Ova ne e na arno

Za „Vreme“ iz Skoplja

Utukom na utuk. Partijskim mitingom na građanski protest. Desetine hiljada građana Makedonije, što svojevoljno, što pod partijskim pritiskom i pod pretnjom gubljenja radnih mesta u državnoj administraciji, sjatilo se u Skoplje dva dana zaredom, prošle nedelje i ponedeljka. Ulični protesti održani su ispred Vlade i Sobranja. Jedni, bez partijskih obeležja, sa sloganima na makedonskom i albanskom jeziku o pravdi, pravu i snazi zajedništva, sa povezanim makedonskim i albanskim, ali i turskim, bošnjačkim i srpskim zastavama. Na tom skupu demonstranti su tražili hitnu promenu vlasti, „mir, demokratiju i uspostavljanje evropskih standarda i vrednosti“. Drugi, uz partijsku ikonografiju, krstove od kartona i slogane o izdajnicima i „pravim sinovima Makedonije“. Tu su se zahtevali status kvo i odbrana „državnih i nacionalnih interesa koje ugrožavaju opozicija i Soroš“. Između njih, na raskrsnicama i u parkovima, jake specijalne policijske jedinice u punoj borbenoj opremi, sa pendrecima, štitovima i šlemovima, doduše sa pokrivenim dugačkim cevima.

Tu negde, između te „dve nepomirljive Makedonije“, zadojene i podeljene do mržnje uprkos upozorenjima iz Evrope i SAD, i (u poslednje vreme) sve glasnije Rusije, vodi makedonski put ka srećnijoj budućnosti. Drugi put preko pendreka i štitova, preko međusobnih obračuna, vodi ka ambisu, do čijeg je ruba država već jednom dospela 2001. godine

VMRO ZAUVEK: Prošlog ponedeljka uveče, centrom Skoplja su u ritmu marša odjekivali „Himna VMRO-DPMNE“ i stihovi „VMRO, VMRO, VMRO/ ti si naša sudbina/ VMRO, VMRO, VMRO / ti si naša budućnost!“. Taksista, etnički Albanac, koji je pokušavao da se probije između stotina autobusa kojima su članovi vladajuće partije dovezeni na „najveći miting od kako je Makedonija pre 25 godina postala nezavisna“, tiho je rekao: „Ova, ne e na arno…“ (Ovo ne sluti na dobro). Na tu primedbu teško je bilo pronaći reći bilo kakve utehe.

Na dvočasovnom mitingu podrške aktuelnoj vlasti u organizaciji VMRO-DPMNE pod nazivom „Makedonija silna!“, zakazanom samo dan posle multinacionalnog tročasovnog protesta inicijative „Građani za Makedoniju“ pod nazivom „Dolazimo!“, opoziciji, građanskom sektoru i „njihovim mentorima iz inostranstva“ poručeno je da više neće biti nikakvih ostavki, niti povlačenja sa kursa koji već devet godina drži vlast na čelu sa neprikosnovenim premijerom Nikolom Gruevskim. U prvim redovima na mitingu su demonstrativno sedeli bivši ministri Mile Janakievski i Gordana Jankulovska, kao i rođak premijera i bivši šef tajne službe Sašo Mijalkov. Oni su podneli ostavke posle kumanovskog krvoprolića u kojem je osam policajaca izgubilo živote, a 38 ih je ranjeno. Dvodnevna akcija koja je izazvala zabrinutost, kako u regionu tako i u Evropi, još je obavijena velom tajne, jer se ne zna koliko je napadača ubijeno, a koliko ih je pobeglo, ko je sve u vlasti i pod kojim uslovima pregovarao o njihovoj predaji i, što je najvažnije, kako se i zašto teško naoružana grupa Albanaca uopšte našla usred Kumanova?

„Opozicija i njeni strani mentori priređuju nam jedan od činova ‘ukrajinske drame’… Naša snaga, naša energija koja zrači ovde i sada je najveća prepreka realizaciji tog pogubnog scenarija“, izjavila je profesorka istorije Violeta Ačkovska iz građanske inicijative za odbranu Makedonije.

KO TO TRAŽI IZBORE: I dok EU i susedne države izražavaju zabrinutost zbog situacije u Makedoniji, a NATO poručuje da se ne sme dozvoliti eskalacija nasilja, makedonski premijer javnosti poručuje da ima plan za izlazak iz duboke političke krize, „sa ili bez učešća opozicije“, Iako je ta kriza i počela pre dve i po godine nasilnim izbacivanjem opozicije i novinara iz parlamenta.

Ocenivši zahteve opozicije za njegovom ostavkom i za formiranjem prelazne vlade koja bi uz „provetravanje“ biračkih spiskova organizovala fer i demokratske izbore kao maksimalističke, Gruevski je poručio da se mora poštovati izborna volja građana. On je potencirao da je u Makedoniji na delu diktatura političke manjine koja ima podršku stranih službi, i poručio međunarodnoj zajednici: „Dosta je bilo, mi sami treba da rešimo problem, ovo je podrška (masovnost na provladinom mitingu – n.z.) za rešavanje problema u okviru institucija sistema. Mi smo nezavisna država.“ A političkim oponentima premijer je poručio: „Ti ljudi traže moju ostavku, oni, u stvari, traže da im ostavimo Makedoniju, da naprave haos. Ali ovaj narod večeras, ova masovnost i snaga, najbolji su odgovor za njih“

KOLIKO JE KOGA BILO: Broj učesnika na mitingu opozicije i kontramitingu vlasti je jedna od spornih tema oko koje će se provladini i malobrojni opozicioni mediji prepucavati i narednih dana, jer su obe strane „nabildovale“ broj svojih pristalica i do 100.000 učesnika.

Iako je vlast minimizirala broj prisutnih na građanskom protestu od nekoliko hiljada do 20.000 ljudi (mediji pod kontrolom vlasti, ako su uopšte izveštavali sa građanskog protesta, emitovali su snimke polupraznih ulica, snimljene pre ili posle protesta), činjenica je da se radilo o do sada najbrojnijem građanskom i nepartijskom protestu u Makedoniji do sada. Realne procene polaze od oko 60.000 ljudi. U medijima bliskim opoziciji pojavili su se i proračuni zasnovani na dužini ulica, površini prostora i policijskim „matematikama“ o broju građana po kvadratnom metru na masovnim okupljanjima, po kojima je na kontramitingu VMRO-DPMNE prisustvovalo daleko manje ljudi.

Vlast, kojoj se zamera korišćenje državnih resursa u partijske svrhe, iskoristila je raznorazna raspoloživa sredstva za pritisak i opstrukciju dolaska građana iz unutrašnjosti na građanski protest u Skoplje. Tako su postavljene policijske kontrole na putevima, „iznenadno“ su otkazivani unapred plaćeni aranžmani za autobuski prevoz građana, čak je u nekim privatnim firmama pod kontrolom vlasti nedelja proglašena za radni, a ponedeljak za neradni dan, zaposlenima u institucijama koje su budžetski korisnici naređeno je neizostavno prisustvo na kontramitingu.

Na kraju će se sve svesti na medijsko „obaranje ruku“.

Daleko važnije od posećenosti bile su poruke na oba mitinga. Svojom konfrontirajućom retorikom Gruevski je, prema nekim inostranim medijima, ponudio „izlaz za sebe, ali ne i za Makedoniju“. Ništa manje žestok nije bio ni lider opozicije Zoran Zaev, koji je kao poslednji govornik na građanskom mitingu poručio da se Gruevski „kukavički i surovo obračunavao sa neistomišljenicima, da je krao parcele, da je krao izbore, da se instalirao u policiji i sudstvu, da mrzi i da se sveti kao da je sve njegova svojina“.

Ipak, multietnički i multikonfesionalni protest građana, pored rok-muzike na makedonskom i albanskom, parodije i humora, obeležile su i poruke poznatih režisera Aleksandra Popovskog i Vladimira Milčina, bivšeg ministra za spoljne poslove iz redova VMRO-DPMNE Nikole Dimitrova, trojice aktivista za ljudska prava Džabira Derale, profesorke Mirjane Najčevske i Petrita Saračinija i TV voditelja Ognena Janevskog, koji su poručili da nisu protiv partije VMRO-DPMNE, ali da zahtevaju ostavke „Familije na vlasti“, krivičnu odgovornost uz vraćanje pravne države i neselektivne pravde (koja bi podrazumevala i konfiskaciju nezakonski stečenog bogatstva), kao i zaustavljanje projekta „Skopje 2014“, zaduživanja i besomučnog trošenja novca građana… Takođe, svoj doprinos mirnom protestu dali su i bivši premijer Bugarske i aktuelni predsednik Partije evropskih socijalista Sergej Stanišev i Knut Flekenštajn, potpredsednik frakcije socijalista u Evropskom parlamentu, kao i desetak evropskih poslanika u neformalnoj monitoring misiji. Poruka Staniševa bila je da je u Skoplju najčešće čuo da dok „Nema pravde, nema ni mira“, da će se glas Makedonije čuti u EU i da niko ne sme da ignoriše građane koji su ujedinjeni.