme“, bar ne do zaključenja ovog broja. Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane, koji je prošle nedelje izjavio da se ne oseća prozvanim, reče nam da ne daje izjave na tu temu. Mirko Cvetković, bivši premijer, takođe se oglušio o naše pozive mada je, kako saznajemo, trebalo da se ovih dana sastane sa Đilasom. Zasad se, kako mediji prenose, samo sastao sa svojim advokatom koji mu je savetovao da mandat ne vraća zbog imuniteta da ga ne bi snašla sudbina nekih članova DS-a i njegovih prijatelja – Olivera Dulića, Saše Dragina, Zvonka Nikezića. Ni Vuk Jeremić nije imao da kaže više od onoga što je već prošle nedelje govorio, a to je da je izabran od građana da ih predstavlja u parlamentu, da namerava da se vrati za deset meseci, da je vlasnik mandata i da neko ko predsedava svetskim parlamentom neće naneti štetu Skupštini Srbije kad se u nju vrati. Jedini bivši ministar čiju je ponudu da vrati svoj poslanički mandat Đilas odbio jeste Goran Bogdanović. Lider DS-a je rekao da Srbi sa Kosova treba da imaju svog predstavnika u parlamentu, a Bogdanović je jedini poslanik DS-a sa Kosova. Božidar Đelić je pozdravio Đilasov predlog o vraćanju mandata, ali reče da je on zbog osećaja odgovornosti mnogo ranije podneo ostavku na mesto potpredsednika vlade Srbije za evropske integracije. Dušan Petrović i Milan Marković se nisu oglasili.

TAJFUN ĐILAS: „Meni je prva asocijacija da je ovo izigravanje dogovora Tadić – Đilas, kojim se Tadić povukao iz izborne trke. Ne bih to nazvao revanšizmom, nego izigravanjem dogovora, šta će biti dalje videćemo“, kaže Cvijetin Milivojević, direktor agencije Pragma. O nagrađivanju onih koji su ga poslušali „u prva tri dana“, Milivojević misli da to čak ni Tadiću, koji se „kao kakav paša“ ponašao proteklih osam godina u stranci, nije bilo primereno: „Koga će predsednik da kooptira, a koga neće, to je neprilično za Demokratsku stranku. Barem je neprilično za ono na šta sam navikao kao posmatrač DS-a od njenog osnivanja.“

Istina je da su demokrate koje nisu bile zadovoljne Tadićem bile rezervisane prema Đilasu kao alternativi baš zbog tog njegovog „tehnomenadžerskog“ stava. Jer, nisu bili sigurni da je menadžerski model šefovanja gradom prihvatljiv za šefovanje strankom. Sa tim se sada suočava Đilas. Kako to kaže jedan poslanik DS-a za „Vreme“ (nije među prozvanima): „Razumljivo je da Đilas mora da napravi neke poteze koji će ga učvrstiti na poziciji novog lidera, posebno u slučaju da ostane bez funkcije gradonačelnika, ali nisam siguran da je ovo način. Ma koliko se trudio da pokaže da u njegovim potezima nema revanšizma, očigledna je potreba da mu se Tadićevi ljudi javno poklone.“ Ovaj demokrata podseća da je malo kome u javnosti bilo jasno zašto je Jelena Trivan podnela ostavku na mesto potpredsednice DS-a pred sednicu Glavnog odbora stranke 8. septembra, a da je sad to očigledno: „Reklo bi se da je Trivan prva prepoznala o čemu je reč i napravila dogovor. Sada je imenovana za Internacionalnog sekretara DS-a. Preživela je tajfun Đilas. Ona nije bila ministar, mada svi znamo da je značajno uticala na naš izborni poraz, poslanica je DS-a u Skupštini Srbije i niko je više ne pominje. Kao što je i Dragoljub Mićunović kao predsednik Političkog saveta DS-a odgovoran za politički neuspeh, ali ni njega niko ne pominje nego je reizabran na svoju staru stranačku funkciju. Na kraju, i Dragan Đilas je i te kako odgovoran, odmah posle Tadića, jer je bio zamenik predsednika DS-a u vreme prethodne vladajuće koalicije, pa način na koji kritikuje rad DS-a, vodeće stranke u bivšoj vladi, nije primeren. Reformisanje stranke je veoma selektivno.“

RAČUNALJKA: Šta će pojedinačno uraditi bivši ministri, danas poslanici DS-a, to je njihova stvar, ali Cvijetin Milivojević reče da su oni, takvi – kakvi su, kao nosioci izborne liste DS-a osvojili glasove građana. I da se ne može sada retroaktivno – mada je naš zakon čudan, a DS je najviše kriv za to – praviti hirurški rez, gde novi predsednik pokušava da svoje novo stranačko rukovodstvo kooptira u Skupštinu Srbije: „Građani Srbije su glasali za prvih pedeset ljudi koji su vodili izbornu listu DS-a, bili su na izbornoj listi u vrhu, a ne za onih poslednjih 50 kandidata od 250. To bi bilo izigravanje volje građana. Sve to govorim imajući u vidu činjenicu da su mnogi od tih ministara loše radili svoj posao.“

Našem sagovorniku se čini da je to izručivanje DS-a u krilo Aleksandru Vučiću: „Da li bivši ministri treba da budu žrtve prinete sadašnjoj vlasti? Nije dobro za DS ako Đilas misli da treba da ostane po svaku cenu gradonačelnik, čak i po cenu da zavisi od dobre volje Dačića i Vučića. Čak i da prihvati taj poklon, sadašnja vlast će tražiti odgovor na pitanja poput onog zašto je most koštao toliko, a nije toliko… Sledeća faza je smena Đilasa sa mesta gradonačelnika. Đilas ne bi trebalo da čeka da ga vlast na takav način ruši, da ga otera sa vlasti. Trebalo bi da čuva svoje i dostojanstvo stranke i povuče se jer nema više uslova za rad“, zaključuje Milivojević.

A najave da će Đilas biti smenjen sa mesta gradonačelnika ne jenjavaju. Naprotiv, sve ih je više. Poslednja je u nizu ona u otvorenom pismu Siniše Kovačevića, poslanika DSS-a.

Mada, računaljka je i dalje u rukama Aleksandra Vučića.

…i Mićunović