Penzija za decu

U Srbiji je krajem prošle godine isplaćena prva privatna penzija. Korisnik je naš sugrađanin star 65 godina. Penziju je stekao jednokratnom uplatom 800.000 dinara. Za osam meseci, koliko je trajalo osiguranje u kompaniji Dunav TBI, na uložena sredstva pripisana mu je dobit od 106.308,54 dinara. Iznos prve penzije je 16.890,38 dinara. Penzija je starosna i isplaćuje se na ograničeni rok od pet godina. Iako, po mentalitetu i uloženoj sumi netipičan primer za naše uslove, mogao bi se označiti kao nešto što Srbiji tek sledi: soptveno ulaganje u koliko-toliko pristojniji život u starosti.

Izmenama penzijskih zakona septembra prošle godine država je jasno stavila do znanja da je trošenje 14 odsto bruto nacionalnog proizvoda za isplatu penzija neodrživo, i da će građani Srbije morati da rade duže za manje penzije nego dosad. Penzijski fondovi odavno su potrošeni a zaposleni izdvajanjem obaveznog doprinosa od 22 odsto (zaposleni izdvajaju 11, a poslodavac 11 odsto) jedva pokrivaju 60 odsto izdataka za penzije. Starost stanovništva i nezaposlenost takođe su učinile svoje. Broj zaposlenih gotovo je izjednačen s brojem penzionera. Demografski podaci upozoravaju da je prosečna starost zaposlenih u Srbiji 45 godina i da je među njima tek 15 odsto mlađih od 35 godina.

Ceh penzionih reformi plaća i platiće populacija stanovništva koja za nekoliko godina ispunjava uslove za penziju. Njih „kači“ i produženje radnog staža i penzije koje neće, kao dosad, pratiti rast plata. Što zbog malih primanja ili godina starosti neće biti u prilici ni da sebi omoguće pristojniju starost ličnim izdvajanjem u privatne penzijske fondove.

ULAGANJA: Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima koji se primenjuje od 1. aprila 2006. omogućeno je i kod nas osnivanje privatnih penzijskih fonodova. Ulaganjem na duži rok (deset, dvadeset ili trideset godina) građani će moći privatnom penzijom da dopune prihode od državne penzije i osiguraju neka bolja primanja u starosti. Kolika će ona biti, zavisi od uloga, dužine izdvajanja sredstava i umešnosti fondova da dobrim ulaganjem sredstava svojim članovima obezbede pristojniju dobit.

Zakon, takođe, predviđa da u obezbeđivanju privatnih penzija (pored) pojedinaca, uplate u fond za svoje zaposlene mogu obavljati i firme ili, na primer, roditelji za svoju decu, bila ona zaposlena ili ne.

Direktorka Dunava TBI Mirjana Grbović kaže za „Vreme“ da je trogodišnje iskustvo ove osiguravajuće kuće u dobrovoljnom penzijskom osiguranju zadovoljavajuće: „U prošloj godini broj korisnika se u poređenju sa 2004. udvorstručio. Imamo 65.000 članova Fonda, među kojima više od 90 odsto čine zaposleni u čiju korist poslodavci u Fond uplaćuju penzijske doprinose. To su budući uživaoci i državnih i privatnih penzija. Pripisana dobit je u prošloj godini iznosila 21,33 odsto, i to je procenat za koji su uvećana sredstva na ličnim računima naših osiguranika. Zbog usklađivanja sa novim zakonom koji podrazumeva preregistraciju u Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, koje potom organizuje fond na koji će se preneti sredstva prikupljena u trogodišnjem poslovanju, i zbog dobijanja licence za rad od Narodne banke Srbije, ova kuća do polovine juna ove godine neće zaključivati ugovore sa novim članovima. Nova organizacija neće ni u kom slučaju pogoditi dosadašnje članove Fonda“, kaže naša sagovornica.

PONUDA: Prema Zakonu o osiguranju penzijski fond Dunav TBI osnovan je avgusta 2002. godine zajedničkim ulaganjem kompanija Dunav osiguranje i TBIH Financijal Service Group N. V. sa sedištem u Holandiji koja u fondu ima i većinski kapital od 51 odsto. Nešto kasnije, u sličan posao su krenule i osiguravajuće kuće DDOR i Delta.

Za razliku od državnog osiguranja, građani u fond mogu uplaćivati svakog meseca ili periodično, onoliko sredstava koliko mogu ili žele

Osim poslodavaca, uplate za svoje članove mogu po novom zakonu vršiti i sindikati i druga udruženja. Svaki član fonda ima svoj lični račun koji mu je dostupan u svakom trenutku. Vreme uplate nije ograničeno i može biti dve, tri, deset, ili trideset godina, ili pak jednokratno, kao u primeru penzionera s početka teksta. Što je ulaganje duže to je buduća penzija viša. Iznos penzije zavisiće od visine uplaćene sume, perioda uplate i ulaganja fonda.

Zakonodavac je predvideo da pravo na povlačenje sredstava imaju svi članovi fonda koji napune 53 godine. Sa ušteđenim novcem građani mogu raspolagati i ranije u slučaju teških oboljenja ili invaliditeta. Gornja starosna granica do koje se može podići ali i ulagati novac je 70 godina. Svaki član može da odluči da li će odjednom povući celokupnu sumu ili će primati penziju ograničenu na pet ili deset godina (ili doživotnu, preko osiguravajuće kuće). Bez obzira za koju mogućnost se odluči, član fonda svoju uplatu dobija uvećanu za pripisanu dobit. Pripisana dobit nije u celom periodu ista. Prema doskora važećim pravilima, članovi starije životne dobi, na primer šezdesetogodišnjaci, petogodišnjom uplatom najniže premije nisu mogli da steknu pravo na bilo koji oblik penzije. Ali, oni su na računu imali određenu akumuliranu sumu i, naravno, pripisanu dobit. Ukoliko uplaćuju veći iznos, šanse za sticanje privatne penzije su izvesnije.

POVERENJE: „Svaki osiguranik ima uvid u svoj lični račun i preko interneta. U svakom trenutku može da se informiše o akumuliranim sredstvima na svom računu i iznosom pripisane dobiti. Ona se uvek pripisuje kvartalno, u iznosu srazmernom vremenu koliko su sredstva bila na računu fonda. Dobit je promenljiva kategorija. Zavisi od toga kako smo sredstva investirali. Osiguranik na taj način kontroliše svoj fond. Rad penzijskih fondova mora po zakonu biti javan kao i osnovni parametri vezani za poslovanje“, kaže Mirjana Grbović.

Poučeni neprijatnim iskustvom štednje u kojoj su decenijama izvlačili deblji kraj, građani će se i ovog puta, verovatno, teško odlučivati da štednjom sebi obezbede neki standard života u starosti. Ni u postojećem državnom penzijskom sistemu i dalje ne postoji čvrsta veza između onoga što se godinama izdvaja i visine penzije.

Direktor direkcije za penziono osiguranje u okviru Delta osiguranja koja postoji od 2004. godine, Saša Krtinić u razgovoru za „Vreme“ kaže da je štednja za starost stvar budućnosti i da će od nje najviše koristi imati mlađi ljudi: „Programi između kompanija (učlanjenje, prava i ostalo) koje će se baviti ovim poslom uglavnom su slični. Pri izboru kompanije ljudi će donositi odluku na osnovu godišnjih prinosa na uplate. Kako sada stvari stoje, ozbiljnih problema kompanije bi mogle imati sa limitiranim brojem finansijskih proizvoda u koje ćemo imati pravo da ulažemo naš kapital. To još nije do kraja precizirano. Restriktivno ponašanje države prema mogućnostima naših ulaganja moglo bi biti dobro za naše članove, jer je rizik minimalan ali, s druge strane, ne donosi neke velike prinose. To nije samo osobenost naše države. Penzioni fondovi svuda u svetu poprilično su zaštićeni od rizika. Kod nas je dodatni problem ograničenost tržišta a država uvodi i restrikcije. U Srbiji postoji najviše dvadesetak kompanija u koje ćemo svi moći da ulažemo. To je realno. Ovo je vrsta dugoročne štednje i mora da postoji sigurnost.“ Naš sagovornik navodi primer NIS-a, koji za svoje zaposlene uplaćuje dobrovoljno penzijsko osiguranje u sve tri kompanije koje se trenutno bave ovim poslom.

Penzioni fond Delte primena zakona zatekla je sa 30.000 članova kojima firme uplaćuju za privatne penzije i tri hiljade građana koji su se odlučili za dobrovoljnu štednju u ovoj kući. Krtinić pominje da o ovom poslu „najzdravije i najrealnije razmišljaju mala i srednja preduzeća koja su u tranziciji i nosioci razvoja. Zainteresovani su za svoje zaposlene. U bliskoj budućnosti oni će verovatno biti naš glavni oslonac.“ Građani su, po njegovoj oceni, još nepoverljivi – ali i neinformisani. Na ceo projekat i dalje gledaju kao na osiguranje: „Naš narod voli da zna koliko treba da uplaćuje, koliko dugo i kolika će biti isplata. Ovo poslednje je u fondu teško reći unapred. Mogu da se prave simulacije, ali to nije potpuno tačno. Koliko će se godišnje uvećavati suma koju uplaćuju građani zavisi od toga kolika će biti dobit.“ Delta i u bliskoj budućnosti u ovom poslu uglavnom računa na firme. Kao i ostale kuće, moraće da pričeka na masovnije ulaganje građana.

Državi zamera što se aktivnije marketinški nije uključila u objašnjavanje građanima šta znači dobrovoljno ulaganje u penziju: „Ovo je projekat koji je zdrav za državu jer za deset ili dvadeset godina neće morati toliko da brine o penzijama, pošto će se građani sami brinuti za sebe. To je suština namenske štednje za starost.“

SIGURNOST: Poput Dunava TBI, koji je najdalje otišao u ovom poslu, i Deltin penzioni fond će se preregistrovati u društvo za upravljanje fondom. Prema Zakonu, društva ne mogu da isplaćuju doživotne penzije već samo tzv. programirane isplate. Osiguranik će odlučivati da li novac kojim raspolaže želi da podigne odjednom, ili u jednakim mesečnim ratama, ili u određenom vremenskom periodu.

Dozvole za rad Društvu za upravljanje penzijskim fondovima izdaje Narodna banka Srbije na osnovu proverene finansijske sigurnosti i ugleda kuće. Uslov za registraciju i dobijanje licence jeste i osnivački kapital od milion evra. Narodna banka Srbije je i glavni kontrolor poslovanja fondova.

Za potencijalne ulagače najveću sigurnost za uložena sredstva pruža zakonska odredba da je imovina dobrovoljnog penzijskog fonda odvojena od imovine društva koje upravlja fondom. To praktično znači da su sredstva ulagača zaštićena od eventulanih nelegalnih ili loših odluka društva za upravljanje. Imovina ulagača čiji interes štiti NBS ne može biti oštećena ni u eventualnom likvidacionom postupku društva za upravljanje.

„Praktično, radi sigurnosti i zaštite uloga postoje dvostruki standardi: i društvo i banka vode arhivu o izdacima. Usklađivanje se vrši svakodnevno. Sve to se u određenim vremenskim razmacima šalje na kontrolu u NBS. Dakle, regulativa i kontrola ulaganja sredstava fonda su veoma stroge, što je sigurno veoma važna garancija za bezbednost uloženih sredstava“, kaže Krtinić.

Uz to, hartije od vrednosti koje čine imovinu fonda poveravaju se na čuvanje jednoj od tri kastodi banke koje kod nas postoje. Ukoliko propadne kastodi banka, sredstva fonda se prebacuju u drugu banku. Slično rešenje predviđeno je Zakonom i za kompaniju za upravljanje fondom: ukoliko se nekoj kompaniji oduzmu prava da upravlja fondom, upravljanje će se dodeliti drugoj kompaniji. Ako se striktno bude primenjivao državni mehanizam predviđen Zakonom, nijedan fond ne može propasti.

Rizik ulaganja, kao svuda u svetu, i kod nas će snositi članovi fonda. Prema procenama NBS-a, rizik bi „trebalo da bude nizak“, pošto se penzijski doprinosi ulažu u najlikvidnije i najkvalitetnije domaće i inostrane hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente i domaće nekretnine. Ipak u NBS-u potencijalnim ulagačima savetuju da se pre odluke gde će štedeti novac dobro informišu o svim podacima o poslovanju.

Direktorka Dunava TBI smatra da svaki građanin mora sam da odluči da li će verovati nekom fondu: „Mislim da će i te kako na odluku svakoga uticati uspešnost fonda, način investiranja sredstava i visina pripisane dobiti. Poslovi moraju da ostvare takav profit da pripisana dobit bude na zavidnoj visini da bi se privukli osiguranici. Jer, ako je iznos dobiti niži od kamate na štednju u bankama, niko neće uplaćivati u dobrovoljne penzijske fondove.“

U trenutnom vakuumu između starih i novih propisa, nastalom zato što nadležne državne institucije nisu donele na vreme sva akta potrebna za primenu zakona, uslovi ulaganja u penzione fondove nisu najjasniji.

To je i razlog što kuće koje se bave ovim poslom ne mogu – verovatno do juna – da upisuju nove članove. Jedno je izvesno: ovo je proizvod za mlađe ljude spremne da ulažu 20 ili 30 godina. Ukoliko se odluče na ovu vrstu štednje, sigurno je da će pred kraj radnog veka imati sumu novca na koju mogu da računaju.

Ljudi koji su danas pred penzijom definitivno su zakasnili za ovu novinu. Njihova jedina mogućnost je da ulažu na račun svoje, danas nezaposlene dece.