Krajem septembra prošle godine u 20.50 jedna je sugrađanka preminula u svojoj kući u Beogradu. Njen sin je pozvao dežurni broj Službe sudske medicine, koja je zadužena za utvrđivanje vremena i uzroka smrti lica umrlih van stacionarnih zdravstvenih ustanova i prijavio smrt (vidi sliku). „Odmah nakon prijave smrti pozvali su me iz JKP ‘Pogrebne usluge’ nudeći pogrebnu opremu i usluge. Na pitanje odakle im moj broj telefona, odgovorili su mi da to tako mora i da je to po službenoj dužnosti. Odbio sam njihovu uslugu pošto imam prijatelja koji se bavi ovom delatnošću privatno. Nakon svega toga lekar je došao da ustanovi smrt tek sutradan u 9.50 časova, pa stoga pitam da li je to cena što sam odbio saradnju sa JKP?“
MONOPOL I CENE: Ovu i desetine sličnih izjava prikupilo je Udruženje privatnih pogrebnika Srbije (UPPS) u nameri da dokaže monopolski položaj JKP „Pogrebne usluge“, koje optužuju ne samo da nelojalno sarađuju sa mrtvozorničkom službom i beogradskim bolnicama, već i da građani koji se odluče za usluge privatnih pogrebnika na sahrane svojih bližnjih čekaju i po sedam dana. Kako kažu u UPPS, za njihove članove postoji samo jedan šalter na kojem zakazuju sahrane, dok su svi ostali rezervisani za zakazivanje pogreba u organizaciji „Pogrebnih usluga“. Još dodaju da bi deo cene troškova sahrane (na samom groblju, bez pogrebne opreme) trebalo da budu između 10 i 20 hiljada dinara, a da su sada oko 60.000, kao i da građani „imaju isključivo pravo da biraju ponuđača pogrebne usluge“. Zbog svega navedenog, UPPS je u sredu, 17. januara, organizovalo protest blokadom gradske kapele Kliničkog centra u Deligradskoj ulici. Dragan Baltovski, direktor JKP „Pogrebne usluge“, izjavio je za dnevni list „Blic“ da su zbog te blokade kasnile sahrane zakazane tog dana i dodao da su privatni pogrebnici „na taj način blokirali i dovoženje preminulih iz bolnica koje svakodnevno obavlja JKP ‘Pogrebne usluge’“. „Blic“ piše i da su radnici ovog komunalnog preduzeća „probili jedan zid na kapeli kako bi mogli alternativnim putem da iznose i unose sanduke iz dvorišta“.
„To je tačno“, kaže za „Vreme“ Dragan Zdjelar, predsednik UPPS i pita: „Je l’ to normalno?“ Zdjelar dodaje da su predstavnici njihovog udruženja 25. decembra prošle godine imali sastanak sa šefom kabineta gradonačelnika Lukom Tomićem, koji je obećao da će im se javiti za pet dana i informisati ih o rešavanju njihovih zahteva. „Nije nam se javio, valjda su mislili da ćemo da odustanemo“, nastavlja Zdjelar i zaključuje: „Ali, mi nismo imali izbora, mi smo naterani na protest. Mi smo rekli gospodinu Tomiću: ‘Nemojte nas terati, sramota je da se grad i ova država predstavljaju u ovakvom svetlu. Da vi ne možete da obuzdate jednog direktora (Dragana Baltovskog)’“. Na primedbu da je njihov protest imao elemente nasilja, Zdjelar kaže: „Čekajte, nad nama se vrši nasilje unazad tri godine. Mi smo kroz sve moguće institucije prošli i molili da nam daju pravo da radimo. Da daju građanima pravo izbora. Kako sam mogao da čuvam pokojnike pre tri godine, sad ne mogu? Kako sam mogao da dovezem pokojnika iz inostranstva, sad ne mogu da ga odvezem od hladnjače do Novog groblja?“
Upitani da prokomentarišu primedbe koje im upućuje UPPS, JKP „Pogrebne usluge“ je nedeljniku „Vreme“ odgovorilo u pisanoj formi: „Pre nego što odgovorimo konkretno na Vaša pitanja, bilo bi uputno da se zajedno zapitamo u čije ime UPPS istupa? Stiče se utisak da oni to rade u ime građana ili nekih ‘viših’ interesa. S tim u vezi, ističemo da JKP ‘Pogrebne usluge’ u svom radu nije imalo niti jednu jedinu primedbu građana Beograda, bilo da je u pitanju cena ili kvalitet usluga koju im pruža ovo preduzeće, iako godišnje obavimo oko 13.000 sahrana! Naprotiv, imamo sve pohvale građana na naš rad, kvalitet i cenu usluga, odgovaran, ljudski i profesionalan odnos svih zaposlenih prema građanima Beograda koji nam se obraćaju, a posebno su zadovoljni kako su beogradska groblja uređena i kako se održavaju! Radom ovog preduzeća zadovoljan je i naš osnivač – grad Beograd koji svakodnevno prati i kontroliše naš rad!“
POGREBNA MATEMATIKA: Izgleda da radom JKP „Pogrebne usluge“ nisu zadovoljni samo poneki razmaženi privatni pogrebnici i građani koji usluge sahranjivanja na groblju treba da plate blizu 65.000 dinara, kako se vidi na kopiji računa od 15. januara ove godine koji je „Vremenu“ dostavio Dragan Zdjelar (vidi sliku). On je na računu podvukao četiri stavke koje zaista izazivaju pažnju: sahranjivanje u grob košta čitavih 18.371 dinar, naknada za obeležavanje sanduka (u praksi, obična kartica sa imenom pokojnika) čija je cena 508 dinara i uređenje grobnog mesta za 40 dana, koje iznosi 2950 dinara. Zanimljivo je da poslednje dve stavke imaju opštu stopu PDV-
-a od 20 procenata, što navodi na zaključak da možda nisu neophodne jer je država za sve ostale usluge propisala povlašćenu stopu poreza od 10 odsto. Pravi hit je, međutim, prenošenje umrlog u pogrebno vozilo i iznošenje iz vozila koje se tarifira sa 1713,64 dinara (unošenje) i još 1713,64 (iznošenje), što u zbiru sa porezom daje konačnu cenu od 3770 dinara. Zdjelar sve vreme tvrdi da su te cene previsoke, a kao argument navodi da usluga sahranjivanja u grob na prigradskim grobljima košta oko 10.000 umesto 18.371 dinar, koliko treba platiti na Novom Bežanijskom groblju.
„Tvrdnja ‘Udruženja privatnih pogrebnika Srbije’ o cenama naših usluga je paušalna i netačna“, piše u dopisu JKP „Pogrebne usluge“: „Grad Beograd, kao osnivač JKP „Pogrebne usluge“ propisuje i posebnom odlukom odobrava cene. Ističemo da cene osnovnih (komunalnih) usluga nisu menjane tri godine! Grad Beograd u ovom domenu se rukovodi socijalnim momentima, a ne ekonomskim jer bi tada cene ovih usluga bile znatno više od postojećih. Članovi UPPS nisu kompetentni da određuju cenu sahranjivanja, izgradnje grobnih mesta, kao i širenja grobalja, jer su oni isključivo fokusirani na prodaju pogrebne opreme i prevoz do grobalja, iako mnogi od njih nisu ni registrovani za tu delatnost. Možete i sami videti kako izgledaju groblja kojima upravljaju privatnici, npr. Malo mokroluško groblje i dr.“
Srpska pravoslavna crkva često apeluje na vernike da je greh trošiti previše novca na pokojnike, međutim, sa ovakvim cenama usluga na koje treba dodati i pogrebnu opremu, teško da ijedna sahrana na grobljima kojim upravlja JKP „Pogrebne usluge“ može biti skromna jer će račun najjeftinijeg pogreba izaći na skoro 100.000 dinara. Stoga 3500 evra, koje je sagovornica „Vremena“ čija je majka preminula u Velikoj Britaniji dala za kompletne pogrebne usluge, koje su uključivale britanskog pogrebnika, balsamovanje tela, metalni i hermetički zatvoren sanduk, avionski prevoz do Beograda, drumski do Sombora i za sam čin sahrane, ne deluju previše u odnosu na domaće cene.
VEZANI POSLOVI: Najozbiljnija optužba UPPS je da JKP „Pogrebne usluge“ radi u dogovoru sa Službom sudske medicine, kojoj građani prijavljuju smrt u stanu: „Pre šest meseci oni su se setili, zaposlili su tri službenice, od kojih je jedna bivša radnica JKP ‘Pogrebne usluge’, koje direktno po javljanju daju komunalnom preduzeću broj telefona građanina koji je prijavio smrt. Zatim tog građanina zove neko iz JKP ‘Pogrebne usluge’, nudi svoje usluge i kaže da su svi privatnici lopovi, a da samo oni rade po zakonu i niko drugi. Ako je mrtvozornička služba mogla 40 godina da funkcioniše bez telefonistkinja, zašto sada ne može? Zamislite to radno mesto – telefonistkinja. Dakle, ispada da su lekari toliko nesposobni da ne mogu da se javljaju na telefon“, kaže Dragan Zdjelar.
Možda su telefonistkinje novo zanimanje u mrtvozorničkoj službi, ali potpisnik ovih redova se seća da mu se, kad je pre tačno 12 godina prijavio smrt svog dede, javio muškarac koji je postavio dva-tri pitanja kojima se uverio da je smrt nastala prirodnim putem. Zatim je dao drugi broj telefona na kome sve može da se „završi“. Bio je to broj pogrebnog preduzeća, čiji su predstavnici veoma brzo došli, obavili administrativne poslove i tek onda pozvali lekarku koja je stigla sat pošto su oni otišli. Do dan-danas nije jasno da li se prilikom prvog poziva vašem novinaru javio lekar ili telefonista. Na optužbe za nelegalnu saradnju sa Službom sudske medicine, JKP „Pogrebne usluge“ daje jednostavan odgovor: „Rad mrtvozorničke službe je u nadležnosti Doma zdravlja ‘Palilula’. Netačna je tvrdnja da su tamo zaposleni ljudi iz JKP ‘Pogrebne usluge’. Za bliže informacije obratite se upravi Doma zdravlja!“
STARI I NOVI ZAKON: Tržišna logika kaže da onaj koji upravlja grobljem ne bi trebalo da pruža i dodatne pogrebne usluge. Međutim, u Srbiji ova logika nema dom. Tako je moguće da pružaoci usluga kablovske televizije imaju u vlasništvu svoje TV kanale koje samo njihovi korisnici mogu da gledaju. Rat kablovskih operatera traje već dugo, a sada je u javnost isplivao tihi rat između komunalnih preduzeća i privatnih pogrebnika. O zakonskoj regulativi ove delatnosti Dragan Zdjelar kaže: „Mi smo novim Zakonom o komunalnim delatnostima koji je stupio na snagu 1. januara 2017. razdvojili pogrebnu delatnost od upravljanja grobljima i sahranjivanja. Upravljanje je u nadležnosti lokalne samouprave, koja te poslove može prepustiti i javnom i privatnom preduzeću i preduzetnicima. Pogrebna delatnost (preuzimanje, čuvanje pokojnika, oprema i sve ostalo) je na tržištu i time mogu da se bave svi koji ispune uslove koje podzakonskim aktom propiše Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Taj akt je trebalo da bude donesen pre šest meseci, ali nije. Da jeste, onda bi Ministarstvo imalo registar pravnih lica sa licencom za obavljanje pogrebnih usluga. Tada ne bi bilo nikakvih zloupotreba. Mada, ovaj zakon ostavlja mogućnost da onaj ko upravlja grobljem ima pravo i da se bavi pogrebnim uslugama. Novi Zakon o grobljima i sahranjivanju bi takvu mogućnost isključio i to nije preporuka samo UPPS već i Evropske unije. S druge strane, već danas funkcioniše razdvojenost delatnosti u Knjaževcu, Pirotu, Batajnici, Surčinu i mnogim drugim mestima gde groblja održavaju preduzeća koja uopšte ne prodaju pogrebnu opremu.“
Sa druge strane, JKP „Pogrebne usluge“ ima jak argument da se zadrži postojeće stanje. U njihovom dopisu piše: „Pogrebna delatnost je regulisana Zakonom o grobljima i sahranjivanju – donet 1977. godine, Zakonom o komunalnim delatnostima, a u Beogradu je grad Beograd, kao osnivač JKP ‘Pogrebne usluge’, ovu problematiku regulisao Odlukom o uređenju, održavanju grobalja i sahranjivanju. Ova odluka se primenjuje na 10 gradskih grobalja koja se nalaze u sastavu JKP ‘Pogrebne usluge’, a to su Novo groblje, Centralno groblje, Topčidersko, Banjičko, Zemunsko, Staro-bežanijsko, Lešće, Zbeg, Orlovača i groblje Nova Bežanija. U gradu Beogradu, inače, ima oko 200 grobalja! Ovim zakonskim propisima dozvoljena je prodaja pogrebne opreme od strane pravnih lica koja se bave komunalnom delatnošću sahranjivanja i održavanja grobalja. U vreme kada je zakon donet postojala su samo komunalna preduzeća koja su pružala usluge prodaje pogrebne opreme, pored upravljanja i održavanja grobalja i sahranjivanja.“
Još jedna stvar smeta UPPS, a trebalo bi i građanima – u krugu pojedinih bolnica, u bolničkim zgradama, u Beogradu i drugim gradovima rade javna ili privatna pogrebna preduzeća, takoreći na „izvoru“ zarade. Zakup prostorija u bolnicama košta kao najskuplje lokacije za ekskluzivne prodavnice u centru grada. Ironija je da bolnički krug jeste ekskluzivna lokacija za biznis sa pogrebnim uslugama. „Da li je normalno da prodavnica pogrebne opreme bude u krugu bolnice?“, pita Zdjelar i navodi: „To imate u Gradskoj bolnici, imate u Zemunu, u Nišu, u Kikindi… Pogledajte, u Kliničkom centru u Nišu pogrebno preduzeće ‘Gorica’ plaća mesečni zakup za 213 kvadratnih metara prostora 13.500 evra bez PDV-a.“
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je primio predstavnike UPPS prošle srede posle protesta i zamolio ih da se uzdrže od daljih akcija do petka. U petak su privatni pogrebnici još jednom razgovarali sa Lukom Tomićem, koji im je ponovo obećao da će se naći neko rešenje. Rešenja još uvek nema, a Dragan Zdjelar najavljuje nastavak protesta ukoliko njihovi zahtevi opet budu ignorisani: „Mi imamo svoje performanse spremne. Mi ćemo da nosimo sanduke kroz grad, oni nas ne mogu da kontrolišu. Ja sam rekao gradonačelniku da ne mogu da nas spreče, jedino da nas pohapse. Mi smo spremni na to“.