Pakovanje afere i izborne kampanje

U sredu 28. avgusta, uhapšen je direktor Dajrekt medije, kao i dvoje zaposlenih u marketingu Radio-televizije Srbije (RTS), dok je za još jednom direktorkom Dajrekt medije raspisana poternica pošto se nalazi van zemlje. Kako je istog dana na konferenciji za štampu izneo potpredsednik SNS i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, uhapšeni su osumnjičeni za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica zato što su od 2009. do 2018. godine zaključivali više ugovora o poslovnoj saradnji između Dajrekt medije i RTS-a koji su bili u suprotnosti zvaničnim cenovnicima RTS-a – javni servis je prodavao reklamne sekunde, Dajrekt medija kupovala, a posle prodavala svojim klijentima, koji su se reklamirali na RTS-u. Na ovaj način, prema Stefanoviću, „RTS i država“ su oštećeni za oko 688 miliona dinara, koji su „završili u privatnim džepovima“.

Istog dana konferenciju za medije ispred Predsedništva Srbije održao je Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde i vlasnik Dajrekt medije do 2014. godine, a pre njih obojice svoju konferenciju održala je narodna poslanica SNS Marija Obradović.

ALEKSANDROVA ANTITEZA

Nekome ko bi neupućen posmatrao ove konferencije, nešto bi delovalo neobično: naime, i Đilas i Stefanović i Marija Obradović govorili su o političkom progonu i zloupotrebama – Đilas da su ova hapšenja zasnovana na lažnim optužbama i da je hapšenje obavljeno „na osnovu odluke Aleksandra Vučića, a ne na osnovu pravnih stvari“, a Stefanović i Obradovićeva da hapšenja nisu rezultat nikakve političke zloupotrebe nego izuzetno profesionalnog rada – dok pritom niko iz sveta politike nije bio uhapšen.

foto: dimitrije goll / tanjug

Ispred Predsedništva Srbije Đilas je izbegao da direktno odgovori na pitanje da li misli da će i on da bude uhapšen:

„U ovoj zemlji danas svako može da bude uhapšen. Nažalost, dolazimo do vremena kad svako može da bude prebijen i ubijen. (…) Uhapsi me ti Vučiću, ako imaš za šta. Sutra, svakog od nas, svaki dinar koji imam, izvoli, proveri. Ali da proverimo i ovo tvoje“, rekao je Đilas i podsetio da je u februaru ove godine pokazao izjašnjenje direktora RTS-a Dragana Bujoševića odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala upravo o stvarima za koje je uhapšeno troje ljudi – reklamnim sekundama za Ligu šampiona u fudbalu i serije Moj rođak sa sela i Nepobedivo srce.

Podsetimo, u dopisu MUP-u Bujošević je odbio da odgovori jednoznačno sa „da“ ili „ne“ na pitanje da li je RTS pretrpeo štetu u ugovorima sa Dajrekt medijom, ali je napisao da je tražio od Marketinga RTS-a i ostalih službi da se izjasne o ovim pitanjima: „U najkraćem, oni smatraju da RTS nije pretrpeo štetu u pomenutim ugovorima“, napisao je Bujošević 18. februara 2019.

Sa druge strane, Stefanović – a kasnije će njegovo mišljenje pregnantno na Pinku uobličiti predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić – eksplicitno je rekao da Đilas ne može da bude uhapšen u ovom slučaju, jer on kao vlasnik nije bio odgovorno lice, već su to bili direktori kompanije, koji su sve potpisivali, kao i da je istraga u ovom slučaju trajala godinama. Ana Brnabić je sutradan u sve unela i emotivnu notu: „Žao mi je što je za sve što je radio stavljao neke druge ljude da potpisuju, tako da on ne može biti direktno optužen“, rekla je Ana Brnabić kod Sarape na Pinku.

Epilog svega, za sada, bio je da su privedeni – odmah pušteni. Kako je za N1 rekao advokat uhapšenog direktora Dajrekt medije Zdenko Tomanović, tužilac je odbio zahtev za pritvor i ujedno ukinuo rešenje o zadržavanju: „Sve do početka kampanje protiv Dragana Đilasa nijedan državni organ, uključujući državnog revizora, nijedan organ uprave, nijedna stručna ustanova nikada nije tvrdila da postoji šteta u poslovanju između Dajrekt medije i RTS-a. To je prvi put iznela naša politička elita i to izvršna vlast u okviru kampanje protiv Đilasa“, rekao je Tomanović.

Sutradan, nakon hapšenja, zanimljiva informacija stigla je iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK): portal „Raskrikavanje“ je javio da je, nakon saslušanja osumnjičenih, Tužilaštvo donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv pomenute četiri osobe – dvoje iz RTS-a, dvoje iz Dajrekt medije. Dakle, hapšenje nije bilo ni potrebno pošto su ljudi odmah pušteni – osumnjičeni su mogli da budu pozvani na saslušanja, istraga je ionako pokrenuta tek nakon njih.

A onda se javio i predsednik. U starom maniru „Aleksandrove antiteze“, Vučić je najpre rekao da neće da se izjašnjava o slučaju Dajrekt medije „jer ne želi da komentariše rad tužilaštva“, a onda izjavio da je mnogo važnije od nečije lične sudbine „da prekinemo sa nekoliko principa, a to je da političari nikada ne odgovaraju za kriminal i korupciju. Političari se uvek sakriju iza nekog drugog, postavljaju ispred sebe druga lica“. Dakle, predsednik neće da utiče na rad tužilaštva, ali je jasno da je reč o kriminalu i korupciji, a dodao je i da „vidi da Miroslav Mišković i Dragan Đilas imaju istog advokata i da su povezani“. Neko zloban bi mogao vrlo lako i samog Vučića da „poveže“ na ovaj način – Zdenko Tomanović je bio advokat i Slobodanu Miloševiću, a Aleksandar Vučić je bio ministar u vladi koju je Milošević kontrolisao…

Samo dva dana kasnije, na sednici glavnog odbora SNS-a (kojeg je direktno prenosila TV Pink), Vučić je, delujući uzbuđeno, ali strogo pazeći da ne pomene Đilasovo ime, izvikao i sledeće:

„Nama su ljudi došli, jeste li videli jednu nečuvenu stvar, pre neki dan sam se pojavio, kaže mi, pa pokaži papire za 500 miliona evra. Ja kažem, ‘ajde dajte mi papire. Pogledam u papire, u papirima 619 miliona evra ukr’o, 619 miliona evra, ljudi.“ (Nedugo nakon ovoga, publika – funkcioneri i članovi SNS-a – je ustala, počela da aplaudira, sve skandirajući „Aco, Srbine“, a Vučić se prodrao na mikrofon: „E, tako vas volim! Vidiš da vam nije vruće, vidiš da imate energiju! Vidiš da možete da se borite!“)

KAD ONI KAŽU

I inače, osim Vučićevog „neuticanja“ i „nekomentarisanja“ rada nadležnih organa, u ovoj disciplini su se istakli i ministar Stefanović, a naročito Marija Obradović, koja je prva istrčala „da objasni narodu, kako bi razumeo“, što kaže Vučić.

Stefanović je na početku konferencije rekao da hoće da pohvali pripadnike tužilaštva i policije, da je ovo „ozbiljna istraga“, da je ovo „rezultat rada ozbiljnih profesionalaca iz Tužilaštva za organizovani kriminal, iz beogradske uprave KP i UKP u sedištu“ i „zajednički napor državnih organa koji su bili u obavezi da utvrde gde je nestao taj novac i da li je građanima Srbije napravljena šteta, a nekome korist“. Dakle, država je utvrdila, pa da vidimo ko sme da kaže suprotno, a tu je i dodatak: „Ovo je kompanija Dragana Đilasa, da se niko ne pravi naivan. I on često kaže ‘ja sam preneo svoja upravljačka prava na druge’. Pa, šta to znači? Jel to znači da on ne uživa u prihodima i u profitu? Ja pitam samo – da li vlasnik kompanije koristi novac koji kompanija ima? Da li je to onda njegov novac ili novac odgovornih lica? To je njegov novac.“

A Marija Obradović je na trezveno pitanje novinarke – da li je trebalo prvo da sačeka da nadležni organi kažu svoje, pa tek onda da dođu reakcije na političkom polju – dala spektakularan odgovor:

„To o čemu vi govorite je zaista mnogo, mnogo manje bitno od toga da zaista dobijete stav stranke. Vrlo nam je važno, znate i sami da godinama govorimo o političkoj zloupotrebi, o uticaju Dragana Đilasa i na RTS, ovoga puta imamo i dokaze za to. Za nas je ovo ključno, stigli smo do nečega što jako, jako dugo istražujemo“.

Dakle, ONI istražuju, ONI imaju dokaze, potvrđujući da su tužilaštvo i policija organski srasli sa Srpskom naprednom strankom, a vrlo je važno da se odmah sazna i stav stranke, tj. predsednika, tj. države.

A otkud ona to sve zna, koji je ona faktor bila u celoj istrazi i zašto sve ovo govori?

„Zar ne mislite da je neozbiljno da na konferenciji za štampu na kojoj se pojavim, da ne treba da prokomentarišem nešto što se pojavilo pre sat-dva u medijima? Mislim da bi bilo jako neozbiljno… pa slušajte, ja verujem ovim medijima koji su izneli činjenice o kojima sam vam i ja govorila (a prvi su vest javili B92 i TV Prva, koje je krajem 2018. kupio Srđan Milovanović, rođeni brat poverenika SNS u Nišu, prim. nov) i to je nešto na čemu radimo dugo. Ja sam sa detaljima toga upoznata kao neko ko intenzivno prati šta je to što Dragan Đilas radi, sa političke strane, i uvek mi je bilo izuzetno važno da utvrdim zbog čega neko svoj kriminal pokriva političkim aktivnostima.“

Dakle, ona sve to zna i saopštava pre ministra unutrašnjih poslova, pre tužioca, jer ona to intenzivno prati, jer veruje medijima sa nacionalnom frekvencijom bliskim SNS-u i to je nešto na čemu oni rade dugo. Na kraju je zaključila: „Verujem da će istražni organi, a kasnije i pravosudni uraditi svoj posao bez ikakvih pritisaka. To je najvažnije u ovom trenutku.“

EVO SAD ĆU DA VAM POKAŽEM

Ali, šta je suština svega ovoga? Neki ljudi su pohapšeni, pa optuženi za krivično delo, pa pušteni, ali ne i Dragan Đilas. Ova hapšenja su trenutna kulminacija sveobuhvatne hajke na Đilasa, sa glavnom temom „Đilas ukr’o 500 miliona evra“, koju besomučno već mesecima razrađuju silni funkcioneri i funkcionerčići SNS-a, nebrojeni urednici, direktori, vlasnici i novinari okupacionih medija. Još je u novembru prošle godine „Informer“, kako sami pišu, „došao do podataka“ da su Đilasove četiri firme od 2004. do 2012. imale ukupne prihode od oko 500 miliona evra. Tada je krenula nova lavina – do tada je vladajuća mantra bila da je Đilas ostavio Grad Beograd u dugovima od 1,2 milijarde evra, tvrdnja koju su svojevremeno pobili i Fiskalni savet i sam tadašnji ministar finansija Dušan Vujović.

Najveći impuls ovoj priči dao je, naravno, predsednik države. On je novinarki Verici Bradić u, valjda, probnom intervjuu na TV Pink (kasnije je ona počela da vodi emisiju Hit Tvit, Pinkovu verziju Utiska nedelje), u martu ove godine dao divan primer kako poštuje prezumpciju nevinosti i kako ne želi da utiče na rad državnih organa:

„Pogledajte danas, kad su njih petorica okružili jednog policajca, pa Đilas, ‘sram te bilo’. Čuj njega, sram ga bilo što radi za 60.000 dinara, a tebe nije sram, barabo tajkunska, što si ukrao 500 miliona evra građana Srbije? Ti ćeš tom dobrom policajcu, koji zarađuje za hleb mučeći se i boreći se sa fašistima i tajkunima, ti ćeš njemu da kažeš ‘sram ga bilo’, ti koji si obezbedio, možeš da kupiš pola Londona, kao što si kupio i pola Njujorka i pola Milana, gde si već smestio sve svoje iz Dajrekt medije“, rekao je Vučić u pravedničkom gnevu.

Verica Bradić je pokušala da spusti loptu: „Dobro, to su teške reči, upotrebljava ih i druga strana“, rekla je, a Vučić ju je upitao: „Šta su teške reči?“ Ona počela da nabraja – „lopove“, no, predsednik je bio neumoljiv u poštovanju prezumpcije nevinosti:

„Ja tvrdim da je lopov, evo sad ću da vam pokažem, pustite to, nije u redu. Ja tvrdim da je lopov i to sam tvrdio ceo život. Ja idem i na sud po tom pitanju. Evo vam, dragi građani (pokazuje grafikon), pogledajte jednu tabelu, ko boga vas molim. Ovo su, ljudi, ovo žuto što raste iz godine u godinu, to su prihodi Đilasovih firmi otkad je na vlasti, a ovo vam je kako raste deficit i dugovi Grada Beograda. Sve što je Beograd bio više dužan, to su Đilasove firme više zarađivale.“

U julu ove godine još jednom se istakao i Nebojša Stefanović. On je – kako smo videli, dok još nije ni počela istraga, već je trajala predistraga, na TV Pink, gde bi drugde, izjavio da policija i tužilaštvo sprovode „veliku istragu“ o Đilasovoj nekadašnjoj kompaniji i RTS-u:

„Ja ću poštovati prezumpciju nevinosti i sačekaćemo da se to završi. Ako se pokaže da su sumnje tačne, to će pokazati da je to velika korupcionaška afera. Pokazaće kako se ispumpavao novac građana Srbije“, preneo je portal Insajder, podsećajući da u mnogim drugim slučajevima Stefanović nije hteo ni reč da kaže o nekim važnim istragama i uvek upućivao na tužilaštva.

No, i dalje se postavlja pitanje – šta je suština svega ovoga? Đilas jeste bio jedan od „junaka“ Izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije iz 2011. o pritiscima i kontroli medija u Srbiji. Uostalom, optužbe protiv uhapšenih ljudi iz Dajrekt medije i RTS-a odnose se upravo na ovaj period – par godina pre i par godina posle Izveštaja Saveta.

Treba podsetiti i da je Agencija za borbu protiv korupcije – koja se, bar dok je nisu pojeli skakavci u doba SNS-a – trudila da reguliše pojave funkcionera koji vode biznis uporedo sa javnim funkcijama – osnovana tek 2010. godine.

MUSTRA ZA HAPŠENJE

Ali, i dalje ostaje glavno pitanje – zašto Dragan Đilas nije uhapšen? U prethodnom turnusu, do privremenog povlačenja iz politike najesen 2014. godine, Đilas je takođe trpeo neprestanu hajku SNS-a i tabloida (jedno ne ide bez drugog), naročito „Kurira“. Bili su uhapšeni neki Đilasovi saradnici i, kako je pre neki dan izjavio predsednik Stranke slobode i pravde, ne samo da niko nije osuđen, već ne postoje ni optužnice za tada uhapšene.

Ne stoje izjave Stefanovića, Marije Obradović i Ane Brnabić da Đilas nije mogao da bude uhapšen u ovom slučaju. Istina je da su direktori odgovorna lica, ali retko koji direktor se ne dogovara sa vlasnikom kada je reč o poslovima veličine nekoliko miliona evra, za šta su optuženi ljudi iz Dajrekt medije i RTS-a. Nije li, na primer, Đilas, mogao da podstrekne direktore svoje kompanije da uđu u posao sa RTS-om (član 34 KZ, podstrekavanje)? Ili, na primer, nije li mogao da se Đilas udruži sa svojim direktorima i zaposlenima u RTS-u kako bi obavili krivično delo zbog kojih su ljudi sada pod istragom (član 346 KZ, udruživanje radi izvršenja krivičnih dela)?

Uostalom, nije li slučaj pomenutog Miškovića mogao idealno da posluži kao „mustra“ za hapšenje Đilasa? Uhapšen pod jednom optužbom, držan mesecima u pritvoru, da bi na kraju prvostepeno bio optužen zato što je pomagao i davao savete sinu kako da utaji porez. Daleko od toga da bi bilo prvi put da neko bude uhapšen zarad političke koristi – uostalom, na Glavnom odboru SNS, Vučić je već najavio da počinje kampanja i da će oni narodu izneti sve što su do sada radili, kao da već nije tim istim povodom pokrenuo kampanju bez izbora „Budućnost Srbije“…

Najverovatnije da zapadni partneri ne bi imali blagonaklon odnos prema hapšenju jednog od lidera opozicije – sada nije 2012. nego 2019, i izveštaj Evropske komisije zbilja govori o nužnosti rešavanja problema korupcije na visokom nivou (pretpostavka je – aktuelnih a ne bivših funkcionera), ali isto tako govori i o direktnom uticaju izvršne vlast na pravosuđe:

„Pritisak na pravosuđe i dalje je veliki. Vladini funkcioneri, neki od njih na najvišem nivou, nastavljaju da daju javne komentare o istragama i sudskim postupcima koji su u toku, te o pojedinačnim sudijama i tužiocima“, piše u izveštaju EK iz maja ove godine.

Tako, ako se ova igra i dalje nastavi – optužujemo Đilasa za krađu miliona, ali bez hapšenja – deblji kraj će nastaviti da izvlače osobe poput ovo četvoro privedenih i pod istragom, a tužilaštvo i policija će, jasno, biti produžena ruka SNS-a.