Otvaranje nedodirljivog

U Beogradu su protekle nedelje boravili visoki predstavnici Centra za demokratsku kontrolu naoružanja (DECAF) sa sedištem u Ženevi i njujorškog Ist-Vest instituta koji su doneli iscrpne preporuke za suštinsku reformu vojske i policije, uključujući i obaveštajne službe, u SRJ i Srbiji. Predstavnici savezne i republičke vlasti obratili su se ovim dvema institucijama za pomoć u skiciranju pravca u kome bi reforme snaga bezbednosti SRJ i Srbije trebalo da se kreću, kako bi država što pre uhvatila korak sa evroatlantskim integracijama. Izgleda da su DECAF i Ist-Vest ozbiljno shvatili povereni im zadatak jer su šest meseci kasnije u Beograd došli sa izveštajem od 1000 strana, u čijoj je izradi učestvovalo oko stotinu eksperata iz 25 zemalja i predočili ga najvišim zvaničnicima SRJ i Srbije. „Biće to obimno štivo za božićne i novogodišnje praznike“, kaže za „Vreme“ Ištvan Đarmati, potpredsednik Instituta Ist-Vest koji namerava da zajedno sa ambasadorom Teodorom Vinklerom iz ženevskog centra i saradnicima „propita“ predsednika SRJ Vojislava Koštunicu, premijera Zorana Đinđića i ministre relevantnih resora, kada se u januaru bude vratio u Beograd. G. Đarmati i ambasador Vinkler zadovoljni su načinom na koji su predsednik Koštunica i premijer Đinđić prihvatili sažetak preporuka. „Bilo bi neozbiljno očekivati da se predsednik Koštunica odmah složio sa svakom tačkom izveštaja, o tome ćemo više razgovarati u januaru, ali je bio veoma otvoren i zainteresovan da čuje suštinu naše analize“, dodaje Đarmati. Iscrpna studija usredsredila se na osam oblasti u kojima je neophodno obaviti reforme: kreiranje nove bezbednosne politike i strategije; stvaranje struktura koje će odlučivati o kreiranju bezbednosne politike; reforma u sektorima bezbednosti; reforma odbrane; zakonske reforme; reforme policije; reforma pograničnih službi; civilno i parlamentarno nadgledanje službe državne bezbednosti i obaveštajne službe.

Istovremeno, takoreći, Misija OEBS-a u SRJ pomogla je Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije tako što je pripremila preporuke za reformu policije i Ministarstva. Želja OEBS-a i MUP-a je da se početkom sledeće godine održi donatorska konferencija za pomoć reformama policije na kojoj bi zainteresovane vlade, na preporuku OEBS-a, trebalo da prilože neophodna sredstva za reformu MUP-a. Savetnik ministra policije za međunarodne odnose Božo Prelević procenjuje da će za celokupnu reformu, koja bi, prema preporukama, trebalo da se završi 2004. godine, biti potrebno blizu 10 miliona eura, dok se prva faza može okončati uz pomoć od oko milion eura. To znači da su se vlasti spremile da u novu godinu uđu uz veliko spremanje u snagama bezbednosti.

Da strani vojni i policijski stručnjaci proveravaju stanje u bezbednosnim federalnim i republičkim strukturama bilo je nezamislivo do pre samo godinu dana, a kamoli da imaju aktivnu ulogu u reformama snaga bezbednosti. Otvaranje države za pomoć sa strane tamo gde, kako se čini, nedostaje domaće ekspertize dobar je prvi korak u rušenju mita o nedodirljivosti vojske i policije i skidanju sa ovih institucija zaštitnog poklopca kojim je Milošević brižljivo čuvao stanje stvari od očiju javnosti. Međutim, sada, pred usvajanje novog zakona o vojsci, jasno je da će za suštinske reforme biti potrebno mnogo više od dobre volje međunarodnih eksperata i institucija i deklarativne saglasnosti domaćih političara da su reforme neophodne. I vojska i policija i dalje su zatvorene institucije, o čemu govori činjenica da je relativno malo domaćih eksperata koji su učestvovali u izradi preporuka za transformaciju ovih službi. Iako je prošlo više od godinu dana nakon promene vlasti u Beogradu, čini se da je neophodna neka vrsta inicijacije da bi se osoba kvalifikovala da se približi krugovima koji odlučuju o pitanjima bezbednosti u zemlji. Stiče se utisak da su vlasti spremnije da o problemima reformi u vosjci i policiji razgovaraju sa stranim partnerima nego da kod kuće otvore širu debatu, naročito ako se ima u vidu da bi do kraja ove godine mogao biti usvojen Zakon o vojsci, a sledeće godine očekuje se i donošenje novog zakona o policiji.

Jedan od osnovnih preduslova da se vojska transformiše, što istovremeno čini i najveći izazov, jeste formulisanje nove bezbednosne politike i nacionalne strategije, a u skladu s tim i vojne doktrine. Novo poimanje pretnji bezbednosti zemlje i kreiranje dugoročne nacionalne bezbednosne strategije mora se zasnovati na jasno definisanim nacionalnim interesima zemlje. Drugim rečima, da bi vojska mogla da se transformiše, moramo prvo znati koje interese ona treba da brani, a od toga dalje zavise njen obim, sastav, oprema, programi razvoja i saradnja ili uključenje u postojeće bezbednosne strukture regiona. No, pojam nacionalnog interesa zloupotrebljavan je u protekloj deceniji do te mere da je takoreći obesmišljen. Pride, neizvesnost o budućnosti federacije ne olakšava posao u kreiranju racionalne strategije nacionalne bezbednosti. G. Đarmati ističe da neizvesnost u vezi s pitanjem da li će federacija preživeti ne bi smela da utiče na sprovođenje reformi.

IGRE BEZ GRANICA: „Naše preporuke su suštinske i polaze od osnovnih principa za modernizaciju oružanih snaga, bez obzira na to kako će sutra izgledati granice. O nacionalnoj bezbednosti treba razmišljati dalje od granica države“, kaže Đarmati. To je posebno važno ako oružane snage žele da se priključe novoj bezbednosnoj arhitekturi regiona, koja se iz korena promenila u protekloj deceniji, dok je najpre JNA a kasnije VJ vodila besmislene ratove i bila politički zloupotrebljavana. Na primer, svi susedi SRJ, osim Bosne i Hercegovine, pristupili su Partnerstvu za mir, a Mađarska je članica NATO-a. Upravo je g. Đarmati igrao ključnu ulogu u pregovorima i prijemu Mađarske u NATO, te transformaciji mađarske vojske od sovjetskog satelita do ravnopravne članice u Severnoatlantskom savezu. Autori su izričiti u tome da formulisanje novog pristupa odbrani zemlje i nacionalnih interesa ne sme da bude u rukama uskog kruga ljudi iz vlasti ili vojnog vrha, već preporučuju da se ovaj zadatak poveri nezavisnoj komisiji, u kojoj bi sedeli predstavnici vlasti, ali i stručnjaci za vojna pitanja i međunarodne odnose i predstavnici civilnog društva. Na pitanje ko bi trebalo da imenuje članove ovakve vrste Saveta za nacionalnu bezbednost g. Đarmati ističe da nije preporučljivo da komisiju imenuje predsednik već to treba da radi parlament, kako bi se obezbedio širi konsenzus, a da je poželjno da se na čelu te komisije nalazi ličnost od neospornog demokratskog autoriteta i legitimiteta.

Nije, međutim, jasno, da li će se predstavnici vlasti i osobe koje budu uključene u definisanje nove odbrambene politike zemlje složiti o vrstama i izvorima nestabilnosti u regionu. Ako bi se bukvalno shvatila ocena stručnjaka iz DECAF-a i Ist-Vest instituta da će eventualni budući sukobi pre ličiti na „kolumbijski sindrom“ nego na „sarajevski sindrom“ to znači da će pretnja miru u regionu dolaziti pre od naoružanih bandi, povezanih sa organizovanim kriminalom nego od ratova kakvi su se vodili tokom devedesetih. G. Đarmati dodaje da se ovakav zaključak verovatno neće svideti ljudima iz vojske, jer na prvi pogled ovako definisani izazovi smanjuju ugled i značaj robusne oružane sile. Verovatno je da će mnogi oficiri, a čini se i predstavnici Ministarstva odbrane koje je snažno militarizovano, pomisliti – „pa neće, valjda, naša vojska da se svede samo na graničare i lovce na hajduke“. DOBROVOLJNO I (BEZ)BOLNO: Bez obzira na mišljenje u vojnom vrhu, ovakva procena ima i te kako smisla, ali ako se sa njom budu složili predsatvnici vlasti, vojsci predstoji ozbiljna racionalizacija i smanjenje obima, što mnogim generalima neće biti po volji. Smanjenje obima oružanih snaga ne znači automatski i smanjenje moći, i ima niz pravaca u kome bi vojska mogla da se transformiše u modernu i pokretniju snagu. Na primer, jedan od mogući pravaca transformacije trebalo bi da krene u pravcu jačanja kapaciteta za povratak pripadnika VJ u međunarodne mirovne snage i učešće u mirovnim operacijama, i razvijanje mobilnih i dobro obučenih jedinica za brze intervencije, a ne održavanje mamutskog aparata i vojne birokratije na aparatima za veštačko disanje. Ovakva reforma biće lakša i bezbolnija, po mišljenju g. Đarmatija, pod uslovom da se oružane snage istinski otvore za civilno-demokratsku kontrolu. Civilnu kontrolu nad oružanim snagama ne treba, međutim, mešati sa demokratskom kontrolom. Predsednik Koštunica, na primer, koji komanduje vojskom „i u ratu i u miru“ jeste civil, ali to ne znači, prema trenutnom stanju stvari, da je vojska izložena i demokratskoj kontroli. „SRJ mora da se ponaša kao mala i osiromašena zemlja, bez velikih pretenzija i sa strogo promišljenom i racionalnom politikom koja odgovara njenim vrlo ograničenim mogućnostima. Apsolutni prioritet spoljne politike jeste obezbeđivanje što povoljnijih uslova za rešavanje unutrašnjih, pre svega ekonomskih, problema“, izjavio je nedavno ministar spoljnih poslova Goran Svilanović u obraćanju pred poslanicma Savezne skupštine. Što se pre pomirimo sa ovom činjenicom, lakše će se reformisati i vojska.