Pazi, Mirko, Programski savet

Mr Branimir Bata Grulović, magistar političkih nauka

U predlogu za njegovo imenovanje, koji je potpisao predsednik strukovne organizacije Ujedinjeni televizijski eksperti (čiji je Grulović osnivač), stoji da je Grulović (1951) završio dva fakulteta i da je jedan od najistaknutijih RTV poslenika na Balkanu. Navodi se da je karijeru započeo upravo na RTS-u gde je radio kao pomoćnik direktora za produkciju i dobar je poznavalac te kuće.

Mr Radomir A. Krišanović, magistar političkih nauka

Etno pokret Gorun iz Majdanpeka predložilo je Krišanovića (1957), koji je deset godina radio kao profesionalni novinar u zajedničkoj redakciji Radio Majdanpeka i „Majdanpečkih novina“. Zatim je više od 15 godina radio na poslovnom informisanju u Rudniku bakra Majdanpek, da bi poslednjih godina bio zaposlen kao bibliotekar u Narodnoj biblioteci u tom gradu.

Nebojša Đurčić, politikolog–novinar

Asocijacija za evropske integracije – Evropa nacija predložila je Đurčića (1956) kao profesionalca sa više od 30 godina novinarskog i uredničkog staža. Bio je urednik spoljnopolitičke rubrike i zamenik urednika u Politici, direktor novinskog sektora Politike AD, član Upravnog odbora NIN-a, urednik ili direktor medija kao što su „Dnevne novine“, „Putokaz“, „Trip“, „Moja Srbija“, „Utripu“, „Na dlanu“, Trident Media Group…

Srboljub Božinović, režiser u penziji

Udruženje dramskih umetnika Srbije predložilo je Božinovića (1948), koji je član tog udruženja i najveći deo karijere proveo je na Radio-televiziji Beograd i RTS-u, gde je režirao više od 2000 emisija – dokumentarnih, muzičkih, obrazovnih, školskih, TV drama…

Zoran Trifunović, inženjer elektrotehnike

Međunarodni muzički centar Maestro International predložio je Trifunovića (1959), čiji je on predsednik. Poslednjih sedam godina je radio na unapređenju kulturne saradnje „među narodima Srbije, Jugoistočne Evrope, Evrope i sveta“, ustanovio muzičku nagradu i radio na povezivanju muzičkih stvaralaca sa institucijama Evrope i sveta. Osnovao je Muzičko-poslovni centar Melos marketing u Jagodini, festival izvorne muzike Moravski biseri i manifestaciju Zlatni melos. Prethodno je bio glavni tehnolog za proizvodnju kablova u Fabrici kablova u Jagodini i sudski veštak za radio i TV opremu.

Dr Smiljka Lj. Isaković, čembalistkinja i publicistkinja

Udruženje muzičkih umetnika Srbije predložilo je Isakovićku (1953), doktorku kulturoloških nauka, čembalistkinju i pijanistkinju, publicistkinju i docentkinju na Megatrendovom Fakultetu za kulturu i medije. „Dr Smiljka Lj. Isaković se nameće svojim ekspertskim autoritetom kao i teoretskim i praktičnim poznavanjem društvene politike u oblasti kulture i medija, ekonomije kulture i kulturnih potreba, kao i specifičnosti ljudskih i materijalnih kulturnih i medijskih resursa“, stoji u preporuci.

Smilja Seljin, filolog

Sekretar Muzičke omladine Novog Sada Milan Radulović, koje je predložilo Seljin (1955), naveo je da je poznaje „već dvadesetak godina, za koje vreme smo ostvarili izvanrednu saradnju. Naša saradnja je posebno intenzivna od kada je Smilja Seljin postala urednica kulture na gradskoj televiziji (Novosadska televizija)“. Predložio je i Centar za dijalog i toleranciju iz Novog Sada koji je naveo da Seljin „ima izražene vrednosne stavove koje ume na civilizovan način da iskaže, punom strpljivošću i uvažavanjem prema suprotnom mišljenju“.

Jasmina Leković, psiholog

Srpski kulturni klub i Centar za socijalni rad iz Novog Sada predložili su Lekovićevu (1973) sa identičnim obrazloženjem: ona „sa svojim iskustvom stečenim u psihološkom radu sa ljudima raznih uzrasta i uopšte stručnim i moralnim kvalitetima pruža sve garancije da će funkciju na koju se predlaže obavljati savesno i odgovorno, u skladu sa interesima gledalaca i slušalaca u celini“. Lekovićeva je šest meseci volontirala u Okružnom zatvoru u Novom Sadu, dve godine je volontirala u Centru za traumu i bavi se psihoterapijom.

Nenad Milosavljević, kompozitor

Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije predložilo je svog člana Milosavljevića (1954), pevača, usnog harmonikaša, akustičnog gitaristu i kompozitora, javnosti poznatog kao Neša Galija. Na šest strana radne biografije detaljno se opisuje kako je Milosavljević muzikom počeo da se bavi neobično rano i potpuno neplanirano, oduševljen usnom harmonikom koju je dobio na poklon. Slede školski dani i upoznavanje sa gitarom, nastupi po niškim parkovima, komponovanje prvih pesama… Neša Galija sedamdesetih počinje da komponuje muziku za pozorište, a zatim osniva grupu koja će kasnije biti nazvana Galija…

Marko Vukomanović, grafički dizajner

Udruženje građana LoveFest iz Vrnjačke Banje predložilo je svog člana Vukomanovića (1986), grafičkog dizajnera obrazovanog na Brera akademiji u Milanu. Dugogodišnji umetnički direktor festivala elektronske muzike LoveFest kroz ovu manifestaciju je „uvek nastojao da prevashodno afirmiše vrednosti širokog društvenog aktivizma koje za svoj cilj imaju unapređenje života naših građana u najrazličitijim oblastima“.

Katarina Ostojić, novinar

U dokumentaciji koja je zavedena za Ostojićku (1983), ne navodi se ko je njen predlagač. Stoji da je reč o novinarki sa srednjom stručnom spremom, koja je radila kao honorarni saradnik na Studiju B, kao novinar i urednik emisije „Ekran“ u Frame TV produkciji, novinar i urednik emisije „Agenda“ i učesnik u izradi namenskim filmova i spotova. Apsolvent je Tekstilne strukovne škole.

Biljana Nikolić, ekonomista

Nikolićka (1965) je radila na 3K RTB i RTS-u, gde je obavljala poslove urednika i novinara. Sarađivala je sa Studijom B i osnovala agenciju za konsalting PR link. Radila je i kao koordinator u projektu Svetske banke (2007–2008), kao konsultant u Agenciji za privatizaciju na poslovima koordinacije između Agencije i Ministarstva ekonomije. Tokom 2010. i 2011. radila je na TV Avali kao urednica informativnog programa. Završila je ekonomsku školu.

Aleksandra Grkinić, apsolvent

Grkinićevu (1984) je predložila Milica Milićević, koja je navela da je kandidatkinja dosadašnjim radom dokazala da može kompetentno i odgovorno da radi na poslovima iz delokruga Programskog odbora RTS-a. Grkinićeva je, prema podacima iz radne biografije, od 2005. do 2008. radila na administrativnim poslovima i knjigovodstvu u preduzeću Kristal Dent. Apsolventkinja je na Megatrendovom Fakultetu za međunarodnu ekonomiju, na Odseku za Latinsku Ameriku i Karibe.

Tanja Santrač, ekonomista

Tanju Santrač (1982) predložila je Tijana Grgulović, takođe diplomirani ekonomista. Kandidatkinja je poslednje dve godine radila kao zamenica direktora u bioskopu Kolosej, a prethodno u kompaniji Zepter International. Završila je Fakultet poslovnih studija Megatrend univerziteta. Vlasnica je bloga lifestylemagazine.biz.

Prof. dr Zoran Vujović, profesor Univerziteta Singidunum

Nekadašnjeg ministra u vladi SRJ Vujovića (1954), koji je doktorirao na Tehnološkom fakultetu u Beogradu, predložio je Aleksa Jokić. Vlasnik je firme „TMF 2005“, koja se bavi inženjeringom, prometom, posredovanjem i zastupanjem izraelskih firmi. U tri mandata (1989–1995) bio je predsednik Skupštine opštine Užice, zatim poslanik u Skupštini Srbije (1994–1998), član Savezne vlade SRJ kao ministar za saobraćaj i veze (1994–1997) i ministar bez resora (1999–2000).

Tanja Dojčinović, filolog

Dojčinovićevu (1970) je predložila Suzana Vasiljević, diplomirani filmski i televizijski snimatelj. Dojčinovićeva je radila na nekoliko radio-stanica, predavala je španski u više škola, a od 2005. radila je u Ministarstvu finansija, Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova, svuda na poslovima saradnje sa medijima. Tokom 2011. i 2012. uređivala je reviju „Šume“, koju izdaje JP „Srbijašume“. Ove godine zaposlena je i u Ministarstvu odbrane kao asistent savetnika za medije Aleksandra Vučića.

Dragoljub Kojčić, filozof

Kojčića (1954) je predložila Gordana Petrović. Ovaj diplomirani filozof učestvovao je u osnivanju Instituta za geopolitičke studije 1996. Bio je zamenik ministra za veze sa Srbima van Srbije (od oktobra 2000), od 2004. do 2007. poslanik u Skupštini Srbije, a istovremeno i v.d. direktora Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Pokrenuo je listove „Država“ i „Zenit“, uređivao je „Srpski književni glasnik“ i pisao za brojne listove. Objavio je knjigu Strela vremena i horizont slobode.

Prof. dr Zoran Avramović, naučni savetnik i profesor

Avramovića (1949) je predložila ekonomista Snežana Stojanović. Radio je kao profesor u gimnaziji i kao naučni istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka Srbije i Institutu za pedagoška istraživanja. Predavao je na Filozofskom fakultetu i na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Objavio je 17 knjiga, 2 udžbenika, 111 naučnih i stručnih radova i više od 60 prikaza, eseja, polemika, kritika… Bio je urednik Sociološkog pregleda i Zbornika za pedagoška istraživanja.

Bratislav Grubačić, novinar–konsultant

Grubačića (1952) je predložio stomatolog dr Nenad Đorđević. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. U mladosti je bio potpredsednik Univerzitetskog odbora SSO Beograda, sekretar u Jugoslovenskoj ligi za mir, ravnopravnost i nezavisnost naroda, a od 1981. direktor Doma omladine Beograda i predsednik Programskog saveta Studentskog kulturnog centra. Radio je i kao direktor izdavačke kuće Mladost i kao urednik u Tanjugovom međunarodnom pres centru. Od 1989. bio je zamenik direktora preduzeća Marketing Slobodne zone Beograd, a od 1992. je direktor konsultantske kuće V.I.P.

Ištvan Bodžoni, pravnik

Bodžonija (1954) je predložio Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine. On je diplomirani pravnik, direktor fondacije Panonija i direktor RTV „Panon“ iz Subotice. Radio je kao profesor sociologije i kao novinar, urednik i reditelj na TV Novi Sad i TV Dunav. Autor je više od 250 TV dokumentarnih, obrazovnih i drugih filmova i emisija. U 2010. osnovao je Dunavsku medijsku mrežu čiji je glavni koordinator.