Najveći problem sa blokadom Rektorata jeste taj što nijedna strana ne zna kuda dalje: rektorka jer nema ovlašćenja, a studenti jer nemaju izlaznu strategiju
foto: tanjug / dragan kujundžić
Studenti iz pokreta „1 od 5 miliona“ odlučili su u petak 13. septembra da se zatvore u zgradu Rektorata i tamo ostanu sve dok im ne budu ispunjeni zahtevi. U tome ih je podržao deo profesora Univerziteta u Beogradu. Osnovni zahtev studenata i profesora jeste da Rektorat, odnosno rektorka Ivanka Popović, uputi zvaničan zahtev predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić da razreši dužnosti ministra finansija Sinišu Malog, zbog plagiranja doktorata na Fakultetu organizacionih nauka.
U prvom trenutku javnosti nije bilo najjasnije šta se događa i otkud odjednom ovako radikalan potez studenata, iako su oni još u prvom saopštenju naveli da pored ovog glavnog zahteva imaju još razloga za blokadu, a to su neodgovorno ponašanje nadležnih (sa ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem na čelu) prema obrazovanju, pad Univerziteta na Šangajskoj listi, remećenje nastavne godine zbog održavanja Univerzijade (najava iseljavanja studenata iz Studentskog grada, pomeranje ispitnih rokova, skraćivanje godine), nedostatak literature i nemanje prostorija za održavanje nastave na nekim fakultetima.
U neku ruku, može se reći da je javnost bila zbunjena zbog jedne druge blokade – medijske. Naime, studenti su još u julu održali dvosatnu blokadu upozorenja, a 22. avgusta najavili potpunu blokadu Rektorata. Osim toga, studentske akcije u okviru protesta „1 od 5 miliona“ traju maltene od početka protesta. Najupečatljivija bila je šetnja od Studentskog grada do Vlade Srbije, 6. aprila, povodom Dana studenata, kada su nosili parole protiv lažnih diploma (u jeku skandala sa diplomom ministra policije Nebojše Stefanovića). Bilo je i drugih akcija, poput one sa vezivanjem lisicama ispred Rektorata ili performansa sa koferima, kojim su upozoravali na odliv mozgova iz Srbije.
foto: jovana gligorijevićCENZURISANO: Bunt na Univerzitetu
KUC, KUC… KO JE?
Ekipa „Vremena“ posetila je studente u Rektoratu petog dana blokade. Unutra ne puštaju nikoga bez prethodne najave. Zaposleni u Rektoratu ne mogu da uđu, studenti su uzeli ključ od portira i puštaju samo kolege, profesore u koje imaju poverenja i medijske ekipe. Ulazi se tako što se zvoni na interfon. Onda neko od njih prvo proviri kroz vrata, a onda ih, ako je posetilac dobrodošao, otvori tek toliko da se može proći. Vrata se potom brzo zaključavaju. U holu Rektorata paketi sa vodom, sokovima, instant supama… Po hodnicima i ispred kabineta strunjače na kojima spavaju. Dane provode u dvorištu Rektorata i tu primaju posetioce.
„Jasno nam je da smo ovim postupkom iznenadili Univerzitet, rektorku, javnost…“, kaže za „Vreme“ Mila Jovanović, studentkinja Biološkog fakulteta. „Ali mi već mesecima ukazujemo na ovaj problem lažnih diploma i plagijata. Nakon meseci i meseci borbe, mislimo da je došao trenutak za radikalizaciju.“
U dvorištu Rektorata ekipa „Vremena“ zatekla je profesora Filozofskog fakulteta Ognjena Radonjića u razgovoru sa studentima. Došao je, kako kaže, da pokuša dijalogom da ih ubedi da promene način borbe za svoje zahteve. „Mislim da su studenti načelno u pravu, ali moram da kažem da suštinski – nisu“, kaže Radonjić u razgovoru za „Vreme“ i dodaje da je upravo i došao da im to kaže, kao njihov profesor. „Dužnost profesora i, uopšte, nas starijih jeste da razgovaramo sa mladima, i kad se slažemo i kad se ne slažemo sa njihovim zahtevima. Ja se ne slažem sa njihovim zahtevom o smeni Siniše Malog i želim da im ukažem na neke elemente koje oni ne vide u svojoj strasti. Ali mislim da je Dučić davno rekao – da nema mladalačke naivnosti, ne bi bilo nijednog sunčanog dana na ovom svetu.“
Radonjić objašnjava da je studentima u blokadi pokušao da objasni dve stvari – da je metoda protesta, odnosno blokada institucija loša, jer se zaposlenima uskraćuje pravo na rad, koje je garantovano Ustavom. „Druga stvar koju sam im rekao jeste da mislim kako njihov zahtev nije dobro postavljen. Rektorka nema ni dužnost ni obavezu, a nije ni preporučljivo da ona traži od premijerke da smeni ministra finansija. Ako se mi u ovom društvu borimo protiv sistema u kom jedan čovek prisvaja za sebe sve prinadležnosti, ovde mi se čini da bi rektorka za sebe prisvojila nadležnosti koje joj ne pripadaju“, ukazuje Radonjić na ovu kontradiktornost. On dodaje i da ne vidi smisao zahteva za smenom Siniše Malog, jer Univerzitet treba da donese odluku o tome da li je njegov doktorat plagiran ili ne, bez obzira na to da li je on na nekoj funkciji ili nije: „Mislim da bi konkretni zahtevi studenata trebalo da se vežu za ono što je u nadležnosti Univerziteta, a u ovom slučaju reč je o Odboru za profesionalnu etiku.“
Radonjić je, inače, izašao iz ovog odbora nakon odluke da slučaj doktorata Siniše Malog vrati na razmatranje komisiji FON-a. Pošto je komisiji FON-a određen novi rok za izjašnjavanje, Radonjićev predlog studentima je da se taj rok sačeka i da se poštuju sve procedure: „Nakon što FON dâ mišljenje, Odbor za profesionalnu etiku treba da dobije rok u kom će doneti svoju konačnu odluku. E to je ono o čemu ja mislim da studenti treba da razgovaraju sa Univerzitetom, da traže rok i da stoje iza te odluke.“
INTERESI I SUKOB
Na ovakve savete Mila Jovanović odgovara rečima da su studenti blokadi pristupili vrlo ozbiljno: „Smatramo da smo izašli sa vrlo jasnim zahtevima koji su lako ostvarivi. Svesni smo da smo mladi i da iskustvo profesora koji dolaze i razgovaraju sa nama može da nam pomogne. Slušamo ih i naravno da sve uzimamo u obzir, ali što se tiče naših zahteva, ne smatramo da su nemogući i ne smatramo da nisu u nadležnosti rektorke. Ne tražimo od nje ništa više osim da na Radio-televiziji Srbije, kako bi svi to čuli, predloži premijerki da razreši Sinišu Malog.“ Mila Jovanović dodaje da nije reč o tome ko je Siniša Mali lično, nego da je reč o ministru finansija, koji određuje budžet za Univerzitet, to jest za ljude koji treba da odluče da li je njegov doktorat plagiran ili nije: „To je sukob interesa i mi samo tražimo da se procedura obavi bez tog sukoba interesa, da Rektorat pokaže dobru volju da razreši taj sukob interesa.“
Prva reakcija na blokadu Rektorata došla je iz Rektorskog kolegijuma i u njoj je zaprećeno pravnim merama protiv studenata. „Mišljenja smo da ovakav način izražavanja stavova nije primeren akademskoj zajednici i da je grubo zloupotrebljena otvorenost Rektorata. Rektorski kolegijum neće dozvoliti sprečavanje normalnog rada Rektorata i u slučaju potrebe će preduzeti sve odgovarajuće pravne mere“, objavio je Kolegijum u saopštenju 14. septembra. U prvom trenutku zvučalo je kao da će biti pozvana policija, a studenti rasterani, međutim, ubrzo se oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavom da je upad studenata iz Pokreta „1 od 5 miliona“ u zgradu Rektorata „izraz njihove nemoći i želje da izazovu intervenciju policije, kako bi rekli da je to ugrožavanje autonomije univerziteta, ali da se to neće desiti“. „Neće biti intervencije policije. Nek rade šta hoće, meni je važno da Rektorat funkcioniše“, rekao je Vučić novinarima u Pranjanima, istovremeno pitajući kakvo je to poštovanje institucija kad u Rektorat upadaju u kratkim pantalonama. Predsednik je osvrt na blokadu završio tiradom o tome kako neko može da bude student sa 30 godina.
Premijerka Ana Brnabić, od koje studenti očekuju da smeni Sinišu Malog, izričito je izjavila da ne pristaje na ultimatume grupe od 15-20 studenata i njihov zahtev da bude smenjen ministar finansija. Ona je, na konferenciji za novinare u ponedeljak 16. septembra, ocenila da to nije vladavina prava, niti borba za očuvanje institucija, već da je reč o anarhiji i političkim zahtevima. Brnabić je napomenula da zbog grupe od 15-20 ljudi treba da ispašta 100.000 studenata Univerziteta u Beogradu, ali je dodala da se Vlada Srbije neće mešati u autonomiju Univerziteta.
PAT POZICIJA
U ovom trenutku čini se da je u najtežoj poziciji rektorka Ivanka Popović: svi studentski zahtevi usmereni su ka njoj, a kad se ti zahtevi pogledaju, jasno je da formalno-pravno oni zaista nisu u njenoj nadležnosti. Ni ona ni zaposleni u Rektoratu u trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne) ne uspevaju da uđu u svoje kancelarije, a sva je prilika da će isto biti i narednih dana. Ipak, u odnosu na prvobitnu pretnju Rektorskog kolegijuma da će protiv studenata biti preduzete pravne mere, Popović sada kaže da nema nameru da zove policiju.
„Ne očekujem da vlast posreduje u razgovorima između predstavnika Beogradskog univerziteta i studenata koji su u Rektoratu, mi imamo direktnu komunikaciju“, izjavila je Ivanka Popović za „Blic“ i dodala da niko iz Rektorata nije tražio i ne planira da traži intervenciju policije. Popović je ocenila da zahtevi za smenu bilo kog člana Vlade Srbije nisu u nadležnosti Univerziteta, pa tako ni Siniše Malog.
„U ovom trenutku je teško predvideti kada će se odblokirati Rektorat“, dodala je ona i navela da smatra da blokada nije najbolji način da se pokaže podrška Univerzitetu. Rektorka smatra da svi oni koji su učestvovali u dešavanjima u petak u zgradi Rektorata, treba dobro da se zamisle kako i na koji način su kompromitovali autonomiju Univerziteta, navodeći da su u petak došle dve grupe: „U jednoj su zaista bila lica različitog uzrasta, ali nisu nosili nikakva stranačka obeležja, tako da ne mogu da znam da li su to bili članovi Srpske napredne stranke.“
Upravo negiranje da su u petak 13. septembra studente iz Pokreta „1 od 5 miliona“ verbalno napali aktivisti Srpske napredne stranke, jeste nešto što učesnici blokade zameraju rektorki: „Mi imamo materijalne dokaze da su to ljudi iz SNS-a“,
kaže za „Vreme“ Mila Jovanović. Istina, dokazi postoje. Prvo, jedna pripadnica „druge grupe“ o kojoj govori rektorka rekla je pred kamerom Televizije N1 da je došla „na poziv stranke Aleksandra Vučića“. Drugo, muškarac koji se studentima predstavio kao doktorand i bio najglasniji, snimljen je više puta kako u svojstvu slučajnog prolaznika ili zabrinutog građanina prekida različite akcije Pokreta „1 od 5 miliona“. Iz istih razloga, to jest izostanka osude napada članova SNS-a na studente, Mila Jovanović odbija da komentariše saopštenje Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), u kome ova organizacija kaže da ne podržava blokadu Rektorata.
Komentarišući izjavu rektorke da nije nadležna za smene ministara, Mila Jovanović kaže da studenti od nje ne traže da smenjuje ministra, ni da zahteva smenu, već da kao predstavnica institucije Univerziteta uputi preporuku da se reši sukob interesa, tj. činjenica da Mali odlučuje o finansiranju institucije koja treba da utvrdi da li je plagirao doktorat.
KAKO IZAĆI
Ognjen Radonjić kaže za „Vreme“ da je sugerisao studentima organizovanje razgovora sa rektorkom uz prisustvo profesora u koje imaju poverenja kako bi se našlo kompromisno rešenje.
S druge strane, Mila Jovanović kaže: „Ja sam ovde jer očekujem da se naši zahtevi ispune. Mi smo ovde svakodnevno i iščekujemo da počnemo pregovore sa rektorkom.“
Da je rektorka Ivanka Popović otvorena za pregovore, saglasni su i studenti i profesor Radonjić, koji im je u razgovoru i skrenuo pažnju na to da im rektorka nije neprijatelj. Međutim, studenti su, da bi do pregovora došlo, postavili dodatni uslov – da rektorka jasno osudi napad aktivista SNS-a na studente.
Ukupnu situaciju možda najbolje simboliše trenutni izgled Rektorata. Vrata su prelepljena trakama na kojima piše „cenzurisano“. Sa spoljne strane, zgrada zaista deluje „zapušeno“, baš kao i trenutna situacija. Uprkos činjenici da je doktorat Siniše Malog, malo je reći, sporan, činjenica je da rektor Univerziteta nije adresa za zahtev za njegovom smenom. Činjenica je i da u blokadi zaista učestvuje jako mali broj studenata. Ali, isto tako je i činjenica da je, ako ne smena, onda ostavka, moralan čin, kada se utvrdi da je neko plagijator. Međutim, najveći problem sa blokadom Rektorata jeste taj što nijedna strana ne zna kuda dalje: rektorka jer nema ovlašćenja, a studenti jer nemaju izlaznu strategiju.
Kako je »osvojen« Rektorat
Na dan kada su studenti iz Pokreta „1 od 5 miliona“ ušli u Rektorat, 13. septembra, u toku je bila proslava Dana Univerziteta u Beogradu. Zajedno sa zvanicama, u zgradu su ušli i studenti. Kako je kasnije saopštio Rektorski kolegijum Univerziteta, nakon Svečane akademije „jedna grupa lica koja je sebe deklarisala kao studenti iz Pokreta ‘1 od 5 miliona’, ušla je sa transparentima na koktel u dvorište Rektorata. U međuvremenu se oformila i druga grupa i povremeno je dolazilo do međusobnih verbalnih sukoba i nagoveštaja fizičkog obračuna.“ Studenti su tako praktično zauzeli Rektorat i odbili da odu iako se zgrada od petka do ponedeljka zaključava. Trećeg dana blokade, tokom smene portira, uspeli su da se domognu ključa. Tokom boravka ekipe „Vremena“ u zgradi Rektorata, studenti su normalno komunicirali sa portirom koji je u tom trenutku bio u smeni, iako je ključ i dalje kod njih. Štaviše, omogućeno im je da preko sigurnosnih kamera prate šta se dešava ispred zgrade.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Sjatili su se tu u petak, prikazali svoja amaterski tugujuća lica, kao da su nekome zaista bila potrebna. Samo je Glavni upadljivo falio, jer je to njegov manir: on kreira sve govnjive situacije naših života, a onda se postavlja iznad njih, onako nedužan i začuđen, ostavljajući sebi poziciju onoga ko će presuditi, osuditi, osloboditi, objasniti, utešiti
Nadstrešnica zgrade novosadske Železničke stanice obrušila se 1. novembra oko 12 časova. Akcija spasavanja ljudi trajala je osam časova, a na kraju je četrnaestoro ljudi podleglo povredama. Novosađani su iste večeri izašli na ulice i odali počast nastradalima. Dok ovaj tekst ide u štampu, u toku su velike demonstracije u Novom Sadu
Režim je krenuo u spinovanje i kontrolu štete. Predsednica Skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić nudi svoju glavu zbog nesreće u Novom Sadu, nesvesna da njena glava nikom ne treba. Sve što građani žele jeste da sačuvaju svoje glave na ramenima
Nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je život izgubilo 14 osoba, vlast obećava da će krivci snositi odgovornost. Međutim, ukoliko se posmatra istorija ignorisanja u naprednjačkoj vlasti, utisak je poražavajući – naspram desetina izgubljenih života stoje tek dve ministarske ostavke. Da li će ovog puta biti drugačije
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!