Poštovao je zatvorska pravila, jeo zatvorsku hranu, mirno šetao kad je to bilo predviđeno, a tokom retkih kontakata sa zatvorskim službenicima (s njim je obično šetao samo upravnik) raspitivao se o kompleksu u Bačvanskoj, pričao o vremenu, svakodnevnom životu... Hag i svoj slučaj nije pominjao
Izlazak Slobodana Miloševića iz zgrade Centralnog zatvora protekao je kao i njegov skoro tromesečni boravak na tom mestu – mirno, bez ikakvog skandala. Čak ni viši službenici CZ-a nisu mogli da naslute šta će se dogoditi u četvrtak 28. juna – taj dan bio je, prema njihovim rečima, „sasvim miran, nije bilo nikakvih nagoveštaja nečeg bitnog“. Nešto uzbudljiviji bili su prethodni dani u Bačvanskoj ulici: još pre donošenja Uredbe savezne vlade o saradnji sa Tribunalom, „svi su bili uzmuvani“ kao da je „nekoliko ljudi bilo upućeno u nešto, dok smo mi ostali naslućivali šta bi to nešto moglo da bude“. Činjenica da su i zatvorski službenici vest o izručenju bivšeg predsednika saznali preko medija zaista upućuje na zaključak da su za postupak primopredaje bili zaduženi samo upravnik i nekoliko stražara. Dvadeset osmi jun bio je izuzetno miran i u dvorištu Centralnog zatvora. Za razliku od prethodnih dana, kad je u krugu bilo mnogo policije uz obavezni vodeni top, tog popodneva nije bilo nikog – pripadnici MUP-a pojavili su se tek pošto je objavljena prva nezvanična informacija o izručenju bivšeg predsednika.
Nešto pre 18 časova, upravnik CZ-a Dragan Blanuša ušao je u Miloševićevu ćeliju i obavestio ga da ide u Hag, da bi ovaj mirno, praktično bez reči, spakovao svoje stvari i pozdravio se sa čuvarima. Zatvorski krug napustio je oko 18.05 naočigled nekolicine okupljenih novinara koji nisu ni pretpostavljali da bi bivši predsednik mogao da otputuje u običnoj „marici“. Čaršijom su osim ove verzije kružile i dve druge koje naš izvor iz CZ-a kategorično demantuje: prema prvoj, Milošević nije želeo da napusti ćeliju, držao se za rešetke i vikao: „Ovo je moja zemlja!“, nakon čega su primenjena „sredstva prisile“. Prema drugoj, upravnik i čuvari morali su (zbog mogućih burnih reakcija) da lažu bivšeg predsednika da ga u stvari vode na VMA, sve dok mu i samom nije postalo jasno gde ide. Obe verzije kontradiktorne su sa Miloševićevim ponašanjem tokom boravka u zatvoru. Po svemu sudeći, on je bio više nego primeran zatvorenik: poštovao je zatvorska pravila, jeo zatvorsku hranu, mirno šetao kad je to bilo predviđeno, a tokom retkih kontakata sa zatvorskim službenicima (s njim je obično šetao samo upravnik) raspitivao se o kompleksu u Bačvanskoj, pričao o vremenu, svakodnevnom životu… Hag i svoj slučaj nije pominjao.
Jedini pomen nečega što bi ličilo na skandal pojavio se u medijima – dobro obavešteni izvori tvrdili su da je bivši predsednik od svojih bližnjih tražio da mu donesu otrov, a tu informaciju pominjali su ovih dana i zvaničnici Tribunala. Izvori „Vremena“ iz CZ-a tvrde da ne veruju u tako nešto jer je Milošević delovao izuzetno staloženo i nije ličio na osobu koja bi uopšte razmišljala o samoubistvu: „Izraz lica, gestikulacija, sve je upućivalo na to da se on zaista ne oseća krivim za bilo šta i da je uveren da će pravda pobediti.“
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
