Da li je tačno to što tvrde opozicionari, ali i politički analitičari, ne samo domaći, da posle Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, naprednjačkim izbornim prevarama i katastrofalnom stanju demokratije u našoj nesrećnoj zemlji – ništa više neće biti isto? Verovatno jeste, ali čak i ako ovaj dokument predstavlja, kako neki vele, “početak kraja Srpske napredne stranke”, to ne znači da se konac agonije u kojoj živimo nazire negde već iza sledećeg ćoška i da će sve proći bez ozbiljnih turbulencija
Ovdašnje proevropske političke stranke i organizacije, kao i demokratski opredeljeni građani, napokon su i nedvosmisleno dobili vetar u leđa sa one strane sveta od koje se to odavno očekivalo. Nekako su se stvari sklopile i čini se da je konačno prevaziđena decenijska paradoksalna situacija, u dobroj meri u stvarnosti utemeljena percepcija da su demokratske zemlje izdale svoje prirodne partnere u Srbiji, a podržale one koji temeljno ismejavaju sve vrednosti na kojima počiva EU.
Tom paradoksu zvanom stabilokratija, tvrdi se, istekao je rok trajanja i stvari se ne mogu vratiti unatrag. Nikada više Vučića niti jedan ozbiljan evropski političar neće doživljavati kao demokratu i reformatora već isključivo kao pariju. Možda čak i ako predstojeći izbori za Evropski parlament i u SAD – budu išli u njegovu korist. Činjenica da su evropski desničari i ekstremni desničari glasali protiv Rezolucije EP jasno govori kakve bi izborne rezultate naprednjaci priželjkivali. Opet, činjenica da su članovi Evropske narodne stranke ogromnom većinom glasali za Rezoluciju govori da je SNS izgubio podršku političke asocijacije koja joj je bila dugogodišnji verni partner i čija su članica. A to jeste žestok udarac.
SATERANI U ĆOŠAK
Sigurno je i to da se Vučićeva vlast preigrala i da je praktično sama sebe uterala u ćošak. Prve ozbiljne izborne mahinacije zabeležene su još 2014. godine, između ostalog i sa biračkim spiskovima i niko nije odgovarao za to; naprotiv, dobijao je aplauze. Pa se steklo iskustvo da se lestvica može neprestano podizati. To se zove prokletstvo bahatosti i pohlepe.
Rezoluciju i ono što će uslediti posle nje – režim svakako neće moći da ignoriše. Izgleda da joj njeno čuveno “diplomatsko šibicaranje” neće biti od velike koristi. A ono se sastojalo od toga da je naprednjački režim bio spreman da, ne samo zapadnim zemljama, isporuči (maltene) sve osim onoga što ugrožava autokratsko-kriminalni poredak. Neki nedavni potezi vlasti, kao priznanje kosovskih tablica i reaktiviranje ekocidnog projekta Rio Tinto, govore da je ona više nego spremna da ponudi neke “nove dilove” kako bi se smanjio ili uklonio postizborni pritisak, ali je pitanje da li ima ko da ih prihvati a da ne plati veliku cenu na svom terenu. Ovi potezi govore da se, bez obzira na poruke koje režim šalje Zapadu, Srbija može bez ikakvih problema pretvoriti u nekakvu balkansku Belorusiju, stoji na klimavim nogama. Vučiću je dobar odnos sa Evropskom unijom i SAD neophodan, i to ne samo iz ekonomskih razloga. Politički salto, koji bi podrazumevao definitivan kraj evropskih integracija i okretanje Kini i Rusiji – samo bi ubrzao njegov kraj, tvrde naši sagovornici. Ali dodaju i da ga ne isključuju. A tada smo – blago rečeno – nadrljali. Ali vredelo bi to izdržati.
Žestoka režimska retorika protiv Rezolucije, opozicije i nekih evroposlanika pre svega je u službi unutrašnjih potreba, kažu neki. Ali isto tako ne treba potpuno isključiti mogućnost da je ona uvod u veću represiju i lukašenkovsku diktaturu. Elem, pred Vučićem su dva putića – ili prihvatanje međunarodne istrage koja će dovesti do slabljenja njegove pozicije, ili ukidanje i onih poslednjih natruha demokratije u Srbiji i izvestan ekonomski kolaps. Trećeg nema.
KAKO JE DOŠLO DO REZOLUCIJE?
No, hajde da se vratimo koji korak unazad i da pokušamo da odgovorimo na pitanje kako je došlo do usvajanja izuzetno kritičkog dokumenta u Evropskom parlamentu. Svakako nije pao sa neba. Sam protok vremena, koji je pokazao svima bez blindiranog poveza na očima pravo lice Vučićevog režima, čak i njegovim “evropskim prijateljima” – verovatno ne bi bio dovoljan. Veoma je važno to što se, za početak, opozicija, ona proevropska, u Srbiji ujedinila i pokazala da srpski režim ima relevantnu alternativu. Ni relativni uspeh opozicije na izborima nije za bacanje. Do sada su evropski zvaničnici bili, kako kažu, prinuđeni da razgovaraju isključivo sa vlastima jer im se činilo da je opozicija isuviše rascepkana, nemoćna i politički dezorijentisana. To što je režim sistematski godinama uništavao opoziciju, nije ih baš preterano interesovalo.
Naravno da ne treba umanjiti značaj rada velikog broja organizacija civilnog društva koje su, svaka iz svog ugla, osvetljavale nakaradno lice režima, a vala ni nas iz ovo nešto malo nezavisnih medija. Ali, o tome drugi put.
Takođe, neobično je važno i to što su mnoge partije iz ideološki šarolike koalicije “Srbija protiv nasilja” intenzivirale svoje kontakte sa srodnim evropskim političkim asocijacijama, čije su članice ili će uskoro članice postati. Za promenu percepcije Vučićevog režima zaslužne su evropske političke asocijacije kao što su Partija evropskog socijalizma (PES), Evropski zeleni (Greens/EFA) i Evropski savez liberala i demokrata (ALDE), i to se videlo iz aviona.
O dometima Rezolucije razgovaramo sa opozicionim aktivistima koji su imali komunikaciju sa ovim političkim “konglomeratima”.
STVARI NE MOGU UNAZAD
Demokratska stranka je pridruženi član PES-a. Nebojša Novaković iz ove stranke bio je, u prethodnom sazivu Narodne skupštine Srbije, član Odbora za spoljne poslove. Jedan je od onih koji održava redovnu komunikaciju sa evropskim socijaldemokratama. U razgovoru za “Vreme” ističe da nakon ovakvog teksta Rezolucije više ne postoji šansa da se stvari vrate unazad, ali da tek ostaje da se vidi “koliki prostor za promenu može da se otvori”. Kaže da ne treba biti nerealan pa reći da se celokupno rešenje za ovdašnju duboku političku i društvenu krizu nalazi u ovom dokumentu, ali da je on svakako uspostavio novu perspektivu EU prema srpskim vlastima.
“A ta perspektiva kaže: imamo problem koji više nije moguće uvijati u opšta mesta birokratskog rečnika. Retorika vlasti prema Rezoluciji je očekivana i ona se verovatno neće menjati: bežanje u laž i manipulaciju kako bi se sakrila krađa, diskreditacija donosilaca ovakve odluke kako bi se za motiv izglasavanja uzela njihova ‘nepravedna mržnja prema Srbiji’ i naglašavanje uloge opozicije kao ‘petokolonaškog elementa’. Ima razloga što se režim prema Rezoluciji odnosi ovako jer čeka rasplet evropskih i američkih izbora. Nadaju se da će rezultati izbora njima ići na ruku. Kad god je svet postajao lošije mesto za život, za njih je to bila dobra vest: tome se nadaju i sada”, kaže Novaković.
Bivši diplomata Borko Stefanović iz Stranke slobode i pravde, koja je trenutno u statusu posmatrača u PES-u, ističe da Rezolucija sadrži izuzetno kritičke stavove prema vlastima u Srbiji, ali da je to i očekivano. Kaže – niko više niti hoće niti može da ignoriše brojne i dobro dokumentovane dokaze o prekrajanju izborne volje građana i uništavanju demokratije. Očekuje da će, bez obzira na “vidljivu nervozu i paniku vlasti”, iz akta proisteći dolazak jedne ili dveju evropskih misija u Srbiji, sastavljenih od stručnjaka, koje će doprineti promeni izbornih uslova, pre svega kada je reč o biračkom spisku, medijskom predstavljanju političkih aktera i smanjenju pritisaka na birače. To je, po njegovim rečima, najbolji scenario, ali ne isključuje ni onaj sasvim drugačiji.
“Najgori scenario bi bio da se vlast drzne da ignoriše EU, jer bi to Srbiju direktno uvelo u političku, institucionalnu i svaku drugu krizu. To bi bilo ono o čemu ova vlast zapravo sanja od radikalskih dana: da država bude izolovana, zarobljena korupcijom i pljačkom, i da je vodi organizovana kriminalna grupa”, kaže Stefanović.
On kaže da bi ovakav razvoj događaja bio loš za državu, doveo bi do njene dodatne devastacije i povećanja represije, ali bi bio loš i za naprednjačku vlast jer bi se tako suštinski “ubrzao njen politički kraj i suočavanje sa odgovornošću”. “Osim toga, njihovo odbijanje evropskih misija, uprkos tome što smo zemlja-kandidat za EU, deo Saveta Evrope, OEBS-a i UN-a, samo bi potvrdilo da smo svi mi koji tvrdimo da su izbori pokradeni – u pravu. Ako su bili ‘čisti kao suza’, kako tvrdi Vučić, i ako nema niti jednog problema, pa zašto bi mu smetale misije i istraga?”, kaže on.
SVI IZBORI DA BUDU PONIŠTENI!
Pored Zeleno-levog fronta, i stranka “Zajedno” održava intenzivne kontakte sa Evropskom zelenom partijom. Biljana Stojković, kopredsednica ove stranke, kaže da je Rezolucija prva očigledna pobeda opozicije u međunarodnom prostoru. Ona je, kako kaže, istovremeno i veliki poraz SNS-a, koji je pokušavao na sve načine da zaustavi reakciju EU. Jedna poslanica Evropskih zelenih rekla je, kaže, da su neki izaslanici SNS-a na diplomatskim funkcijama išli čak do “pretnji da će zaustaviti dalje razgovore sa evroparlamentarcima”.
“Sve u svemu, Vučićev režim je izgubio bitku. Nervoza među naprednjacima jasno govori o tome da su veoma svesni koliko usvajanje Rezolucije označava njihov poraz u međunarodnim krugovima i da je gotovo sa blagonaklonim pogledom na Vučićev antidemokratski sistem vladanja. U ovom trenutku, Vučić se nalazi na klizavom terenu koji mu je do sada bio uglavnom nepoznat. Verujem da još uvek ne zna kako da se postavi spram nove realnosti. Za unutrašnju javnost, nastaviće se negiranje značaja Rezolucije, a istovremeno će SNS diplomatija tražiti načine da utiče na Evropsku komisiju, što je sledeći korak u hijerarhiji reagovanja, kako se ne bi realizovala međunarodna istraga izbora u Srbiji”, kaže ona.
Ona veruje da ta diplomatija neće dati velike rezultate, ali da treba biti oprezan. “Ne verujem da će reakcija Evropske komisije izostati, ali postoji mogućnost da će ona biti ublažena u odnosu na Evropski parlament, što nije ishod koji želimo. Sigurno je da će i EK registrovati nepravilnosti u izborima, tražiti implementaciju preporuka ODIHR-a za sledeće izbore i staviti Srbiju pod veći nadzor u tom smislu, što jeste otežavajuća okolnost za Vučića, ali je nama i građanima ipak važno da SNS snosi realne posledice i za decembarske izbore. Nacionalni parlament, kao i pokrajinski, beogradski i drugi lokalni širom Srbije, nemaju legitimitet zbog neviđenih razmera krađe, zbog čega je važno da svi izbori budu poništeni”, kaže ona.
PODSETNIK: SEVERNA MAKEDONIJA
Pokret slobodnih građana je deo ALDE-a. Član Predsedništva PSG-a i njen međunarodni sekretar Natan Albahari kaže za “Vreme” da “režimska histerija, napadi na opoziciju i evroposlanike, te skretanje pažnje sa Rezolucije na problem Kosova” – jesu pokazatelj da vlast nije očekivala ovakav ishod, pogotovo ne da će ovaj dokument biti usvojen sa tako značajnom većinom. Posebno snažan je udarac to što se Evropska narodna partija jasno distancirala od svog člana SNS-a. Uključujući poslanike nemačkog CDU-a, stranke koja je dugo bila pouzdan parner naprednjacima.
“Koliko god da se trudi, vlast neće moći da ignoriše Rezoluciju. Odnos Zapada prema SNS-u trajno se promenio. Evropa će sve više i sve češće, kada je reč o Srbiji, stavljati akcenat na stanje demokratije. Međutim, pitanje je koliko će vremena proteći dok takva politika ne počne davati konkretne rezultate, te koliko će članice EU imati vremena i snage da se bave Srbijom u ovim međunarodnim okolnostima. Naš zadatak je da teme izborne krađe i ukidanja demokratije u našoj zemlji neprestano komuniciramo sa međunarodnim partnerima i institucijama, odnosno da ne dozvolimo da ih neke druge teme, kao što su recimo izbori za EP, ili izbori u SAD, ili pitanje Kosova – potisnu u drugi plan”, kaže Albahari.
On kaže da efikasni mehanizmi pritiska EU na Srbiju definitivno postoje, u formi miksa političkih, ekonomskih i finansijskih mera usmerenih ne prema građanima, nego prema vlastima. EU je pokazala da može u sličnim situacijama biti veoma efikasna i podseća na slučaj Severne Makedonije.
“EU je posredovala i doprinela prevazilaženju ogromne političke krize u ovoj zemlji. Ona je 2015. godine bila u sličnim problemima kao Srbija danas. Dakle, postoji sposobnost, postoje i alatke, samo treba da se aktiviraju. Proces je trajao godinu i po, ali je dao rezultate. Formirana je tehnička vlada, opozicija je preuzela ministarstva koja su ključna za sprovođenje regularnih izbora i celo društvo je zadobilo poverenje da će izbori biti fer i slobodni. Oni su to i bili. Nije bitno kako će proces tehnički da izgleda kod nas, ali verujem da evropske misije mogu doprineti da se ključni izborni problemi, kao što je recimo onaj sa biračkim spiskom, reše. Uspelo je u Severnoj Makedoniji, pa može i ovde da bude uspešno”, kaže on.
VUČIĆ, I PORED SVEGA, NEĆE MENJATI KURS
Novaković takođe smatra da Evropa ima mehanizme da utiče na stanje demokratije u Srbiji pošto je uveren da vlasti u Srbiji neće menjati svoj zvanični kurs evro-integracija bez obzira što je režimu na srcu “sve što je totalitarno, nacionalno i nazadno”.
“Oni će svakako gledati da to ne bude dohvatljiva perspektiva, ali znaju da ih sa druge strane čeka potpuno ogoljavanje mantre antizapadnog narativa koji u realnosti nema šta da ponudi, osim što je koristan za plašenje Brisela. Dakle, ne radi se ovde o tome da vlast voli Rusiju a ne Evropu, ali da ne može iz neželjenog braka da izađe. Radi se o tome da ona voli sebe i da im za krađu sopstvenog naroda ne treba treći, pa bio to i sam Putin. U složenim okolnostima, EU mora da pronađe mehanizam kako da ne našteti građanima, a da se aktivno suprotstavi tendencijama srpskih vlasti da demokratija u Srbiji bude ukinuta i ustupi mesto političko-kriminalnom savezu. Jedno je poštovati izbornu volju građana, ma kakav bio njihov izbor, ali nešto drugo je kada je i ta izborna volja manipulisana i pokradena. Zato je važno da što pre EU definiše i operacionalizuje mehanizme zaštite prava građana ugroženih od sopstvenih vlasti”, kaže Novaković.
Sličnog je stava i Stefanović, koji kaže da bi za Srbiju bilo pogubno ukoliko bi se našla u poziciji Turske, jer bi tako bila osuđena na tavorenje i izolaciju. Srbija bi mogla da ostane bez fondova koji idu ka strukturama vlasti, ali bi ignorisanje Rezolucije i onoga što iz nje proističe Srbiju koštalo i smanjenja stranih investicija, od čega, kako kaže, zavisi budućnost zemlje. Ističe, međutim, da se opozicija trudila da se u dokumentu ne pronađe ili iz njega ne proistekne niti jedna mera koja bi štetila građanima, već da su one usmerene isključivo prema autokratskom režimu. I u tome je uspela, tvrdi.
“Mislim da Vučićev supermarket-pristup, odnosno doktrina ‘uzmi ago što ti drago’ samo da sačuvam vlast i moć – više ne prolazi. On više nikome u Evropi nije nikakav ‘faktor stabilnosti’, ‘reformista’ i ‘demokrata’, ‘ljubitelj Maksa Vebera i protestantske etike’, već čovek koji je zarad sopstvene vlasti, privilegija i koruptivnih poslova spreman da uništi celu državu gazeći osnovne principe EU. Spreman je na sve da bi ostao na vlasti i da bi prikrio da je uhvaćen sa prstima u pekmezu, ali to mu neće proći”, kaže Stefanović.
NAPLATA KOKETIRANJA SA KINOM I RUSIJOM
Biljana Stojković kaže da će prvi korak Evropskog parlamenta biti formiranje stručne komisije, tzv. fact–finding komisije, koja će vrlo brzo doći u Srbiju i prikupiti sve dokaze krađe. Ovo telo bi prethodilo međunarodnoj komisiji, čije osnivanje zavisi od Evropske komisije i koja bi formulisala političke okvire delovanja. Pritisak na Srbiju predviđen je Rezolucijom u formi opomene da će pretpristupni fondovi biti ukinuti ukoliko režim odbije da primi ovu ekspertsku delegaciju. Ova pretnja je, kako kaže, ozbiljna i jeste prekretnica za evropski put Srbije, ali i za fondove iz EU, na koje se režim Aleksandra Vučića “veoma oslanja”.
“Dalji koraci evroparlamentaraca u koje su nas uverili jesu razgovori sa nacionalnim vladama i parlamentima, kako bi i druge evropske države postupile slično Nemačkoj i zauzele jasne stavove u vezi sa izbornom krađom. To će svakako biti dodatno podizanje pritiska na Vučićevu vlast u narednom periodu. Naravno da svi ustupci u vezi sa Kosovom (tablice, dinar i ko zna šta još), kao i u vezi sa Rio Tintom, predstavljaju Vučićeve pokušaje da zatrpa izbornu krađu i očuva vlast, bez obzira na interese građana i države Srbije. Ipak, to mu ne uspeva u meri u kojoj bi želeo, jer je problem sa izborima i eksplicitnom slikom njegove autokratije otišao predaleko, čak i za strane diplomate koji su mu naklonjeni. Ovog puta došlo je na naplatu i njegovo koketiranje sa Rusijom i Kinom, dok istovremeno skoro celokupnu privredu zasniva na saradnji sa EU i koristi njihove fondove. I sam je svestan da je nemoguća kakva-takva održivost ekonomije ako okrene leđa Evropi”, kaže Stojković. Ona dodaje da je dužnost opozicije da intenzivira saradnju sa EU i sebi bliskim ljudima u svim telima koje ima evropska struktura, kao i sa političarima u svakoj evropskoj državi.
“Rezolucija nam je dala veliki vetar u leđa i predstavlja prvi eksplicitni dokument koji opisuje evropsku percepciju Vučićeve vlasti. Ne postoji više mogućnost da se zatvore oči pred ovakvim poništavanjem civilizacijskih vrednosti na našem kontinentu. Sve ovo bilo je moguće isključivo zbog jedinstva opozicije, zbog čega je i stranim partnerima jasno da više nismo slaba politička snaga. Naravno da je važan opstanak jedinstva, što opoziciju stavlja u položaj da se mora rukovoditi opštim interesom, a ne apetitima pojedinačnih stranaka ili pojedinaca”, dodaje ona.
POLITIČKA BORBA SE NASTAVLJA!
Albahari kaže da je glavni posao opozicije na međunarodnom planu nastavak intenzivne komunicije sa donosiocima odluka u ključnim evropskim institucijama i državama. Kaže da je u pitanju “politička borba” koja podrazumeva da se ne sme više dopustiti da laži koje plasira SNS postanu – istina. Što se dešavalao ranije.
Kako kaže, zahvaljujući jačanju opozicije i njenim konstantnim kontaktima sa partnerima u Briselu, Strazburu, Berlinu i Parizu – izmenjena je percepcija Srbije i istina je odnela pobedu u odnosu na laž. On posebno ističe značaj saradnje opozicionih partija sa srodnim evropskim partijama.
“Da opozicija nije ujedinjena i da nije imala saradnju sa partnerima unutar evropskih političkih grupacija, ne bi bilo Rezolucije. Uveren sam u to. Ne treba zaboraviti da je opozicija, uprkos katastrofalnim izbornim uslovima, uspela da osvoji najveći broj glasova u poslednjih deset godina.
Uveren sam i u to da samo ujedinjena, eksplicitno proevropska opozicija može da računa na podršku EU u bici za demokratsku Srbije. A bez naših partnera iz EU nećemo uspeti da se izborimo za demokratsku Srbiju”, kaže Albahari.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kako će poslednja Rezolucija Evropskog parlamenta o situaciji u Srbiji uticati na kreditni rejting Srbije i zaduživanja tokom 2024? Ovo je važno pitanje, jer Srbiji predstoji period značajnih javnih investicija. Predviđa se da će udeo investicija u BDP-u iznositi oko 26,5 procenata u 2024/2025. godini, što je porast sa 18,2 procenta u periodu 2010–2019. godina. Kako je poznato, javne investicije se u Srbiji uglavnom finansiraju zaduživanjem, a ono zavisi od kreditnog rejtinga zemlje. Na kreditni rejting najviše utiču nestabilnost, politička ili ekonomska. Rezolucija ne može da destabilizuje situaciju u Srbiji, ali najavljuje da neka buduća možda može
Mediji koji su pod kontrolom režima, kao i obično, izveštavali su jednim glasom: Rezolucija EP je ništavna stvar, ali predstavlja udar na suverenitet slobodarske Srbije (tako ništavna, a takva pretnja?), a Srbija je u Njujorku zabeležila ogromnu diplomatsku pobedu. Razume se, i oni koji ovo objavljuju znaju da je to koješta, ali sada je takav PR plan iz Vučićevog kabineta i samo ga treba slediti. A kakva je realnost i stvarno stanje na terenu
Pribeovi izveštaji, rađeni u dvema susednim zemljama, pokazali su se kao korisni alati za ocenu i vođenje reformi, pružajući jasne smernice za poboljšanje u ključnim oblastima. Međutim, njihov uspeh u velikoj meri zavisi od političke volje i sposobnosti zemalja da potrebne, duboke i održive reforme sprovedu. Znajući da ovdašnjim vlastima nedostaje politička volja, šta bi sa ocenama Pribeovog tima trebalo da učine građani i međunarodna zajednica
