Treća fabrika Kondive, u koju je vranjski Simpo uložio tri miliona evra, pokušaće da svojim čokoladnim pralinama konkuriše svetskim brendovima Lindt i Ferero
Industrija konditorskih proizvoda Kondiva, koja posluje u okviru vranjske kompanije Simpo, otvorila je 31. maja u selu Žbevac u opštini Bujanovac novu fabriku za proizvodnju čokoladnih dezerata. Simpo je u ovu, 14. po redu fabriku koju otvara u opštini Bujanovac, uložio tri miliona evra. Kapacitet nove fabrike je 5200 tona gotovih proizvoda, a očekuje se da će vrednost godišnje produkcije iznositi oko 20 miliona evra.
Prvi proizvod koji će nova Kondivina fabrika izbaciti na tržište biće čokoladne praline Smilies, čije će pakovanje od 140 g u maloprodaji u Srbiji koštati nešto manje od 100 dinara. Glavni partneri bujanovačke fabrike su iz Italije i Belgije, gde spadaju među najbolje proizvođače čokoladnih pralina. Čitav proizvodni proces baziran je na tehnologiji i recepturi razvijenoj u ovim zemljama, pa će iz Belgije biti uvožena mlečna čokolada, a iz Italije aromatične sirovine. Kondiva će pokušati da svojim pralinama konkuriše svetskim čokoladnim brendovima kao što su Lindt i Ferero.
MESTO NA TRŽIŠTU: Prva fabrika Kondive za proizvodnju napolitanki izgrađena je 2003. godine, a druga za proizvodnju bombona i karamela 2005. Prema rečima generalnog direktora industrije Kondiva Slađana Stojanovića, Simpo je u izgradnju te tri fabrike i u infrastrukturu u ovom kraju uložio ukupno oko 13 miliona evra.
„Prve dve fabrike su dale rezultate, iako u izuzetno teškoj konkurenciji proizvođača sa domaćeg tržišta, kao i stranih kompanija koje gravitiraju ka tržištu Srbije. Međutim, uprkos konkurenciji jakih konditorskih imperija kao što su Bambi, ‘Štark’, Swisslion Takovo, ‘Kraš’ i druge, našli smo svoje mesto na tržištu. Simpo će nastaviti da gradi fabrike, naročito radi zapošljavanja ljudi na ovom nerazvijenom području. Trenutno ih u Kondivi ima 150, a u novoj fabrici biće zaposleno još 70 ljudi“, kaže za „Vreme“ direktor Stojanović.
Najvažnija tržišta na koja Kondiva izvozi su bivše jugoslovenske republike, zatim Rusija, a kompanija namerava da nove proizvode plasira i u Mađarskoj, Italiji i Americi.
„Do kraja godine proširićemo asortiman sa početna četiri na desetak proizvoda. Naša projekcija je da već sledeće godine izvezemo najmanje 50 odsto robe, a uz pomoć partnera u oktobru ćemo pokušati plasman i na probirljivo američko tržište“, navodi Stojanović.
Proizvodi nove Simpove fabrike neće, po njegovim rečima, biti konkurencija čokoladama fabrike Simka, koja je delimično u Simpovom vlasništvu, zato što Simka ima potpuno drugačiji asortiman.
„Simka radi čokolade u tabli, mi ćemo proizvoditi čokoladne praline, čokoladni dado program, čokoladne kugle i čokoladna jaja. Plan je da se proizvodi ove dve fabrike dopunjuju na tržištu, ali neće biti konkurentni, pogotovo zato što su Kondivine praline namenjene pretežno stranim kupcima.
RAZVOJNI OBRAZAC: Ministar privrede u Vladi Srbije Predrag Bubalo, koji je otvorio novu fabriku u Žbevcu, rekao je da su među deset najnerazvijenijih opština u Srbiji čak četiri iz Pčinjskog okruga, a još šest ih je na listi od 38 nedovoljno razvijenih. „Zato je svaki ovakav projekat za otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta od suštinskog značaja za državu, jer samo ekonomski razvoj nerazvijenih područja može da zaustavi njihovo ekonomsko i demografsko odumiranje. Otvaranje ove fabrike, sa još 13 Simpovih fabrika u opštini Bujanovac, predstavlja obrazac razvoja na jugu Srbije i recept za rešavanje problema nezaposlenosti“, rekao je ministar Bubalo.
Osim ministra privrede i Dragana Tomića, predsednika kompanije Simpo, otvaranju su prisustvovali i ministar pravde Zoran Stojković, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, vladika vranjski Pahomije, Danko Đunić, predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“, biznismen Zoran Drakulić, predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dačić i drugi.
Manje od dva dana blokade – toliko je vremena bilo potrebno da se uvidi koliko je javni medijski servis slab i nemoćan, kako spolja tako i iznutra. U trenutku pisanja ovog teksta, osmi je dan blokade, a šesti kako RTS ne emituje svoj program. Izgleda i da se suočavaju sa štrajkom unutar kuće. A suština blokade RTS-a nije u onome što objavljuje, nego u onome što prećutkuje
U mesecima nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu plamen pobune proširio se po celoj Srbiji. Prvi protesti krenuli su u Novom Sadu odmah nakon tragedije. Vlast je odgovorila hapšenjima, kordonima policije i zastrašivanjem, ali umesto smirivanja demonstranata usledili su novi protesti
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić mesecima je na meti najviših državnih funkcionera i režimskih tabloida, koji ga označavaju kao podmuklog podstrekivača studentskih protesta, oportunistu, “lice zla” i “vođu zločinačke hobotnice”. Kako i zbog čega je jedan rektor postao “državni neprijatelj broj jedan”
“Stojim u kordonu, a moja ćerka mi viče ‘av, av, ubice’. Kako da postupim? Da mi narede – bacio bih pendrek i pancir i stao na stranu svog deteta”, kaže za “Vreme” policajac sa juga Srbije koji po potrebi radi u Policijskoj brigadi Beograd
Nedavno formiranje vlade Đure Macuta jeste deo režimske osvete i cinizma. Najviše se to vidi po “crnoj trojci” novih ministara postavljenih da se obračunaju sa delovima društva koji su predvodnici i simboli velikog višemesečnog bunta, čiji je povod bio pad nadstrešnice u Novom Sadu koji je odneo 16 ljudskih života. Treba rasturiti prosvetu, univerzitete, nepoćudne medije i delove pravosuđa koji odbijaju da slušaju naredbe, što javno, saopštenjima, što krijući se iza zakonskih procedura. Za to su izabrani oni koji neće imati problem da urade sve što im se kaže, pa i da pojačaju naredbe svojim invencijama
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Brutalno pendrečenje studenata i građana u Novom Sadu pokazuje da je režim ne samo spreman na osvetu – nego je već i sprovodi
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
