Predatori sa druge strane ekrana

Deca i maloletna lica u velikoj meri nisu svesna da se radi se o krivičnim delima i da mogu da ih prijave. Krivičnopravna regulativa u Srbiji pruža i širu zaštitu u pogledu dečje pornografije nego što je predviđeno u . U Krivičnom zakoniku, među krivičnim delima protiv polne slobode propisano je i krivično delo u vezi sa dečjom pornografijom. Radi se o krivičnom delu Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (čl. 185 KZ).

“Dečjom pornografijom se smatra svaki materijal (tekstovi, slike, audio-vizuelni ili drugi predmeti pornografske sadržine ili pornografske predstave) koji vizuelno prikazuje maloletno lice (mlađe od 18 godina) koje se bavi stvarnim ili simuliranim seksualno eksplicitnim ponašanjem, kao i svako prikazivanje polnih organa deteta (lica mlađe od 14 godina) u seksualne svrhe”, objašnjava doktorka prava Milana Pisarić.

Kako kaže, da bi se radilo o predmetima pornografske sadržine, potrebno je “da su oni nastali iskorišćavanjem maloletnog lica (mlađeg od 18 godina). Ako se radi o detetu (licu mlađem od 14 godine), iskorišćavanje postoji u svakom slučaju – bez obzira na ‘saglasnost’, ‘volju’ ili ‘pristanak’ deteta – jer se smatra da dete nije dostiglo dovoljan nivo psihofizičke razvijenosti da iskaže potrebnu volju ili saglasnost. Ako se radi o maloletniku (licu od 14 do 18 godina), iskorišćavanje postoji ako se radnja preduzima bez saglasnosti i protivno volji maloletnika (ne i ako bi se saglasilo) ili ako se čini zloupotrebom poverenja ili odnosa zavisnosti”.

Jedan od primera slučajeva prijavljenih Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu je Omegle, društvena mreža popularna među maloletnicima i mladima. Kako je objasnila operaterka Olivera Pecić iz ovog centra, predatori “prilaze” deci tako što nekog njihovog vršnjaka namame, plate, nateraju da privuče drugu decu da se fotografišu i snimaju. Dok dete misli da mu se vršnjak smeška, da sa njim deli ista interesovanja, nije svesno da je neko tog dečaka ili devojčicu namamio i da će njihov materijal biti zloupotrebljen, a kasnije poslužiti i kao sredstvo za ucenu.

Primer koji se često prijavljuje na – platformi za uklanjanje sadržaja, jesu skrinšotovi dece i maloletnih lica. Dešava se da se deca namame da “poziraju pred kamerama” na veb sajtovima koji idu uživo, a da pritom ne znaju da se lajv ili strim beleži i da će njihova intima biti zloupotrebljena. Neki od prijavljenih sajtova Net patroli su: Bitporn, Archive today, Teenangels, Crazyshop, Wepreteen.

Ova dva primera predstavljaju krivično delo Iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (član 185, stav 2 Krivičnog zakonika).

“Krivično delo čini i onaj ko iskoristi maloletnika (lica od 14 do 18 godina) za proizvodnju dečje pornografije. Ako bi ova radnja bila preduzeta prema detetu (licu mlađe od 14 godina), postojao bi teži oblik, za koji je propisana stroža kazna”, objašnjava doktor prava Milana Pisarić.

Podatak iz DeShame istraživanja kaže da je čak 20, 2 odsto srednjoškolaca poslalo nagu fotografiju ili video-snimak zbog ucene i pretnje, a čak 22, 3 odsto na nagovor druge osobe. Ispitanici su istakli da su neretko dobijali i pretnje silovanjem. Zamenica javnog tužioca u Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal Mirjana Stajkovac ističe da upravo praksa to i pokazuje – da često dolazi do kombinacije više krivičnih dela.

“Nije često samo to – seksualno iskorištavanje dece u pornografske svrhe – nego to što može doći do zaista fizičkog kontakta i do nesagledivih posledica koje se tiču nekog drugog krivičnog dela koje je još ozbiljnije, kao što je silovanje. Takođe, delo koje se tu može pojaviti je ucena”, objašnjava tužiteljka Mirjana Stajkovac.

12-13

PRIJAVLJIVANJE SLUČAJEVA – ČIJA JE ODGOVORNOST

Gotovo i da nema slučaja kada je dete prijavilo Net patroli šta se dogodilo. Kako psihološkinja Ružica Radović objašnjava, taj momenat kada dete treba da se poveri ili da prijavi predstavlja ugrožavanje njegovog celokupnog identita, ali i seksualnosti. Deci i maloletnim licima lakše je da se sami izbore jer dolazi do retraumatizacije i prisećanja proživljenog.

“Svaki put kad dete ili maloletnik ispriča, doživljava to istog intenziteta kao i u momentu kad se desilo. I onda ga pitamo zašto ne prijavi. Da, mi apelujemo ‘skrinšotujte, kopirajte adrese’, ali dete u tom momentu samo želi da to prestane, da se to ne dešava. Moj stav je da prijavljivanje i čuvanje dokaza nije odgovornost deteta već stručnjaci iz visokotehnološkog kriminala i policije treba da dođu do materijala i dokaza. Nije dete zaduženo niti odgovorno da skuplja materijalne dokaze, nego mi odrasli – posebno roditelji. Treba najpre da zaštitimo dete i pružimo mu bezbedno okruženje, da se može osećati sigurno u svakom slučaju da kaže šta se desilo”, zaključuje Ružica Radović.

Sa druge strane, tužiteljka Mirjana Stajkovac ističe da je podnošenje krivičnih prijava moguće uz materijalne dokaze. Anonimne prijave najčešće završavaju kao arhivirane.

“Ključna informacija je URL adresa profila na kojem se nalazi sumnjivi pornografski materijal koji implicira seksualno iskorišćavanje dece. Bez adekvatnih dokaza ne možemo sa sigurnošću utvrditi o kojem delu je reč. Naravno, prijava može da se podnese protiv NN lica. Kada nam se dostavi profil, mi nemamo precizne informacije o stvarnom identitetu osobe iza tog profila, ali je neophodno da imamo podatke o društvenoj mreži i tačnu URL adresu”.

Ona dodaje da dokazi mogu biti i fotografije, skrinšotovi komunukacija, video-snimci ili druge relevantne informacije.

“Neki slučajevi, čak i bez detaljnog prepoznavanja deteta, mogu biti okarakterisani kao krivično delo prema članu 185, stavu 4. Uz to, čak i saznanje da neko poseduje materijal sa detetom na svom profilu predstavlja krivično delo, što je čest slučaj. Kroz veštačenje mobilnih i drugih uređaja mi možemo da utvrdimo dalji sadržaj i kasnije o kojim se delima radi”, objašnjava tužiteljka Mirjana Stajkovac.

KAKO SE DETE MOŽE ZAŠTITITI U PROCESU DAVANJA ISKAZA

Tokom ispitivanja u posebnim prostorijama, dete je u prisustvu tužioca, zapisničara, punomoćnika koji zastupa njegove interese, roditelja i psihologa koji prethodno veštačenjem utvrdi da li je dete sposobno da da relevantan iskaz.

Ovim se obezbeđuje podrška, zaštita i pažnja prema detetu tokom celog postupka. Tužiteljka Stajkovac ističe kako je važno da se dete odmah ispita ukoliko se utvrdi da je u toj fazi krivičnog postupka sposobno da daje iskaz. Okrivljeni je za to vreme u pritvoru.

“Sa nalazom veštaka i rešenjem koje sam kao tužiteljka donela o posebno osetljivom svedoku, insistiram da se na glavnom pretresu prođu sva pitanja, pročita zapisnik o ispitivanju oštećenog, kako se dete ne bi ponovo traumatizovalo i oslobodilo od daljeg pozivanja na to iskustvo. Pored iskaza tog deteta, uvek imamo i materijalne dokaze koje potkrepljuju detetov iskaz”, zaključuje Mirjana Stajkovac. Ona ističe da se povećava broj krivičnih dela od strane poznatih učinilaca prema deci i maloletnim licima. Često je u pitanju kombinacija više krivičnih dela.

PREDATORI U KONTAKTU I SA PO 20–30 MALOLETNIKA

Predator sa druge strane ekrana može biti bilo, čak i roditelj. Primer predmeta iz tužilaštva govori o tome da je otac zloupotrebio poverenje svoje maloletne ćerke i iskoristio njene fotografije kako bi je “nudio” drugima. Uhapšeno je oko 50 lica koja su posedovala taj materijal, a koja su prethodno dala iskaze kako su mislila da razgovaraju sa njom. Takođe, postoje predmeti gde su predatori bili u komunikaciji sa oko 20-30 oštećenih maloletnika u isto vreme.

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), posebna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, zabeležila je porast broja krivičnih prijava za krivično delo koje se odnosi na pribavljanje, posedovanje, prodaju, prikazivanje i izlaganje predmeta pornografske sadržine (član 185, stav 4 KZ). U periodu od 2019. do 2022. godine, broj prijava za ovo krivično delo je

Prema evidenciji SBPOK-a, a što se vidi u tabeli, primetan je poseban porast broja krivičnih prijava za krivično delo koje se odnosi na prodaju, prikazivanje, javno izlaganje slika i drugih predmeta pornografske sadržine (član 185, stav 1). Izdvaja se 2021. godina sa najvećim brojem prijava za ovaj stav – 54.

Istraživanje DeShame je pokazalo da su roditelji na petom mestu kao osobe kojima deca prijave da je njihov eksplicitni materijal zloupotrebljen i da se obrazovne ustanove ne percipiraju kao sigurna mesta da se deca otvore. Takođe, iz tužilaštva navode da roditelji tek kada dođe do krivičnog postupka, saznaju šta se sa njihovim detetom dešava.

Roditeljima se skreće pažnja da decu ne osuđuju i da ostvare najpre poverenje i sigurnu zonu i da pričaju sa decom o njihovom ponašanju, ali i pravima.

“Niko ne sme da ugrožava nečije pravo na dostojanstven život, bez obzira ko je”, naglašava psihološkinja Ružica Radović. “Komunikacija između vas i vašeg deteta uvek treba da bude otvorena. Odrasli seksualizuju dete i maloletnika, a ono ni u jednoj pozi ne može da bude seksualno privlačno. Objasnite da nikome nije dozvoljeno da ih dodiruje po intimnim delovima tela. Detetu ovaj razgovor mora da bude prijatan, ne sme da bude osramoćeno i potrudite se da razume da je za njega važno da vam kaže ukoliko je doživelo bilo kakvu vrstu zlostavljanja”.

Ružica Radović skreće pažnju i da je potrebno prilagoditi rečnik kada se razgovara sa detetom: “Naučite ga da poštuje svoje telo. Roditelji ne bi trebalo da koriste zastrašivanje kako bi manipulisali emocijama deteta i njegovim reakcijama na seksualne pristupe. To može da izmeni njihovu percepciju stvarnog sveta i spreči ih u stvaranju normalnih, zdravih odnosa. Umesto da plašite svoje dete, trebalo bi da ga upozorite na potencijalne opasnosti”.

Naša sagovornica ističe i moguće signale koji mogu ukazivati da dete ima neko neželjeno iskustvo sa dečjom pornografijom ili drugim vidovima zloupotrebe onlajn: “Promene u ponašanju kao što su neredovno spavanje, pad u školskom uspehu, problemi na časovima ili izražene emocionalne reakcije mogu ukazivati na moguće probleme. Skrivanje lozinki ili telefona takođe može biti znak da se nešto dešava. Kada se dete oseća nesigurno, promene u ponašanju su signal da nešto nije u redu i zahteva pažnju roditelja. Važno je da roditelji svakodnevno posvete barem pola sata do četrdeset pet minuta neformalnim aktivnostima s decom kako bi pokazali svoje angažovanje”.

MANJKAVOSTI PROCESA

Jedna od manjkavosti krivičnog postupka koju tužiteljka Mirjana Stajkovac ističe jeste nedostatak stručnog kadra. Kako kaže, tužilaštvo trenutno ima četiri zamenika i šest saradnika za celu Srbiju, dok centar za kriminalističku forenziku ima veliki broj predmeta iz gradova širom zemlje koji se tiču drugih krivičnih dela, što dovodi do dužeg čekanja na veštačenje. Nedostaje i podrška privatnih veštaka i informatičara, a to dodatno usporava i odugovlači rešavanje konkretnih slučajeva.

“Statistički podaci nam pokazuju da je broj odbačenih krivičnih prijava gotovo zanemarljiv, da su već krivične prijave policije potkrepljene dokazima, da od podnetih krivičnih prijava koje od policije stignu do Tužilaštva za VTK najveći procenat rezultira podnošenjem optužnog akta sudu, kao i da se donose gotovo bez izuzetka osuđujuće presude”, zaključuje Milana Pisarić.