Posle Bregzita nema nazad

Tereza Mej je bila vedra i nasmejana dok je dolazila u Dauning strit 10 na sednicu vlade premijera Dejvida Kamerona pre konačnog raspleta. Toj sednici je poslednji put predsedavao Dejvid Kameron, pobednik na prethodnim izborima, koji je ostvario obećanje da će organizovati referendum o izlasku iz EU, što ga je koštalo premijerskog položaja i dalo šansu političarki koju analitičari nazivaju ili drugom Margaret Tačer ili engleskom verzijom Angele Merkel. Na nekoga ko je, kao ona, zastupao stanovište da Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane u Evropskoj uniji, sigurno će biti pritisaka da istaknuta mesta u svom kabinetu dodeli pobornicima Bregzita. Ipak, Tereza Mej, koju mnogi smatraju najmoćnijom britanskom političarkom, na vrh je, kažu, stigla „surovom odlučnošću“, a ona je uverena da može da ujedini konzervativce podeljene Bregzitom.

„Svoju sam kampanju utemeljila na tri oslonca. Prvi je potreba za snažnim, dokazanim vođstvom koje će nas usmeravati kroz nadolazeće vreme koje će biti teško, i ekonomski i politički nesigurno. Kroz potrebu da ispregovaramo najbolje uslove za Britaniju u procesu izlaska iz EU, kao i kroz stvaranje nove uloge za sebe u svetu, mi ćemo iz Bregzita izaći uspešno. Drugo, mi ćemo ujediniti našu zemlju, i treće, nama treba jaka, nova i pozitivna vizija budućnosti za našu zemlju, vizija zemlje koja ne radi za nekoliko privilegovanih, već za sve nas. Jer ljudima ćemo dati veću kontrolu nad njihovim životima. I tako ćemo, zajedno, izgraditi bolju Britaniju“, poručila je nova premijerka.

Premijerka Tereza Mej je dozvolila blisku saradnju američkih i britanskih tajnih službi i policijskih agencija u borbi protiv terorizma. Na mesto ministra spoljnih poslova imenovala je Borisa Džonsona, bivšeg gradonačelnika Londona i velikog zagovornika Bregzita, a Filipa Hamonda za ministra finansija. Smenila je ministra kulture Eda Vaizeja, jednog od najvećih pristalica bivšeg premijera Dejvida Kamerona.

Mejova je već u prvom glasanju u svojoj Konzervativnoj stranci ubedljivo porazila konkurentkinju Andreu Lidsom, osvojivši 165 glasova, dok je drugoplasirana imala 66 osvojenih glasova. Na trećem mestu je bio bivši ministar odbrane Lajam Foks sa samo 16 glasova. Tada je poručila da upravo ona može da završi „veliki posao“: da ujedini zemlju, da obezbedi najbolje uslove za izlazak iz EU i da Britaniju učini boljim mestom za sve građane.

POPINA KĆI: Tereza Meri Mej rođena je 1. oktobra 1956, u primorskom gradu Istbornu, u Saseksu. Otac joj je bio anglikanski sveštenik u Oksfordširu, gde je odrasla u skromnoj porodici kao jedinica i puritanka. Mlada Tereza je bila đak državne škole za devojke „Sent Džulijans“, pripojene Rimokatoličkoj crkvi.

Premijerka Mej je više puta u svojim javnim nastupima naglašavala da je njeno vaspitanje zaslužno za to što je njen glavni pokretač osećaj dužnosti prema građanstvu. „Odrasla sam kao ćerka jednog lokalnog vikara i unuka pukovnika. Otkad znam za sebe, znam za javne delatnosti, to je uvek bilo negde oko mene,“ ispričala je britanskim medijima jednom prilikom. Gospođa Mej je pohađala državnu gimnaziju pre nego je upisala prestižni Oksford, smer geografija. Od 1977. do 1983. radila je za britansku centralnu banku, Bank of England. Nakon toga dvanaest godina je radila u britanskoj državnoj financijskoj agenciji.

Udala se za Filipa Džona Meja, bankara po zanimanju. Supružnici nemaju dece, ali to što se Tereza Mej nije ostvarila kao majka, nije se pokazalo kao problem za mesto šefice u Konzervativnoj stranci. O privatnom životu Tereze Mej nema detalja. Na glasu je kao „stroga konzervativka debele kože, sa divljom stranom koju pokazuje samo kroz svoje cipele“. Razuzdana strana njene ličnosti ogleda se u baletankama sa leopardovim printom ili sa cirkonima, kako se navodi u agencijskim vestima. To je, navodno, ekstravagantna strana njene ličnosti.

VISOKA POLITIKA: Nakon dva neuspešna pokušaja da uđe u britanski parlament 1992. i 1994, izabrana je na opštim izborima 1997. godine kao predstavnica Konzervativne stranke za grad Mejdenhed. Tako je 2002. postala prva žena na mestu izvršne predsednice konzervativaca i na tom je mestu ostala do 2003. godine. Poznat je njen govor iz 2002. kada je kritikovala torijevce zbog korupcionaških afera i mešetarenja. Veliki uspon u političkoj karijeri Tereza Mej doživela 2010. godine kada je postala ministarka unutrašnjih poslova, što je ostala u oba mandata vlade Dejvida Kamerona. Na tom mestu borila se protiv rodno zasnovanog nasilja i za prava žena.

Politikom je počela da se bavi na Oksfordu, gde je na zabavi torijevaca upoznala svog supruga Filipa, koji joj je postao oslonac posle smrti oca, koji je umro kad je imala 25 godina, i nakon majčine smrti, koja je bolovala od multiple skleroze, godinu dana kasnije. Prošla je sličan put kao Margaret Tačer – kolege su je ignorisale i zaobilazile. U parlament je ušla 1997. godine, posle dva neuspešna pokušaja, uporedo radeći u bankarskom sektoru, a 2010. godine ušla je u Kameronovu vladu. Boluje od dijabetesa, i veruje da imigranti i njihova deca moraju da se uklope u društvo. Ograničila bi imigraciju, ali ne dopušta diskriminaciju manjina.

Tereza Mej je bila veliki protivnik azilantskih kvota koje je nametala Evropska unija i govorila je da migrante koji pokušavaju da uđu u EU preko Mediterana treba vratiti nazad. U oktobru prošle godine, sa pozicije ministarke unutrašnjih poslova, odbacila je mogućnost da se Britanija pridruži zajedničkoj evropskoj imigracionoj politici, rekavši da na to ne bi pristala ni „za hiljadu godina“. Na konferenciji Konzervativne stranke u Mančesteru izjavila je da Britanija treba da poveća kontrolu svojih granica, da prihvata ugrožene izbeglice, ali ne i one koji dolaze zbog boljeg života.

SLIČNOST SA ANGELOM MERKEL: Mejova više liči na Merkelovu nego na Tačerku, tvrde pojedini novinari. Obe su pragmatične, taktiziraju i čekaju, umeju da se drže po strani kad treba, da se pozicioniraju negde između. Agencija AP navodi da su se nemački mediji bavili sličnošću Tereze Mej i Angele Merkel, i ispostavilo se da su obe odrasle na selu u pobožnim porodicama: prva pod okriljem anglikanskog sveštenika blizu Oksforda, a druga severno od Berlina kod oca luteranskog sveštenika. Ni jedna ni druga nemaju dece i vole da kuvaju za svoje muževe, koji su u senci.

Dok je Tačer bila poznata po svojoj nepopustljivosti, Mej je istakla potrebu da konzervativci kritički preispitaju svoj imidž bezosećajne stranke i da pruže ruku siromašnim i marginalizovanim građanima. Mej je provela poslednjih šest godina kao Kameronova ministarka unutrašnjih poslova, prvih pet u koaliciji sa levičarskom Liberalno demokratskom strankom. I Merkelova je dva puta vladala sa svojim socijaldemokratskim rivalima, i pomerila je svoju Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) sa striktno konzervativnih pozicija.

Međutim, Mej i Merkel imaju dijametralno suprotne stavove kad je reč o pitanju koje je najviše podstaklo antievropsko raspoloženje u Britaniji, po pitanju imigracije. Merkelova je pružala podršku imigranatima obećavajući da će primiti sve ratne izbeglice, ali je taj stav kasnije morala da revidira budući da su azilanti Nemačku doživeli kao „obećanu zemlju“. Za razliku od nje, Mej je odlučno zahtevala da se smanji broj azilanata u Britaniji, ali je upozoravala da bi imigracija mogla da poraste pre no što Britanija napusti EU.

IMIGRACIONA POLITIKA: Kako navodi agencija AP, kod tog ključnog pitanja oni koji porede Mej i Merkel vide znake da bi britanski pregovori sa EU mogli da potraju, pošto je Mej već rekla da ne namerava da se pozove na član o izlasku iz EU pre počeka 2017. godine. Možda je najveće pitanje da li će Mej da se razvije kao premijer centra koji traži konsenzus kao Merkel, ili će se okrenuti udesno, ka konzervativnim poslanicima koji su se najglasnije zalagali za Bregzit.

Kao ministarka unutrašnjih poslova, Tereza Mej će verovatno ostati zapamćena jer je, nakon velikih napora, uspela da iz Velike Britanije isporuči u SAD Abua Kvatadea, ekstremističkog imama. Kao veliki uspeh za vreme njenog mandata ističe se i činjenica da je zabeležen veliki pad stope kriminala.

Mejova je tokom poslednjeg razdoblja zagovarala ostanak Velike Britanije u EU, iako je njene kolege opisuju kao evroskeptika. Tada je stala iza svog tadašnjeg stranačkog lidera i bivšeg premijera Dejvida Kamerona. Ipak, odluku većine građana treba poštovati, rekla je Mejova. „Bregzit znači Bregzit. Kampanja je održana, glasanje je održano i narod je odlučio“, objasnila je Mejova. „Našoj državi treba snažan i priznati lider da prođe ovaj period ekonomske i političke nesigurnosti i dogovori najbolje uslove za izlazak iz Evropske unije“, napisala je u objavi kojom je najavila svoju kandidaturu za predsednicu vlade.

Britanska kraljica Elizabeta II formalno je imenovala Terezu Mej novom britanskom premijerkom, sa kojom Evropska komisija neće moći lako da izađe na kraj.